Planiraju mu smenu, a on odlazi na odmor: Šta smeraju Mercovi rivali?

Nemački kancelar Fridrih Merc ne misli da će mu posao biti u opasnosti kada se vrati sa letnjeg odmora.

Pretpostavljam da će se stvari malo smiriti do septembra, rekao je prošle nedelje, nakon što je došlo do unutrašnjeg neslaganja oko njegovog postupanja sa rekonstrukcijom vlade.

Merc možda, ipak, potcenjuje pritisak koji raste unutar njegove stranke.

Pred ključne regionalne izbore u septembru  na kojima Alternativa za Nemačku (AfD) ima realne šanse da prvi put preuzme vlast u jednoj nemačkoj državi sve je otvorenija diskusija o "kanclertaušu" (Kanzlertausch), ili zameni kancelara, na jesen.

Rasprave o padu kancelara

Javne kritike uglavnom dolaze od onih koji su smenjeni tokom rekonstrukcije. Ali iza kulisa, sve veći broj političara iz Mercove centralno-desničarske Hrišćansko-demokratske unije (CDU) raspravlja o onome što bi, po nemačkim standardima, bio vanredan scenario: zamena lidera nakon nešto više od godinu dana na funkciji.

Najveća evropska ekonomija dugo je bila jedna od najstabilnijih demokratija, bez istorije sukoba sa liderima poput posleratne Italije ili Britanije posle Bregzita.

Ali očekivani uspeh AfD, na izborima na kojima se očekuje da će CDU izgubiti pozicije, preokreće konvencionalnu političku dinamiku zemlje.

Teorija koja stoji iza "kanclertauša" je da će konzervativci morati da zaustave posledice izbora na istoku zemlje i sebi daju podsticaj zamenom lidera koji nije u stanju da se otrese rekordno niskog rejtinga.

Ulog je, piše "Politiko", visok. AfD  sada najpopularnija stranka u nacionalnim anketama - pokušala bi da iskoristi dalje koalicione nemire. Zamena kancelara godinama pre kraja njegovog mandata značila bi ulazak u uglavnom nepoznatu političku teritoriju.

Samo tri aktuelna kancelara su nasledila političara iz istog političkog tabora u posleratnoj Nemačkoj: 1963. godine, kada je 87-godišnji Konrad Adenauer podneo ostavku kako bi napravio mesta za Ludviga Erharda; 1966. godine, nakon što se Erhardova koalicija raspala; i 1974. godine, kada je socijaldemokrata Vili Brant podneo ostavku zbog skandala sa špijunažom.

Lekcije iz prošlosti i Vistov uspon na horizontu

Trenutni scenario "kanclertauša"  u kojem se Hendrik Vist, premijer zapadne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, pojavio kao najverovatniji Mercov naslednik  široko je razmatran u nemačkim medijima, uključujući i najnoviju naslovnu priču lista "Špigl" pod naslovom "Pobuna u palati".

Konzervativni političari potvrdili su internu debatu za "Politiko". Rastuće nezadovoljstvo, rekli su, odražava opadanje poverenja u državničke sposobnosti kancelara i njegovu očekivanu nesposobnost da održi stranku na okupu ako AfD preuzme vlast u septembru.

Ankete pokazuju da bi AfD mogla da osvoji ubedljivu većinu u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra, pobedi u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i dobro prođe u Berlinu 20. septembra.

Dalji strah je da bi pojedini političari CDU u istočnoj Nemačkoj mogli da pruže podršku državnoj vladi koju predvodi AfD nakon izbora – kršeći Mercovo dugogodišnje obećanje da nikada neće dozvoliti krajnjoj desnici da uđe u vladu.

Jedan političar je za sada nazvao debatu "spekulativnom" i rekao da će posledice izbora u istočnoj Nemačkoj biti "odlučujuće" za budućnost kancelara.

Takođe je naglašeno da se, za sada, nijedna visoka ličnost nije javno izjasnila protiv Merca. Ipak, rastuća nelagodnost je uočljiva u stranci koja je obično poznata po svojoj disciplini.

BONUS VIDEO