Putin prelomio! Oteli su mu sve brodove, više nije imao kud: Rusija će uraditi nešto katastrofalno

Rusija, prema izvorima bliskim bezbednosnim krugovima, razmatra znatno oštrije odgovore na zapadne pokušaje da zaustave transport njenih energenata morem.

Najdalje u tome je otišao senator Dmitrij Rogozin predlogom da se tankeri miniraju kako bi u slučaju zaplene, promene kursa ili prisilnog sprovođenja u stranu luku mogli automatski da budu uništeni.

Rogozin smatra da bi nekoliko takvih incidenata, uz izlivanje nafte i ozbiljne ekološke posledice, nateralo protivnike Rusije da promene pristup prema brodovima koji prevoze ruske energente. Njegov predlog dolazi u trenutku kada se u evropskim prestonicama sve otvorenije govori o širenju sankcija sa nafte na ruski tečni prirodni gas, dok ruski izvori sve češće opisuju situaciju kao početak „tankerskog rata“.

U bezbednosnim raspravama u Moskvi pominju se i druge mere: naoružavanje tankera velikokalibarskim mitraljezima, postavljanje mobilnih torpednih sistema, ali i pritisak na britansku internet infrastrukturu preko podvodnih komunikacionih kablova.

Incident kod Ostrva Vajt kao poruka Londonu

Tenzije su dodatno porasle posle incidenta od 16. juna u blizini britanskog Ostrva Vajt. Prema ruskim izvorima, fregata „Admiral Grigorovič“ ispalila je upozoravajuće hice kada se britanska jahta Bright Future približila ratnom brodu i nije promenila kurs.

Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo te navode, ali se u ruskom javnom prostoru incident ne tumači kao običan pomorski nesporazum.

Telegram kanal „Konspirolog #1“ ocenjuje da se u Lamanšu, jednom od najprometnijih pomorskih prolaza na svetu, takvi potezi ne šalju nautičarima, već političkim centrima u Londonu, Parizu, Berlinu i Briselu.

Prema tom tumačenju, stvarna poruka nije bila upućena civilima na jahti, već državama koje podržavaju takozvanu „koaliciju voljnih“ i učestvuju u pritisku na ruski pomorski energetski transport.

Foto: Foto: Printscreen/X

 

Zadržavanje tankera iz Ust-Luge kao okidač

Incident sa ruskom fregatom dogodio se samo dva dana nakon što su britanske snage u Lamanšu izvele operaciju zadržavanja tankera SMYRTOS, koji je plovio iz ruske luke Ust-Luga.

Prema ruskim navodima, mesto te operacije bilo je svega nekoliko milja od lokacije na kojoj je kasnije došlo do susreta fregate „Admiral Grigorovič“ i britanske jahte.

U Moskvi se taj sled događaja vidi kao signal da pritisak na ruske energente prelazi iz sankcione politike u direktno delovanje na moru. Zbog toga se tvrdi da je ruska mornarica podignuta na visok nivo pripravnosti posle niza slučajeva zaplene ili pokušaja zaustavljanja tankera koji prevoze rusku naftu.

U toj logici, upozoravajući hici kod Ostrva Vajt nisu izolovan incident, već poruka da Moskva pritisak na svoje tankere počinje da tretira kao bezbednosnu pretnju.

Britanija traži udar i na ruski LNG

Istog dana kada je došlo do incidenta u Lamanšu, Velika Britanija je na samitu G7 u Evijanu zatražila da se sankcionim merama obuhvate i brodovi koji prevoze ruski tečni prirodni gas.

Do sada su evropske restrikcije uglavnom bile usmerene na tankere koji transportuju naftu. Eventualno širenje paketa na LNG moglo bi, prema procenama koje se pominju u ruskim izvorima, da pogodi više od 600 plovila.

To bi značilo veliki korak u energetskom obračunu sa Moskvom, jer bi se pritisak proširio sa nafte na gasne terete, uključujući i posrednu trgovinu preko trećih zemalja.

Evropska unija je u posebnom pojašnjenju namenjenom LNG brokerima Poten and Partners navela da zabranjuje trgovinu ruskim gasom čak i kada tereti nisu namenjeni tržištu EU.

Ta poruka je, prema navodima iz energetskog sektora, bila usmerena prema evropskim kompanijama koje su nastavile da kupuju gas iz projekta „Jamal-SPG“ i zatim ga prodaju trećim zemljama.

Rogozin pomera granicu rasprave

Rogozinov predlog najviše je podigao tenzije jer uvodi potpuno novu logiku: tanker koji prevozi rusku energiju ne bi bio samo brod pod rizikom od zaplene, već potencijalna ekološka i bezbednosna mina za svakoga ko pokuša da ga preusmeri.

Prema njegovoj zamisli, brod koji prestane da odgovara na pozive, naglo promeni kurs ili bude prisilno sproveden u stranu luku mogao bi automatski da bude uništen.

Takav scenario bi zapadne države, osiguravajuće kuće, luke i logističke kompanije naterao da u cenu zaplene ili blokade uračunaju mnogo veći rizik: izlivanje nafte, zagađenje, zatvaranje pomorskih pravaca i političku odgovornost za ekološki incident.

Telegram kanal „Dnevnik razvedčika“ ocenjuje da ruski odgovor ne mora odmah da pređe u potpunu eskalaciju. Prema tom tumačenju, Moskvi bi mogla da bude dovoljna demonstracija sposobnosti, tako da britanske osiguravajuće i logističke kompanije počnu mnogo ozbiljnije da procenjuju rizike.

Kao jedan od mogućih scenarija pominje se i trgovinska blokada, čime bi se sukob proširio sa pojedinačnih tankera na čitave pomorske rute.

Podvodni kablovi kao sledeća tačka pritiska

Među merama koje se pominju nalazi se i mogućnost ometanja britanske internet infrastrukture preko podvodnih komunikacionih kablova.

To je posebno osetljiva tema jer se veliki deo digitalnog saobraćaja između država oslanja upravo na podmorske kablove. Svako pominjanje te infrastrukture automatski podiže ulog: pomorski sukob oko energenata više ne bi bio vezan samo za naftu, gas, tankere i osiguranje, već i za komunikacione sisteme od kojih zavise finansije, mediji, administracija i poslovanje.

Za sada se takav scenario predstavlja kao deo rasprave, a ne kao doneta odluka. Ali sama činjenica da se kablovi, naoružani tankeri i miniranje brodova pominju u istom kontekstu pokazuje koliko je prostor za eskalaciju proširen.

Evropski lideri pod pritiskom kod kuće

Zaoštravanje politike prema ruskim energentima dolazi u trenutku kada se vodeći evropski lideri suočavaju sa ozbiljnim unutrašnjim problemima.

Prema navedenim procenama, rejting britanskog premijera Kira Starmera u junu 2026. pao je na 18 do 20 odsto, uz 60 do 65 odsto negativnih ocena. Za francuskog predsednika Emanuela Makrona pominje se podrška između 11 i 18 odsto, dok se rejting nemačkog kancelara Fridriha Merca procenjuje između 14 i 20 odsto.

Pozivajući se na Dojče vele, ruski komentatori navode da nijedan kancelar u savremenoj nemačkoj istoriji nije doživeo tako snažan pad popularnosti tokom prve godine mandata.

Istovremeno se, uz pozivanje na Politiko, tvrdi da se u okviru ekonomske konfrontacije sa Rusijom štite interesi grupa koje učestvuju u preoblikovanju evropskog energetskog tržišta.

BONUS VIDEO