Muk u Beloj kući! Amerika probila nezamislivu granicu: Hoće li Tramp ovo objasniti građanima? Država je na ivici...

Državni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put u istoriji premašio je 40 biliona dolara (40.000 milijardi dolara, prim. prev.), a nova granica probijena je manje od deset godina nakon što je ukupan američki dug bio ispod 20 biliona, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija SAD.

Prema zvaničnim podacima, dug je u utorak dostigao 40,047 biliona dolara. Od toga se 32,266 biliona odnosi na američke državne hartije od vrednosti koje drže investitori i drugi vlasnici, dok još 7,782 biliona dolara čine obaveze unutar same federalne vlade.

Nova brojka pokazuje koliko se brzo američki dug uvećavao poslednjih godina.

Kada je predsednik SAD Donald Tramp prvi put stupio na dužnost u januaru 2017. godine, američki državni dug iznosio je 19,95 biliona dolara. Za manje od decenije iznos je, dakle, više nego udvostručen.

Od 39 do 40 biliona za manje od pet meseci

Tempo zaduživanja posebno privlači pažnju.

Granica od 40 biliona dostignuta je manje od pet meseci nakon što je američki dug premašio 39 biliona dolara, dok je za dostizanje prvog biliona Sjedinjenim Državama svojevremeno bilo potrebno sve do 1981. godine.

Predsednica nestranačkog Komiteta za odgovorni federalni budžet Maja Mekginis upozorila je da tako veliki dug nije samo broj u državnim knjigama, već da njegove posledice na kraju osećaju građani i čitava privreda.

Prema njenoj oceni, dalje zaduživanje pojačava inflatorne pritiske, istiskuje druge budžetske prioritete i ostavlja državu ranjivijom u slučaju novih ekonomskih ili međunarodnih kriza.

Dug rastao i za vreme Trampa i Bajdena

Rojters navodi da je američki dug tokom dva Trampova mandata do sada porastao za ukupno 11,6 biliona dolara.

Tokom njegovog prvog mandata povećan je za 7,8 biliona, pri čemu je više od polovine tog iznosa nastalo tokom poslednjih devet meseci mandata, u vreme ogromne državne potrošnje izazvane pandemijom koronavirusa.

Od Trampovog povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine dug je porastao za dodatnih 3,8 biliona dolara.

Tokom četvorogodišnjeg mandata Džozefa Bajdena američki dug povećan je za oko 8,4 biliona dolara, uz nastavak velikih izdvajanja povezanih sa oporavkom posle pandemije, infrastrukturom, energetskim subvencijama i drugim programima njegove administracije.

Otprilike trećina ukupnog povećanja duga od 2017. nastala je tokom dve godine ogromnog zaduživanja kojim su administracije Trampa i Bajdena finansirale odgovor na pandemiju.

Ostatak je posledica dugotrajnog nesklada između državnih prihoda i rashoda, poreske politike i sve skupljih federalnih programa.

Samo kamata već košta 1,1 bilion dolara

Najveći problem više nije samo veličina duga, već i cena njegovog servisiranja.

Američka vlada sada godišnje troši oko 1,1 bilion dolara samo na kamate. Kako ukupni dug raste, a kamatne stope ostaju visoke, taj račun postaje sve veći.

Troškovi kamata su u fiskalnoj 2025. godini prvi put premašili izdvajanja za Pentagon, dok su tokom prvih deset meseci fiskalne 2026. premašili i troškove programa zdravstvene zaštite „Mediker“, postavši druga najveća stavka federalnog budžeta, odmah iza penzionog sistema socijalnog osiguranja.

Istovremeno, federalna vlada godišnje troši oko sedam biliona dolara, a približno 60 odsto tog novca unapred je vezano za obavezne programe poput socijalnog osiguranja, „Medikera“, „Medikejda“ i pomoći veteranima.

Novi podaci stižu i nakon što je američki budžet samo u julu zabeležio deficit od 432 milijarde dolara, četvrti najveći mesečni minus u istoriji zemlje.

Granica od 40 biliona zato nije samo simbolična. Amerika nastavlja da se zadužuje tempom kojim je za svega nekoliko meseci dodala novi bilion dolara na već rekordnu sumu, dok sve veći deo federalnog budžeta odlazi samo na plaćanje kamata na ranije pozajmljeni novac.

BONUS VIDEO