Rusiji se sprema novi brutalni udar! Moskva izgubila kontrolu nad situacijom: Putinu je ostalo još veoma malo opcija

Moskva je za samo nekoliko nedelja od pozicije poželjnog sagovornika Bele kuće dospela u situaciju u kojoj Donald Tramp sve otvorenije hvali ukrajinske ratne rezultate, dok američki Senat priprema sankcije koje mogu direktno da udare na najvažnije kupce ruske nafte i gasa.

Foto: Reuters

Istovremeno, ukrajinski dronovi pale rafinerije duboko u Rusiji, ugrožavaju plovidbu Azovskim morem i primoravaju Moskvu da razmatra naoružavanje trgovačkih brodova. Kremlj još čeka američke pregovarače, ali sada više nije siguran ni kada će doći - niti da li će pre Moskve posetiti Kijev.

To još ne znači da je Tramp definitivno stao na stranu Ukrajine. Međutim, gotovo je nestala ranija slika prema kojoj Rusija drži vojnu inicijativu, dok Kijev nema dovoljno karata za ozbiljne pregovore.

Vitkof i Kušner možda prvo odlaze u Kijev

Ruska agencija TASS objavila je da Moskva očekuje dolazak Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i predsednikovog zeta Džareda Kušnera.

Kremlj bi želeo da se poseta dogodi što pre, ali informacije iz Moskve ne donose mnogo razloga za optimizam. Prema izvoru na koji se poziva TASS, njihov dolazak moguć je tokom narednih nedelja, ali još ništa nije potvrđeno.

Foto: Tanjug/AP

Pominje se čak i mogućnost da Vitkof i Kušner pre Rusije posete Kijev.

To bi imalo više od protokolarnog značaja. Moskva je ranije računala da direktnim kontaktima sa Trampovim ljudima može da utiče na način na koji američki predsednik vidi rat. Sada se redosled menja - ukrajinski argumenti prvo stižu do Bele kuće, dok Kremlj čeka termin.

Trampova retorika prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom takođe je postala znatno povoljnija. Američki predsednik hvalio je ukrajinske rezultate, dok izvori bliski Kijevu tvrde da sada Ukrajinu vidi kao državu koja još ima mogućnost da Rusiji nanese ozbiljne gubitke i poboljša svoj položaj za pregovaračkim stolom.

Rjazanj gori, Ukrajina prelazi na asimetrične udare

Promena političke klime u Vašingtonu poklopila se sa novim talasom ukrajinskih napada duboko na ruskoj teritoriji.

U Rjazanju je posle udara bespilotnih letelica izbio požar na području jedne od najvećih ruskih rafinerija. Gubernator Rjazanjske oblasti Pavel Malkov potvrdio je napad i saopštio da je šest osoba prebačeno u bolnicu.

Rjazanjska rafinerija pripada kompaniji „Rosnjeft“ i ima godišnju snagu prerade veću od 17,1 milion tona nafte, što predstavlja približno pet odsto ukupnih ruskih kapaciteta.

Foto: Printskrin

Pogođen je i novi logistički objekat ruske internet trgovine Vajldberis, iz kojeg su zaposleni prethodno evakuisani. Požari na takvim objektima ne pogađaju samo velike kompanije, već i hiljade prodavaca koji preko njihovih skladišta distribuiraju robu širom zemlje.

Zelenski je potvrdio da su ukrajinske snage izvele napade, navodeći da je na Krimu pogođena i lokacija na kojoj su bili raspoređeni brzi brodovi ruske Crnomorske flote.

- Rusija mora da oseti da će svaki dan ovog rata za nju biti sve skuplji. Moramo da oslabimo agresora i održavamo pritisak kako bismo ovaj rat priveli kraju - poručio je Zelenski.

Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Jevgenij Hmara objasnio je suštinu nove taktike: Ukrajina nema resurse da Rusiji uzvraća udarac za udarac, pa mora pažljivo da bira mete i deluje asimetrično.

To znači udare na tačke čiji je ekonomski i logistički značaj mnogo veći od cene upotrebljenih dronova - rafinerije, skladišta, luke, brodove i objekte koji održavaju ruski izvoz.

Senat priprema udar na rusku naftu i gas

Još teža vest za Kremlj stigla je iz američkog Senata, gde je sa 86 glasova prema 12 usvojena proceduralna odluka kojom je otvoren put za dalje razmatranje velikog paketa sankcija Rusiji.

