ZAŠTO GLAD VIŠE NIJE VEST? (FOTO)

Dok svet potresaju prizori požara, zemljotresa i poplava, u Somaliji deca i dalje umiru od gladi. Zašto smo na njihovu patnju postali gotovo imuni?

Ove nedelje svet je (na fotografijama) izgledao kao da je izgubio meru.

Gorele su šume. Zemlja se tresla. Monsunske kiše pretvarale su ulice u reke, tajfuni nosili sve pred sobom, a vreli talasi nastavili da prže Evropu i raspiruju nove požare. Kao da nas priroda, sa svih strana, podseća koliko smo mali pred njenom snagom.

S druge strane u Somaliji deca i dalje umiru od neuhranjenosti. Humanitarna kriza se produbljuje, pomoć je sve manja, a pažnja sveta kratka. I možda je upravo to najteža fotografija ove nedelje: ona koju smo videli, a preko koje smo prešli.

Na požar u Evropi reagujemo strahom. Na poplavu u Aziji nevericom. Na zemljotresu zastanemo. Ali kada je glad negde daleko kao da nam je teže da je pogledamo u oči.

A onda se pogled podigao.

Nebo je 12. avgusta priredilo prizor koji je delovao gotovo nestvarno. Mesec je zaklonio Sunce, a u delovima sveta dan je nakratko ustupio mesto tami. Istovremeno, nebom su prolazili Perseidi, jedan od najpoznatijih meteorskih rojeva. Kod nas je pomračenje bilo delimično, ali dovoljno da nas na trenutak zaustavi i natera da podignemo pogled ka nebu zadivljeno gledajući u lepote kosmosa.

Dole - vatra, voda, zemlja koja podrhtava i ljudi koji gladuju. Gore - tišina svemira, svetlost, senke i zvezde.

Možda nas je ove nedelje zaista pritislo sa svih strana.

Od požara do zemljotresa. Od vode koja nadire do zemlje koja puca. Od neba koje se menja do gladi pred kojom prečesto zatvaramo oči.

Ali možda upravo u tim pukotinama treba tražiti ono što nas još drži.

Jer zemlja puca, ali iz nje ponovo niče život. Šume gore, ali će jednog dana ponovo zazeleneti. Nebo se zamrači, ali Sunce nije nestalo. 

Foto: Reueters Dipta Wahyu

Zato je danas dan da se podsetimo reči Leonarda Koena (poznati muzičar, pesnik i književnik):

"Postoji pukotina u svemu. Tako svetlost ulazi."

Možda je ovog puta na nama da ne dozvolimo da svetlost prođe kroz pukotine...