Ameri će ovo najskuplje platiti! Stigla je najnovija procena - vojska upada u ambis, cena će biti nezamisliva

Rat SAD i Irana trajao je nešto više od 15 nedelja, a privremeno primirje otvorilo je 60 dana za pregovore, ali je račun već ogroman: hiljade mrtvih na Bliskom istoku, najmanje 132 milijarde dolara troška za američke poreske obveznike i potrošače, potrošene zalihe raketa i politički udar na predsednika SAD Donalda Trampa.

Dogovor Vašingtona i Teherana zaustavio je direktne borbe i otvorio prostor za pregovore o trajnijem rešenju, ali rat je već presekao daleko šire od Irana. Udario je na američki budžet, vojnu spremnost Pentagona, cene goriva, đubriva, hrane, odnose SAD sa partnerima i unutrašnju politiku u Vašingtonu.

Najkraće: Amerika je za nešto više od tri meseca rata dobila privremeno primirje, ali je platila cenu koja se neće završiti potpisom na papiru.

Hiljade mrtvih, najviše civila

Najveću cenu rata platili su civili.

Prema iznetim procenama, u Iranu je poginulo oko 3.500 ljudi. Među njima je i 175 žrtava američkog napada raketom Tomahavk na žensku školu.

SAD su u sukobu izgubile 13 vojnika.

Rat se nije zaustavio samo na američko-iranskom frontu. Izrael je 18. marta obnovio napade na Liban, a prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, tamo je do sada poginulo oko 3.700 ljudi.

Izrael navodi da je u iranskim raketnim napadima i napadima bespilotnim letelicama ubijeno 26 Izraelaca.

Žrtava je bilo i u drugim delovima Bliskog istoka. Među njima su i radnici iz južnoazijskih zemalja zaposleni u državama Persijskog zaliva.

Posebnu diplomatsku težinu dobio je incident kod Omana, gde je američka vojska ubila tri indijska mornara u napadu na trgovački brod. Taj slučaj dodatno je zaoštrio odnose Vašingtona i Nju Delhija.

Iran razoren, obnova će trajati godinama

Rat je teško pogodio Iran, čija je ekonomija i pre sukoba bila pod pritiskom sankcija, inflacije i dugogodišnjih unutrašnjih problema.

Cene hrane i osnovnih životnih namirnica naglo su porasle, a svakodnevni život stanovništva postao je još teži.

Prema Iranskom društvu Crvenog polumeseca, stotine škola, bolnica i drugih javnih ustanova oštećene su ili uništene tokom rata.

To znači da se cena sukoba ne meri samo poginulima i vojnim troškovima. Iran sada ulazi u fazu obnove infrastrukture koja će trajati godinama i tražiti ogroman novac.

Procene govore da bi obnova Irana mogla da košta čak 300 milijardi dolara.

To je cifra koja pokazuje razmere razaranja: putevi, škole, bolnice, energetska infrastruktura, javne zgrade, skladišta, industrijski objekti i civilni sistemi koji su pogođeni tokom rata neće se vratiti u normalu ni brzo ni jeftino.

Foto: Profimedia

Mudiz: Rat koštao Amerikance najmanje 132 milijarde dolara

Prema najnovijim procenama analitičke agencije Mudiz, rat je američke poreske obveznike i potrošače do sada koštao najmanje 132 milijarde dolara.

U tu sumu ulaze direktni vojni izdaci, rast cena energenata i sirovina, kao i posledice viših kamatnih stopa.

To je donja granica, ne konačan račun.

Stručnjakinja za javne finansije Linda Bilms sa Harvardske škole Kenedi upozorila je u intervjuu za Njujork tajms da će stvarni troškovi biti znatno veći od početnih procena.

Razlog je jednostavan: rat se ne plaća samo dok traje.

SAD moraju da finansiraju raspoređivanje nosača aviona i drugih snaga u regionu, zamenu potrošene municije, popravku oštećenih baza, obnovu izgubljene i oštećene tehnike, dodatno obezbeđenje energetskih ruta i dugoročne troškove za vojnike.

Zato se 132 milijarde dolara sada pojavljuje kao prvi veliki broj, ali ne i konačna cena.

Pentagon već prijavio 29 milijardi direktnih vojnih troškova

Visoki zvaničnici Pentagona obavestili su Kongres da su samo direktni vojni troškovi rata dostigli oko 29 milijardi dolara.

To je cena same vojne operacije: rakete, municija, gorivo, kretanje snaga, vazdušne misije, brodovi, logistika, PVO i održavanje ratnog prisustva u regionu.

Prema pisanju Volstrit džornala, američko Ministarstvo odbrane priprema zahtev za dodatnih 80 milijardi dolara finansiranja kako bi pokrilo troškove rata i povezane vojne izdatke.

Ali ni ta cifra ne prikazuje punu štetu.

