Lukašenko kreće na Kijev! Ameri Zelenskom saopštili najstrašnije vesti: Putin je uspeo u svojoj nameri, okreće ceo rat u svoju korist?!

Volstrit džornal piše da Rusija pojačava politički, vojni i ekonomski pritisak na Belorusiju kako bi Minsk imao aktivniju ulogu u ratu protiv Ukrajine, uključujući moguće korišćenje beloruske teritorije kao platforme za napade i otvaranje novog pravca pritiska na Kijev.

Prema tvrdnjama Volstrit džornala, Moskva razmatra više scenarija: od korišćenja Belorusije za lansiranje dronova na Ukrajinu, preko širenja linije fronta ka zapadu, do operacija koje bi opteretile ukrajinsku vojsku i naterale Kijev da deo snaga povuče sa glavnih pravaca na istoku.

Zvanične potvrde da Belorusija sprema direktan ulazak u rat nema. Minsk javno tvrdi da ne namerava da šalje vojsku u Ukrajinu, ali se oko Belorusije poslednjih dana gomilaju signali koji u Kijevu bude ozbiljnu zabrinutost.

Belorusija kao mogući novi pravac rata

Volstrit džornal, pozivajući se na sadašnje i bivše ruske i evropske zvaničnike, tvrdi da je Moskva ranije ove godine pokrenula kampanju pritiska na Minsk. Cilj je, prema tim navodima, da se Belorusija iskoristi kao oslonac za širenje rata protiv Ukrajine ili za nekonvencionalne operacije protiv država NATO u okruženju.

To ne znači da je beloruska vojska već dobila naređenje za napad, ali znači da se u zapadnim obaveštajnim i diplomatskim krugovima ponovo ozbiljno razmatra scenario u kojem bi sever Ukrajine mogao da postane aktivniji pravac.

Beloruska teritorija već je igrala ključnu ulogu na početku rata 2022. godine, kada su ruske snage iz tog pravca krenule ka Kijevu. Upravo zato svaka nova aktivnost na relaciji Moskva–Minsk odmah podiže uzbunu u Ukrajini.

Dronovi, relejne stanice i pritisak na Kijev

Jedna od najosetljivijih tačaka su ruske relejne stanice na teritoriji Belorusije, za koje Kijev tvrdi da pomažu ruske napade dronovima na Ukrajinu.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ranije je zatražio od Lukašenka da ukloni te stanice, uz upozorenje da će ih Ukrajina sama ukloniti ako Minsk to ne uradi. Kijev tvrdi da zna za najmanje četiri takva objekta, kao i za fabrike u Belorusiji koje, prema ukrajinskim tvrdnjama, pomažu ruske vojne operacije.

Foto: shutterstock/EPA

Kremlj je na to odgovorio optužbom da Ukrajina preti suverenitetu Belorusije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da je reč o agresivnom mešanju u unutrašnja pitanja bliskog ruskog saveznika.

Lukašenko između Moskve i straha od ukrajinskih udara

Aleksandar Lukašenko se godinama drži na tankoj liniji: Belorusija je najbliži saveznik Rusije, na njenoj teritoriji se nalaze ruska taktička nuklearna sredstva, ali Minsk do sada nije direktno poslao vojsku u Ukrajinu.

Prema navodima Volstrit džornala, deo kontakata o jačoj ulozi Belorusije u ratu navodno je išao kroz razgovore u kojima su učestvovali Lukašenko i ruski ambasador Boris Grizlov.

Lukašenko je ranije javno govorio da se plaši ukrajinskih udara po beloruskoj teritoriji, ističući da je Belorusija za Kijev „kao na dlanu“. To objašnjava zašto Minsk pokušava da ostane dovoljno blizu Moskvi, ali da ne pređe liniju posle koje bi Belorusija postala direktna meta ukrajinskih napada.

Ekonomski pritisak kao ruski adut

Pored vojne dimenzije, u zapadnim izveštajima pominje se i ekonomski pritisak. Rusija ima snažan uticaj na belorusku ekonomiju, energetiku, trgovinu i bezbednosni aparat, što Moskvi daje prostor da od Minska traži više nego ranije.

U prevodu, pritisak ne mora da izgleda kao otvoreno naređenje za ulazak u rat. Dovoljno je da Belorusija dozvoli širu upotrebu svoje teritorije, infrastrukture, komunikacionih stanica, aerodroma ili pograničnih zona, pa da se pritisak na Ukrajinu značajno poveća.

Za Kijev bi i takav scenario bio opasan. Ukrajinska vojska bi morala da drži ozbiljne snage na severu, čak i ako beloruska vojska formalno ne pređe granicu.

Zašto je Kijev posebno nervozan

Najveći strah u Ukrajini nije samo da Belorusija napadne, već da se severni pravac ponovo aktivira dovoljno da razvuče ukrajinsku odbranu. Ako Kijev mora da pojačava granicu prema Belorusiji, manje ljudi i opreme ostaje za Donbas, Zaporožje i druge ključne pravce.

Zato priča o Belorusiji ne mora odmah da znači kolone tenkova ka Kijevu. Može da znači nešto taktički jednako neprijatno za Ukrajinu: stalnu pretnju sa severa, više dronova, više izviđačkih aktivnosti, više pritiska na logistiku i više ukrajinskih jedinica vezanih daleko od glavnog fronta.

Moskva bi time dobila ono što joj je potrebno — ne nužno novi veliki prodor, već dodatno razvlačenje ukrajinske vojske.

BONUS VIDEO