Udarno! Kremlj i Putin slave: Ostavku podneo moćnik koji Rusiju mrzi iz dna duše, raspada se cela vlada

Britanski ministar odbrane Džon Hili podneo je ostavku posle otvorenog sukoba sa vladom Kira Starmera oko novca za vojsku, čime je London ostao bez jednog od najglasnijih političkih zagovornika nastavka vojne podrške Ukrajini.

Hili je u pismu premijeru poručio da više ne može da nosi odgovornost za odluke koje bi, kako tvrdi, mogle da oslabe borbenu spremnost britanskih snaga, povećaju rizik za vojnike i učine zemlju manje bezbednom u trenutku kada se bezbednosna situacija u Evropi dodatno zaoštrava.

Sukob u Londonu zbog novca za vojsku

Prema navodima britanskih i zapadnih medija, neposredan povod za ostavku bio je dugotrajni spor oko Plana odbrambenih investicija. Taj dokument je trebalo da pokaže kako će Britanija u narednim godinama finansirati modernizaciju vojske, nabavku opreme i prilagođavanje novim pretnjama, ali je mesecima zapinjao između Ministarstva odbrane i Ministarstva finansija.

Hili je u ostavci praktično optužio Starmera i državni trezor da nisu spremni da obezbede novac koji je, po njegovoj oceni, potreban za odbranu zemlje.

„Niste bili u stanju, a Ministarstvo finansija nije bilo spremno, da obezbedi sredstva koja su naciji potrebna da bi branila zemlju u ovom vremenu rastućih pretnji“, naveo je Hili u pismu premijeru.

Njegov odlazak nije obična kadrovska promena u Londonu. Reč je o ministru koji je od dolaska laburista na vlast 2024. godine bio jedno od glavnih lica britanske politike prema Ukrajini i jedan od najupornijih zagovornika teze da se evropska bezbednost brani upravo na ukrajinskom frontu.

Hili je tokom mandata više puta putovao u Kijev, sastajao se sa ukrajinskim vojnim vrhom i najavljivao nove pakete pomoći. Još u decembru 2024. godine, prilikom posete ukrajinskoj prestonici, predstavio je paket vojne podrške vredan 225 miliona funti, koji je uključivao pomorske dronove, čamce, sisteme protivvazdušne odbrane i opremu za borbu protiv dronova.

Foto: Tanjug/AP

Tada je London poručivao da će tokom 2025. pojačati „međunarodno liderstvo“ u podršci Ukrajini. Hili je tom prilikom govorio o pet ključnih pravaca pomoći: jačanju ukrajinskih vojnih sposobnosti, obuci vojnika, saradnji odbrambenih industrija, koordinaciji sa saveznicima i povećanju pritiska na Rusiju.

Čovek koji je govorio da se Evropa brani u Ukrajini

U britanskom parlamentu je u julu 2025. godine izneo jedan od svojih najtvrđih nastupa o ratu u Ukrajini. Tada je rekao da Britanija ostaje uz Kijev i da „odbrana Evrope počinje u Ukrajini“.

- Ako Putin pobedi u Ukrajini, neće se zaustaviti na Ukrajini - poručio je Hili poslanicima.

Pod njegovim mandatom Britanija je najavila i pakete pomoći finansirane novcem od zamrznute ruske imovine. U septembru 2025. godine Hili je tokom posete Kijevu saopštio da je više od milijardu funti vojne podrške Ukrajini plaćeno sredstvima povezanim sa imobilisanom ruskom imovinom. Ta pomoć obuhvatala je artiljerijsku municiju, rakete za PVO, rezervne delove i ugovore za održavanje opreme.

Hili je tada tvrdio da London istovremeno pomaže Ukrajini u „današnjoj borbi“ i pokušava da gradi uslove za mir kroz takozvanu Koaliciju voljnih.

- Britanija pojačava vojnu podršku kako bi pomogla Ukrajini da se odbrani u današnjoj borbi protiv Putinove ilegalne invazije, dok istovremeno radimo na miru za sutra - rekao je Hili.

Samo nekoliko dana kasnije govorio je još oštrije. Posle novog talasa ruskih udara, poručio je da saveznici moraju da idu „dalje i brže“ u isporuci vojne opreme ukrajinskim snagama.

- Putin pojačava napade na Ukrajinu, zato i mi moramo dalje i brže da isporučimo ključnu vojnu opremu ukrajinskim borcima - naveo je Hili.

Britanija je pod njegovim nadzorom učestvovala i u radu Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, a London je posebno naglašavao isporuke dronova, municije, radara i sistema protivvazdušne odbrane. Hili je u februaru 2025. predsedavao sastankom te grupe u Briselu, što je London predstavio kao prvi slučaj da jedna evropska država vodi taj format.

Na tom sastanku najavljen je paket pomoći od 150 miliona funti, uključujući dronove, tenkove, oklopna vozila i sisteme PVO. Britanska strana je tada tvrdila da je Ukrajini već isporučeno 500.000 komada artiljerijske municije, vredne više od milijardu funti, kao i da je London na putu da u jednoj godini obezbedi više od 10.000 dronova.