Hitno! Poznato mesto jezivog okršaja Rusije i NATO: Vodeći svetski mediji objavili zastrašujuću vest - ako Zapad ne odbije ovaj napad...

Rusija bi mogla da priprema vojnu provokaciju protiv baltičkih država ili Poljske kako bi proverila jedinstvo NATO-a i spremnost SAD da brane istočno krilo Alijanse, objavio je britanski „Gardijan“, pozivajući se na izvore iz dve zemlje NATO-a.

Prema tim izvorima Gardijana, rizik bi mogao da se pojavi već u bliskoj budućnosti, u trenutku kada je Kremlj pod sve većim pritiskom zbog ukrajinskih dalekometnih udara po ciljevima u okolini Moskve i Sankt Peterburga.

Letonska obaveštajna služba u ponedeljak je saopštila da vidi znake pripreme ruskih vojnih provokacija protiv baltičkih država ili Poljske.

„Vidimo znake da Rusija priprema vojne provokacije protiv baltičkih država ili Poljske“, navela je letonska obaveštajna služba.

Ista procena, međutim, naglašava da se ne očekuje napad punog obima.

NATO izvori tvrde da Putin „planira nešto“

Visoki politički izvor iz još jedne članice NATO-a rekao je „Gardijanu“ da obaveštajne službe „dobijaju podatke“ prema kojima predsednik Rusije Vladimir Putin „planira nešto protiv baltičkih država“.

Prema oceni sagovornika britanskog lista, Moskva bi mogla da pokuša da proveri koliko su SAD zaista spremne da ispune savezničke obaveze prema Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

U takvom scenariju, cilj ne bi bio nužno veliki rat, već testiranje granice: koliko daleko Rusija može da ide pre nego što NATO odgovori, i da li bi Vašington u trenutnim okolnostima reagovao brzo i odlučno.

Moskva ne može da otvori drugi front, ali može da podigne pritisak

Letonska obaveštajna služba ocenjuje da Rusija trenutno nije sposobna da otvori drugi veliki front protiv NATO-a. To, međutim, ne znači da ne može da izazove krizu nižeg intenziteta.

Prema toj proceni, Moskva bi mogla da posegne za hibridnim akcijama: lansiranjem dronova, raketnim incidentima, sabotažama, upadima u vazdušni prostor, pritiskom na granice ili drugim potezima koji nose vojnu poruku, ali ostaju ispod praga otvorenog rata.

Poruka bi, prema tumačenju letonske strane, bila jednostavna: prestanite da podržavate Ukrajinu, inače ćete i sami imati probleme.

Pritisak raste posle ukrajinskih udara duboko u Rusiji

Upozorenja stižu u trenutku kada Ukrajina pojačava dalekometne napade na rusku teritoriju. Ciljevi u blizini Moskve i Sankt Peterburga sve češće su pod udarom, što u Rusiji povećava politički i bezbednosni pritisak na Kremlj.

Zapadni izvori smatraju da bi Moskva, suočena sa tim pritiskom, mogla da potraži način da promeni tok događaja takozvanom horizontalnom eskalacijom — pomeranjem krize na drugo mesto, izvan ukrajinskog fronta.

To ne mora da znači direktnu invaziju. Dovoljna bi bila provokacija koja bi naterala NATO da reaguje, uvede dodatne mere, prebaci snage ili uđe u novu rundu političke panike.

Baltik i Poljska kao najosetljivija tačka NATO-a

Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska nalaze se na prvoj liniji NATO-a prema Rusiji i Belorusiji. Zbog geografije, istorije i stalnog pritiska iz Moskve, upravo taj prostor se u Alijansi smatra najosetljivijim.

Baltičke države su male, ali imaju ogromnu stratešku težinu. Svaki incident na njihovoj teritoriji automatski otvara pitanje člana 5 NATO-a, odnosno kolektivne odbrane.

Za Moskvu, eventualna ograničena provokacija mogla bi da bude način da se proveri koliko je taj mehanizam u praksi brz i čvrst. Za NATO, to bi bio najopasniji test jedinstva od početka rata u Ukrajini.

Kjer Džajls: Ne treba očekivati da Rusija pasivno gubi

Stručnjak britanskog analitičkog centra „Četam haus“ Kjer Džajls ocenio je da bi Moskva mogla da traži načine da poremeti trenutni trend kroz širenje pritiska van ukrajinskog fronta.

- Moskva će tražiti načine da naruši sadašnji trend, koristeći horizontalnu eskalaciju ili preduzimajući akcije na drugim mestima. Ne treba da očekujemo da će Rusija pasivno gubiti - rekao je Džajls.

Njegova ocena uklapa se u strahove istočnog krila NATO-a: ako Rusija proceni da se nalazi pod pritiskom u Ukrajini, mogla bi da pokuša da razbije fokus Zapada otvaranjem nove bezbednosne krize.

BONUS VIDEO