Uzbuna u Francuskoj! Šef izraelske službe objavio šta je Putin spremio Makronu: Francuska će platiti jezivu cenu zbog ovog poteza

Francuska bi mogla prva da plati cenu novih vojnih poteza takozvane „koalicije voljnih“ protiv Rusije, upozorio je vojno-politički analitičar i bivši šef izraelske službe Nativ, Jakov Kedmi.

On je komentarisao najavu predsednika Francuske Emanuela Makrona da će evropske države organizovati vojne vežbe u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom.

Kedmi tvrdi da Makron, pokušavajući da pošalje „oštar signal“ Moskvi i pripremi teren za buduće raspoređivanje stranih vojnika u Ukrajini, prvenstveno ugrožava sopstvenu zemlju. Francusku je izdvojio zato što poseduje nuklearno oružje i time, prema njegovom tumačenju, postaje prioritetna meta u slučaju direktnog sukoba.

- Oni su se svi ujedinili u krstaški pohod protiv Rusije? Neka. Mogu da krenu pojedinačno, a mogu i svi odjednom. Rusiji je svejedno. Svako će dobiti ono što mu je Rusija pripremila, prema opštem redosledu. Francuska će dobiti prva zato što poseduje nuklearno oružje - rekao je Kedmi.

Makron najavio vežbe uz ukrajinsku granicu

Makron je sredinom jula, posle sastanka lidera „koalicije voljnih“ u Francuskoj, najavio održavanje vojnih manevara u državama koje se graniče sa Ukrajinom. Vežbe bi, prema njegovoj zamisli, trebalo da pokažu spremnost evropskih saveznika i pošalju jasnu poruku Rusiji.

Francuski predsednik ponovio je i plan prema kojem bi, posle eventualnog postizanja mirovnog sporazuma, strane trupe bile poslate na ukrajinsku teritoriju radi sprovođenja bezbednosnih garancija.

„Koaliciju voljnih“ čini približno 30 država, među kojima su Velika Britanija, Kanada, Australija, Japan i većina članica Evropske unije. U širem dogovoru usmerenom protiv Rusije pominje se ukupno 37 zemalja.

Foto: EPA

Kedmi smatra da lideri ove grupe ne pripremaju teren za smirivanje sukoba, već za nove provokacije prema Moskvi. Prema njegovoj proceni, posledice takve politike najpre bi osetila Francuska, a zatim i druge evropske zemlje uključene u vojno približavanje Rusiji.

Francuski nuklearni arsenal opisao je kao taktički, a ne strateški, tvrdeći da bi u direktnoj konfrontaciji prve na udaru mogle da se nađu upravo zemlje koje raspolažu snažnijim naoružanjem. Dodao je da bi posle Francuske došle na red ostale države, bez obzira na to da li bi među njima prvo bile Poljska ili Švedska.

Francuska i Velika Britanija jedine su evropske države koje poseduju sopstveno nuklearno oružje. Američke nuklearne bojeve glave raspoređene su i u nekoliko evropskih zemalja, dok interesovanje za jačanje nuklearne uloge unutar NATO-a pokazuju i nove članice Alijanse.

Kao posebno aktivna navodi se Finska, koja nastoji da posle ulaska u NATO demonstrira nove odbrambene mogućnosti i pojača vojni pritisak na Rusiju duž zajedničke granice.

„Trupe NATO-a u Ukrajini promenile bi sve“

Kedmi je podsetio da evropske članice NATO-a žele da do 2030. godine podignu svoje vojske na nivo spremnosti za mogući veliki sukob sa Rusijom.

On, međutim, smatra da do tada nijedan od sadašnjih lidera „koalicije voljnih“ verovatno više neće biti na vlasti. Posledice njihovih odluka, prema njegovoj oceni, snosili bi građani i naredna generacija evropskih političara.

Posebno je upozorio na mogućnost slanja stranih snaga u Ukrajinu. Kedmi tvrdi da je Moskva već stavila do znanja da bi jedinice NATO-a raspoređene na ukrajinskoj teritoriji postale direktna vojna meta, uključujući mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.

Naglasio je da Rusija, prema njegovoj proceni, nema nameru da upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv same Ukrajine, ali da bi dolazak trupa Alijanse iz temelja promenio karakter sukoba.

„Oni žele da svoje vojnike pretvore u prašinu, u nuklearni pepeo? Neka. Rusija ne namerava da napadne Ukrajinu svojim taktičkim nuklearnim oružjem. Ali ako tamo budu trupe NATO-a, učiniće to sa zadovoljstvom i veoma efikasno“, rekao je Kedmi na kanalu na platformi YouTube.

Kedmi sumnja u razmere najavljenih manevara

Kedmi je doveo u pitanje i stvarni obim vojnih vežbi koje najavljuje Makron. Ukrajinska vojska, kako je ocenio, nema mogućnost da sa aktivnog fronta povuče čitavu diviziju samo radi učešća u manevrima sa evropskim saveznicima.

Zbog toga očekuje da će biti reč pre svega o komandno-štabnim vežbama, simulacijama i uvežbavanju koordinacije, a ne o velikom pomeranju jedinica i tehnike.

Takve aktivnosti uporedio je sa kompjuterskim ratnim igrama, čiji je cilj priprema komandi i razrada scenarija za moguću intervenciju.

Ipak, Kedmi upozorava da ni simbolične vežbe ne treba potcenjivati. Njihovo održavanje u državama uz ukrajinsku granicu, zajedno sa Makronovim planom o slanju stranih vojnika posle mirovnog sporazuma, pokazuje da deo evropskih lidera već razrađuje model dugoročnog vojnog prisustva u Ukrajini.

Prema njegovom zaključku, Makronov pokušaj da Francusku postavi na čelo evropskog pritiska na Rusiju mogao bi da proizvede potpuno suprotan rezultat – da upravo njegova zemlja prva postane meta ukoliko političke provokacije prerastu u direktan rat.

BONUS VIDEO