U nju nisu uključeni troškovi popravke oko dvadeset američkih vojnih baza koje su oštećene tokom iranskih napada. Nisu uključeni ni troškovi zamene ili obnove 42 američka vojna aviona.

To znači da Pentagon tek ulazi u fazu sabiranja stvarne cene.

Foto: Profimedia

Amerika ispucala više od hiljadu Tomahavka

Rat je teško pogodio američke zalihe visokokvalitetne municije.

SAD su tokom sukoba ispalile više od 1.000 krstarećih raketa Tomahavk i više od 1.500 protivvazdušnih projektila.

Potrošeno je više od polovine predratnih zaliha raketa Patriot, koje su ključne i za odbranu Ukrajine od ruskih napada.

To je jedan od najopasnijih vojnih efekata rata.

Amerika nije samo potrošila novac. Potrošila je vreme, kapacitete i zalihe koje se ne obnavljaju preko noći.

Prema procenama američkog Saveta za spoljne odnose, za obnovu tih zaliha moglo bi biti potrebno i do šest godina.

To znači da je rat sa Iranom privremeno smanjio spremnost američke vojske za moguće buduće sukobe, uključujući scenario u kojem bi Vašington morao istovremeno da podržava Ukrajinu, štiti saveznike na Bliskom istoku i odvraća Kinu u Pacifiku.

Patriot postao najosetljivija tačka

Posebno je problematična potrošnja raketa Patriot.

Patriot nije obična municija. To je jedan od ključnih sistema protivvazdušne odbrane koje SAD koriste za zaštitu baza, saveznika i gradova, ali i sistem koji je Ukrajini neophodan za odbranu od ruskih raketa.

Ako je više od polovine predratnih zaliha potrošeno u ratu sa Iranom, to direktno otvara pitanje šta Amerika može da pošalje Ukrajini, šta mora da zadrži za sebe i koliko brzo industrija može da nadoknadi potrošeno.

Upravo tu rat sa Iranom postaje globalni problem.

Svaka raketa potrošena na Bliskom istoku jeste raketa koja ne može istovremeno biti u američkoj bazi, u Evropi, u Aziji ili u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani.

Foto: EPA/Shutterstock

Zaliv pretrpeo štetu od 58 milijardi dolara

Rat je pogodio i države Persijskog zaliva.

Procene govore da su zemlje tog regiona pretrpele štetu od oko 58 milijardi dolara. U tu cenu ulaze poremećaji u energetici, trgovini, transportu, osiguranju, lukama, vazdušnom saobraćaju i bezbednosnim merama.

Za države Zaliva, rat je pokazao koliko su ranjive čak i kada direktno nisu glavno bojište.

Ako se Ormuski moreuz zatvori ili zapreti njegovom zatvaranju, svaki brod, svaka luka, svaka rafinerija i svaki ugovor o izvozu energenata ulazi u zonu rizika.

Zato su posledice rata odmah prešle granice Irana i SAD.

Gorivo udarilo Amerikance po džepu

Jedna od najdirektnijih posledica rata bila je cena goriva.

Prema projektu Univerziteta Braun koji prati energetske troškove povezane sa ratom sa Iranom, Amerikanci su zbog viših cena goriva od početka rata platili oko 60 milijardi dolara više za benzin i dizel.

To je dodatni trošak od oko 460 dolara po domaćinstvu.

Prosečna cena benzina porasla je sa 2,98 dolara po galonu na oko četiri dolara, dok je u pojedinim periodima bila i viša.

Cene sirove nafte nakratko su dostigle oko 120 dolara po barelu zbog straha od poremećaja snabdevanja kroz Ormuski moreuz.

Posle objave primirja, tržište se delimično stabilizovalo, ali šteta je već napravljena.

Skuplje gorivo povećalo je troškove avionskog prevoza, pomorskog transporta, proizvodnje, dostave robe i svakodnevnog života.

Rat se tako sa Bliskog istoka preselio u američke novčanike.

Đubrivo poskupelo, hrana sledeća na udaru

Poremećaji u trgovačkim rutama kroz Ormuski moreuz podigli su i cenu sirovina potrebnih za proizvodnju đubriva, posebno sumpora.

Prema istraživanju Američke federacije poljoprivrednih biroa, cene đubriva porasle su za oko 47 odsto.

Gotovo 70 odsto američkih poljoprivrednika izjavilo je da ne može da priušti količine koje su im potrebne za proizvodnju.

To je ozbiljan problem jer skupo đubrivo ne ostaje samo problem farmera. Ono se preliva na prinose, troškove proizvodnje, cenu hrane i inflaciju.

Glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Maksimo Torero Kalen upozorio je da posledice prevazilaze poljoprivredu i uključuju više cene hrane, rast inflacije, sporiji ekonomski rast i veći rizik od gladi širom sveta.

Drugim rečima, rat sa Iranom nije poskupeo samo gorivo. Poskupeo je i osnovu proizvodnje hrane.

BONUS VIDEO