(VIDEO) Rusija plače za Vagnerom! Džihadisti potukli Putinov korpus: Vojska zarobljena, ambasada se hitno evakuiše

Grupa ruskih vojnika navodno je zarobljena u Maliju, dok pobunjeničke i džihadističke snage pojačavaju pritisak na vojnu huntu u Bamaku i ruski Afrički korpus, koji je posle Vagnera preuzeo glavnu ulogu Moskve u toj zemlji.

Prema navodima lokalnih Telegram kanala, ruska ambasada radi na evakuaciji osoblja i pregovara o oslobađanju zarobljenih, tražeći garancije za bezbedno povlačenje preko aerodroma u Gaou. Za sada nema nezavisne potvrde svih detalja o broju zarobljenih i uslovima pregovora.

Ono što je potvrđeno jeste da se Mali ponovo nalazi pod snažnim udarom pobunjenika. Rojters navodi da su pobunjeničke snage izvele koordinisane napade na više vojnih položaja širom zemlje, od severa do centralnog Malija, uključujući i područje Gaoa. U napadima su učestvovali Tuarezi iz Fronta za oslobođenje Azavada i džihadistička grupa Džamat Nusrat al-Islam val-Muslimin, povezana sa Al Kaidom.

Ruski Afrički korpus pod pritiskom

Problemi ruskih saveznika u Maliju ne traju od juče. Još u aprilu Tuarezi i islamistički militanti pokrenuli su veliku koordinisanu ofanzivu, posle koje su snage malijske hunte i ruski Afrički korpus izgubili više važnih pozicija na severu zemlje.

„Mond“ je pisao da se ruski Afrički korpus, godinu dana posle zamene Vagnera u Maliju, muči da zadrži kontrolu u zemlji u kojoj se bezbednosna situacija pogoršava. U aprilskoj ofanzivi pobunjenici su ponovo zauzeli Kidal, dok su ruske snage i malijska vojska morale da se povlače iz više tačaka.

Posebno je težak bio gubitak Kidalа, grada koji je 2023. predstavljen kao veliki uspeh malijske hunte i ruskih snaga. Njegov pad je za Bamako bio vojni i politički udarac, jer je pokazao da ni ruska podrška ne garantuje kontrolu nad severom zemlje.

Pored Kidalа, u izveštajima se pominju i Tesalit i druga uporišta na severu, gde su ruske i malijske snage bile prinuđene na povlačenje ili pregovore o izlasku iz okruženja.

Hunta sve više zavisi od Moskve

Malijska vojna vlast, koja je preuzela kontrolu posle pučeva 2020. i 2021. godine, prethodno je iz zemlje izbacila francuske snage i okrenula se Rusiji. Vagner je prvo bio glavni oslonac Bamaka, a zatim je njegovu ulogu preuzeo Afrički korpus, struktura povezana sa ruskim državnim vojnim aparatom.

Ali poslednji napadi pokazuju da se bezbednosna računica hunte ruši. Pobunjenici i džihadisti ne napadaju samo izolovana sela, već udaraju na baze, gradove, aerodrome i komunikacione pravce. U aprilskoj ofanzivi, prema zapadnim izveštajima, ubijen je i ministar odbrane Malija Sadio Kamara, jedan od ključnih ljudi za vezu sa Moskvom.

Kremlj je posle toga poručio da ruske snage ostaju u Maliju i da će nastaviti borbu protiv ekstremista. Time je Moskva pokušala da pokaže da ne napušta saveznika, ali realnost na terenu postaje sve teža: Afrički korpus više ne nastupa samo kao sila koja gura napred, već sve češće kao snaga koja mora da čuva baze, izvlači ljude i sprečava potpuni slom saveznika.

Gao kao nova tačka pritiska

Navodi o pregovorima za bezbedno povlačenje preko aerodroma Gao dodatno su važni jer je Gao jedan od ključnih gradova na severu Malija. Ako se potvrdi da se oko tog pravca vode pregovori o izvlačenju ruskog osoblja, to bi značilo da se kriza više ne meri samo gubitkom udaljenih uporišta, već i pritiskom na glavne logističke tačke.

Za pobunjenike, udar na ruski Afrički korpus ima i vojnu i propagandnu vrednost. Svako zarobljavanje ruskih vojnika ili povlačenje pod garancijama bezbednog prolaza šalje poruku da Moskva u Sahelu nije nepobediv oslonac, već strana koja može da bude naterana na pregovore.

Za malijsku huntu to je još ozbiljniji problem. Ako ni ruska podrška ne može da zaustavi zajednički pritisak Tuarega i džihadista, onda se otvara pitanje koliko vlast u Bamaku zaista kontroliše zemlju izvan glavnih centara.

BONUS VIDEO