Glavni zagovornik zakona bio je nedavno preminuli republikanski senator Lindzi Grejem, čijoj je komemoraciji u Vašingtonu prisustvovao i Zelenski.

Predlog predviđa sankcije ruskim zvaničnicima, oligarsima, članovima njihovih porodica, bankama, finansijskim ustanovama i strukturama povezanim sa zaobilaženjem postojećih ograničenja.

Najopasniji deo za Moskvu jeste mogućnost da Tramp uvede carine do 100 odsto na robu iz pet država koje kupuju najveće količine ruske nafte i gasa. Na vrhu te liste nalaze se Kina i Indija.

Cilj je da se ne udara samo na ruske proizvođače, već i na njihove najveće kupce. Ukoliko bi mere bile primenjene u punom obimu, države koje nastave da uvoze ruske energente rizikovale bi ozbiljno otežan pristup američkom tržištu.

Glasanje od 86 prema 12 još ne znači da je zakon konačno usvojen. Pred njim se nalaze dodatne procedure u Kongresu, a potom i odluka Bele kuće. Ipak, tolika podrška republikanaca i demokrata pokazuje da je prostor za raniju politiku popuštanja Moskvi znatno sužen.

Rafinerije bez predaha, brodovi dobijaju mitraljeze

Pritisak se već oseća na ruskom tržištu goriva. Moskva je početkom jula zabranila izvoz dizela kako bi zaštitila domaće snabdevanje posle sistematskih ukrajinskih napada na rafinerije, a sada se razmatra i produžavanje zabrane.

Istovremeno, ruski zvaničnici predlažu da brodovi za prevoz žitarica koji plove iz Azovskog mora budu naoružani mitraljezima i pokretnim raketnim lanserima.

Takav predlog najbolje pokazuje koliko se rat približio ruskim trgovačkim putevima. Preko Azovskog mora prolazi približno četvrtina ruskog izvoza žitarica, ali su napadi na luke, brodove i pomorsku infrastrukturu tokom poslednjih nedelja ozbiljno usporili plovidbu.

Rusija je odgovorila udarima na ukrajinske luke i plovne puteve. Posledice više ne ostaju ograničene na dve zaraćene države, pošto Rusija i Ukrajina pripadaju najvećim svetskim izvoznicima žitarica.

Čikaška cena pšenice dostigla je oko 7,05 dolara za bušel, dok su se ugovori u Parizu kretali između približno 228 i 245 evra po toni, na najvišim nivoima od proleća 2024. godine.

Durov otvorio još jedan front unutar Rusije

Dok raste spoljašnji pritisak, Moskva istovremeno pooštrava kontrolu nad digitalnim prostorom.

Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) optužila je osnivača Telegrama Pavela Durova za pomaganje terorističkim aktivnostima i pokrenula postupak međunarodne potrage za njim.

FSB tvrdi da Telegram nije uklanjao kanale, četove i automatizovane naloge koje su navodno koristile ukrajinske službe, terorističke i ekstremističke organizacije za pripremu sabotaža, terorističkih napada, masovnih ubistava i internet prevara na teritoriji Rusije.

 

Durov odbacuje optužbe i ranije je ruske zahteve predstavljao kao pokušaj gušenja slobode govora.

Protiv njega se paralelno vodi postupak u Francuskoj, gde vlasti istražuju da li je Telegram učinio dovoljno da spreči kriminalne aktivnosti i da li je sarađivao sa policijskim i pravosudnim organima. Durov i u tom slučaju poriče krivicu.

Kremlj, dakle, nije izgubio vojnu snagu niti mogućnost da nastavi rat. Izgubio je nešto drugo — raniju sigurnost da upravo Moskva određuje kako će Donald Tramp čitati stanje na frontu.

Sada Kijev udara rafinerije, plovidbu i logistiku, Zelenski dobija prostor u Beloj kući i Senatu, a američki zakonodavci pripremaju sankcije koje bi rusku energetsku trgovinu mogle da pogode preko njenih najvećih kupaca. Ako Tramp aktivira taj mehanizam, to više neće biti samo politički pritisak već pokušaj da se direktno preseče glavni izvor novca kojim Rusija finansira rat.

BONUS VIDEO