Bomba iz Berlina! Prvo oglašavanje Nemaca nakon ključne odluke!

SAD i Kina prednjače u razvoju prve komercijalne fuzione elektrane, dok ih prate Velika Britanija, Japan i Nemačka.

Savezna ministarka za istraživanje Dorotea Ber je, prošle srede, zajedno sa predstavnicima saveznih pokrajina, objavila gde će biti osnovani istraživački centri za fuzionu energiju, takozvana "čvorišta fuzije". Prognozira se da bi, kad postane komercijalna, ta energija dugoročno gledano, proizvodila struju po ceni od oko dva do devet centi za kilovat-sat. Poređenja radi, prosečna cena za domaćinstva na svetskom nivou, po podacima sa platforme Global petrol, iznosi oko 17 centi.

- SAD i Kina, imale su do sada neprikosnoveno vođstvo u oblasti fuzione energije, ali nova visokotehnološka agenda koju smo usvojili, pružiće Nemačkoj realnu šansu da bude konkurentna - poručila je Berova.

Više od 30 univerziteta, istraživačkih institucija i kompanija, uključeno je u istraživanje ovog načina proizvodnje energije, piše Handelsblat. Proces fuzije, spajanje lakih atomskih jezgara u teža, za razliku od fisije, gde se atomi cepaju, nosi minimalan rizik od havarije. Princip je isti kojim Sunce stvara toplotu i mogao bi čovečanstvu da omogući proizvodnju potpuno čiste električne energije.

Nemačka vlada planira da u ovu tehnologiju, tokom narednih godina, uloži do devet od 18 milijardi evra iz svoje takozvane "Visokotehnološke agende". Očekuje da kompanije "daju značajna sredstva" i predviđa da će, "posle početne faze pokretanja, udeo privatnog sektora u finansiranju preovladati".

Globalna trka za prvu fuzionu nuklearku, odvija se kroz ogromne državne megaprojekte i privatne startap kompanije, kojih je u svetu bezmalo 80. Naučni dokaz da fuzija radi, dobijen je 2022, u Kaliforniji, pošto je laserskim putem stvoreno više energije nego što je uloženo u samu reakciju. Najbliže komercijalnoj primeni, primakli su se američki i kineski projekti, koji predviđaju da će između 2028, i 2035. godine prve elektrane povezati na elektroenergetsku mrežu.

 

SAD prednjače sa više od 40 privatnih kompanija i prikupljenim kapitalom iznad šest milijardi dolara. Američki model se oslanja na tehnološke gigante, poput Open AI, Majkrosofta i Gugl i na saradnju sa nacionalnim laboratorijama.

Kina, s druge strane, primenjuje državni model, a fuzija je proglašena za nacionalni prioritet. Drži svetske rekorde u održavanju stabilne, ultra-guste plazme na svom "veštačkom suncu" (EAST reaktor), a lane je osnovala nacionalni konzorcijum Čajna fjužn enerdži, koji radi na industrijskom prototipu reaktora, najavljujući komercijalnu primenu tokom 2030-ih.

Domaćin najvećeg naučnog projekta na svetu, ITER reaktora koji se gradi na jugu Francuske je EU. Osim Unije, projekat finansira konzorcijum 35 zemalja, među kojima su SAD, Kina, Rusija, Indija, Japan i Južna Koreja. Veoma agresivna u svojoj strategiji je Velika Britanija koja je u razvoj nacionalnog fuzionog programa uložila 2,5 milijarde funti.

Japan je svoj komercijalni cilj pomerio sa 2040-ih na 2030-e, ali američki Helion Enerdži, najambiciozniji igrač na tržištu. Završava prototip reaktora Orion i već je potpisan komercijalni ugovor sa Majkrosoftom o isporuci struje iz fuzije, sa rokom oko 2028. godine.

Prvi od četiri nemačka centra, namenjen je unapređenju istraživanja nuklearne fuzije korišćenjem magnetne tehnologije, a planovi uključuju testiranje tricijuma kao goriva. Istraživački reaktori se nalaze u Garhingu i Grajfsvaldu, a njima upravlja Institut Maks Plank za fiziku plazme(IPP). Na obe lokacije, uveliko se obučavaju stručnjaci. Kako navodi Handelsblat, u Bavarskoj se za tu namenu planira centar koji će voditi startap "Proksima fjužn" i IPP, a uključena je i kompanija "Gaus fjužn".

Drugi centar, fokusiran je na lasersku tehnologiju. Kompanije "Fokusd energdži" i "Marvel fjužn", istraživaće laserske mete, sićušne granule goriva koja se pali tokom fuzije. Ona je srž čitavog procesa, a istovremeno i jedan od najvećih tehničkih izazova. Treći centar, na Tehnološkom institutu u Karlsrueu, fokusira se na ključnu oblast istraživanja materijala i goriva, jer reaktor mora da izdrži temperature koje premašuju 100 miliona stepeni.

Tek treba da se utvrdi koje je gorivo najpogodnije za nuklearnu fuziju, što će dati uvid u količinu radioaktivnog otpada tokom proizvodnje energije putem fuzije, kao i u dužinu njegovog vremena poluraspada. Razjašnjavanje tih nepoznanica, od suštinskog je značaja za pozitivno javno mnjenje.

Putem takozvanog "programa prekretnica", kompanije koje se bave fuzijom, moći će u septembru da konkurišu za novac kojim će izgraditi takozvane demonstracione elektrane. Pare će dobiti po jedna kompanija za svaki tehnološki pristup, fuziju sa magnetnim zadržavanjem plazme i lasersku fuziju. Odluku o odabiru pristupa, Berlin će doneti tek sredinom tridesetih godina.

- Tehnologija bi bila potpuno nova opcija, neograničeno dostupna, bezbedna i čista. - ističe bavarski premijer Markus Zeder, koji obećava 400 miliona evra, ali pod uslovom da njegova pokrajina dobije projekat i poziva vladu kancelara Fridriha Merca da više ulaže tako što će uštedeti na "prekomernim socijalnim izdacima".

Iako je nuklearna fuzija još daleko od toga da bude realna alternativa koja bi dopunila obnovljive izvore energije, kompanije uveliko lobiraju radi dobijanja podrške, obećavajući zauzvrat ogromne domaće investicije.

Bonus video: