Evropa na kolenima - 60.000 migranata u Seuti organizovana akcija

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović upozorio je da ulazak oko 60.000 migranata u špansku enklavu Seutu nije mogao biti sticaj okolnosti, već organizovana akcija.

U četvrtak je oko 60.000 ljudi ušlo u Seutu, a španska policija i vojska vratile su većinu nazad u Maroko. Najmanje 67 osoba izgubilo je život pokušavajući da morskim putem stigne do tog španskog grada. Đurović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, objasnio da ovakav nalet nije mogao biti stihijski, s obzirom na to da je Seuta itekako branjeni grad, okružen visokim dvostrukim ogradama sa bodljikavom žicom, uz prisustvo više od hiljadu policajaca.

- Da šezdeset hiljada ljudi u nešto više od 24 časa uđe u tako branjenu enklavu... To nije nešto što je slučajno i ne može da se realizuje bez dobre organizacije, pa makar i tolerisanja sa marokanske strane - rekao je Đurović.

Foto: Tanjug/Printskrin

Na pitanje šta je dovelo do ovako masovnog pokušaja ulaska, Đurović je naveo da je jedan od neposrednih povoda bila presuda španskog Vrhovnog suda o pravu na traženje azila u enklavama, ali da je suštinski razlog mnogo dublji.

- Radi se o očaju ljudi koji nekako traže neki spas i vide na evropskoj teritoriji, između ostalog i ove dve enklave, kao mogućnost da možda zatraže azil, možda nađu bolji život - objasnio je Đurović.

Italija suspendovala šengen sa Španijom, Francuska šalje specijalne jedinice

Kriza u Seuti izazvala je snažne reakcije po celoj Evropi. Italija je od 1. avgusta, na mesec dana, ponovo uvela kontrole u avionskom i pomorskom saobraćaju sa Španijom, uz obrazloženje da je cilj zaštita nacionalne bezbednosti. Francuska je angažovala 170 policajaca i dve čete specijalnih jedinica na granici sa Španijom, uz dronove i nadzorne avione.

"Pojačali smo kontrole na unutrašnjim granicama u okviru Šengenske zone na francusko-španskoj granici. Reč je o preventivnoj meri koja bi trebalo da traje 10 dana", navedeno je u obrazloženju francuskih vlasti.

Foto: Tanjug/AP

Španski premijer Pedro Sančez pozvao je na evropsko jedinstvo, ističući da migracioni pritisak nije samo španski problem. Podsetio je da je, prema podacima Fronteksa, Italija poslednjih godina bila glavna ulazna ruta za ilegalnu migraciju u EU. Španska policija u međuvremenu je počela postavljanje plutajuće barijere duge 500 metara kako bi sprečila nove pokušaje prelaska morem. Finska je podržala ideju o potpunom isključenju Španije iz Šengena.

Đurović: Solidarnosti nema, Evropa uporno pada na tom testu

Đurović je ocenio da aktuelna kriza otkriva svu slabost koncepta ograda i barijera koji se sve više zagovara unutar EU, podsetivši da su Seuta i Melilja najutvrđeniji delovi španskog teritorija prema spoljnom svetu.

- Sama barijera ništa nije rešila. Ljudi su našli način uz pomoć krijumčara - zaključio je Đurović, dodajući da će se, ukoliko se ovako bude dešavalo i u budućnosti, otvoriti mnoga pitanja za Evropu.

Foto: Tanjug/AP

Kao moguće rešenje, Đurović je predložio drugačiji pristup od dosadašnjeg.

- Možda je potrebno razmisliti o konceptu da se grade sigurne luke, odnosno sigurne teritorije oko Mediterana i oko Evropske unije, gde bi ljudi mogli da ostanu i imaju normalan i održiv život - predložio je Đurović.

Podsetio je da novi Pakt o azilu i migraciji, koji se primenjuje od 12. juna, predviđa obaveznu solidarnost i podelu tereta u ovakvim situacijama.

- Ovi komentari italijanske premijerke, mere Italije prema Španiji nisu u duhu onoga što je evropski acquis, odnosno evropski propisi i standardi, gde u ovakvim situacijama je potrebno, pre svega, da zemlje članice budu solidarne. Ne samo da obezbede vojsku da pomognu Španiji ili neke druge mere, već i humanitarnu pomoć, pa čak i da podele teret izbeglica - kazao je Đurović.

Foto: Reuters

Na kraju je zaključio da uprkos milijardama evra uloženim u ograde, termoviziju i dodatne trupe Fronteksa, ključno pitanje ostaje nerešeno.

- To je ono što je jedan gorki zaključak svega ovoga, da solidarnosti i ravnomerne podele tereta nema, i da kakve god mere vi preduzimali da unapredite migrantsku politiku, ako zemlje smatraju da su u neravnomernom položaju, i ako one to stvarno jesu, onda EU ne sledi neka svetla budućnost po ovom pitanju - zaključio je Đurović.