Smrt se širi Evropom, hiljade mrtvih - a tek je počelo! Hitno se oglasili sa najvišeg mesta i uputili zastrašujuće upozorenje

Više od 1.300 smrtnih slučajeva zabeleženo je u Evropi od 21. juna zbog ekstremnih vrućina, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, dok se kontinent suočava sa jednim od najtežih toplotnih talasa poslednjih godina.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je da se toplotni stres s razlogom naziva „tihim ubicom“, jer evropski domovi, škole i radna mesta nisu građeni za temperature koje sada pogađaju kontinent.

„Više od 1.300 smrtnih slučajeva zabeleženo je od 21. juna u vezi sa visokim temperaturama u Evropi. Toplotni stres se često naziva ‘tihim ubicom’, a evropski domovi, radna mesta i škole nisu izgrađeni za ove temperature“, naveo je Gebrejesus na platformi Iks.

Evropa se zagreva duplo brže od svetskog proseka

Gebrejesus je upozorio da Evropa više nema luksuz da toplotne talase tretira kao retke izuzetke.

Prema njegovim rečima, ono što se nekada opisivalo kao fenomen koji se dešava „jednom u generaciji“, sada se zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja javlja gotovo svake godine.

„Evropa je kontinent na Zemlji koji se najbrže zagreva, zagrevajući se dvostruko brže od globalnog proseka. Trenutno 150 miliona ljudi živi pod ekstremnim vrućinama, stotine su umrle, škole su zatvorene, mreže su u kvaru“, istakao je direktor SZO.

To je najteži deo upozorenja: ekstremna vrućina više nije samo meteorološki problem, već direktan udar na zdravstvo, energetiku, škole, saobraćaj i svakodnevni život.

Foto: Tanjug/AP

Francuska broji oko 1.000 dodatnih smrti

Najdramatičniji podaci stižu iz Francuske.

Francusko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od srede u zemlji zabeleženo oko 1.000 više smrtnih slučajeva nego što se očekivalo. Veliki deo tog viška odnosi se na osobe starije od 65 godina, koje su najranjivije u ovakvim uslovima.

Posebno zabrinjava podatak da je broj ljudi koji umiru kod kuće porastao za 40 odsto. To pokazuje koliko je toplotni talas opasan za starije, bolesne i izolovane ljude, posebno one koji nemaju rashlađen prostor, pomoć porodice ili brz pristup lekarima.

Rojters navodi da su francuske vlasti upozorile da bi broj žrtava mogao dodatno da raste kako se budu prikupljali podaci iz domova za stare i privatnih kuća.

Rekordi oboreni u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj

Toplotni talas oborio je temperaturne rekorde širom Evrope.

U Nemačkoj je, prema preliminarnim podacima, izmereno 41,7 stepeni Celzijusa. U Poljskoj je zabeležen istorijski maksimum od 40,5 stepeni. U Češkoj je temperatura dostigla 41,1 stepen, dok je u Mađarskoj izmereno oko 40 stepeni.

Foto: Tanjug/AP

Gardijan piše da su Nemačka, Češka, Poljska i Mađarska zabeležile najtoplije dane u istoriji merenja, dok su temperature u velikim delovima Evrope prelazile 40 stepeni.

To nisu samo brojevi na termometru. Na tim temperaturama ljudi kolabiraju na ulicama, bolnice pune hodnike, vozovi i tramvaji usporavaju, škole se zatvaraju, a elektroenergetske mreže rade pod pritiskom klima-uređaja i rashladnih sistema.

Zdravstveni sistemi pod pritiskom

SZO upozorava da zdravstveni sistemi u Evropi sve teže podnose ekstremne vremenske uslove.

Bolnice se suočavaju sa većim brojem pacijenata zbog toplotnog udara, dehidratacije, srčanih problema, pogoršanja hroničnih bolesti i povreda koje nastaju kada ljudi pokušavaju da se rashlade u rekama, jezerima i bazenima.

Foto: Tanjug/AP

Najugroženiji su stariji, hronični bolesnici, deca, trudnice, radnici na otvorenom i ljudi koji žive sami. Kod njih vrućina ne mora da izgleda dramatično u prvom trenutku. Organizam se pregreva, pritisak pada ili skače, srce radi teže, a pomoć često stiže kasno.

Zato SZO toplotni stres naziva „tihim ubicom“. Nema eksplozije, nema rušenja zgrada, ali broj mrtvih raste iz sata u sat.

Kuće, škole i radna mesta nisu spremni za ove temperature

Jedan od najvećih problema je to što je evropska infrastruktura građena za drugačiju klimu.

Mnoge zgrade nemaju dobru izolaciju od vrućine, stanovi se noću ne hlade dovoljno, škole nemaju adekvatnu ventilaciju, a radna mesta nisu prilagođena dugim periodima ekstremnih temperatura.

Kada temperatura danima ostaje iznad 35 ili 40 stepeni, zidovi, beton i asfalt zadržavaju toplotu. Gradovi se pretvaraju u toplotna ostrva. Noć više ne donosi oporavak, a upravo je noćno hlađenje ključno da telo preživi višednevni talas.

Zato ovakvi talasi ne pogađaju samo južnu Evropu. Sve jače pogađaju i zemlje koje do skoro nisu morale da žive sa temperaturama od 40 stepeni.

BONUS VIDEO