Srbi, oprez! Jeziva bolest se širi Grčkom, već 13 mrtvih i mnogo zaraženih: Evo gde je žarište, situacija se otima kontroli

Broj zaraženih virusom Zapadnog Nila u Grčkoj gotovo se učetvorostručio za svega tri nedelje, a zdravstvene vlasti sada beleže 157 slučajeva i 13 smrtnih ishoda, dok je najveće žarište bolesti šire područje Atine.

Samo tokom poslednje nedelje potvrđeno je 47 novih slučajeva i još četiri smrti, pokazuju najnoviji podaci grčke Nacionalne organizacije za javno zdravlje EODY. Krajem jula u celoj zemlji bila su registrovana svega 42 slučaja, što pokazuje koliko se epidemijska slika promenila za kratko vreme.

Od 157 obolelih, čak 116 pacijenata razvilo je simptome koji zahvataju centralni nervni sistem, među kojima su encefalitis, meningitis i akutna mlitava paraliza. Preostao je 41 slučaj sa blažim simptomima ili bez neuroloških komplikacija.

Svih 13 preminulih bili su stariji od 65 godina. Prosečna, odnosno medijalna starost umrlih bila je 82 godine, dok je najmlađi preminuli imao 66, a najstariji 91 godinu.

Desetine ljudi u bolnicama

Situacija je ozbiljna i u grčkim bolnicama.

Prema poslednjim podacima, 42 pacijenta su hospitalizovana, od kojih se 19 nalazi na jedinicama intenzivne ili pojačane nege.

Novi slučajevi tokom poslednje nedelje otkriveni su, između ostalog, u Dionisu, Kalitei i Petropoliju na području Atike, kao i u Aleksandriji u oblasti Imatija.

Upravo je Atika, u kojoj se nalazi Atina i njena velika gradska oblast, glavno grčko žarište virusa ove godine. Još početkom avgusta evropski podaci pokazivali su da je cirkulacija virusa najintenzivnija upravo u tom regionu, posebno u istočnoj Atici.

Grčke vlasti zbog toga su već pojačale mere suzbijanja komaraca na području Atike, uključujući dodatna prskanja i praćenje mesta na kojima se insekti razmnožavaju.

Virus prenose komarci

Virus Zapadnog Nila na ljude se najčešće prenosi ubodom zaraženog komarca. Komarci virus uglavnom dobijaju hraneći se krvlju zaraženih ptica, a zatim ga prenose ljudima i drugim životinjama.

Kod većine zaraženih bolest uopšte ne daje simptome. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da između 70 i 80 odsto inficiranih neće imati nikakve tegobe.

Kod dela obolelih javljaju se temperatura, glavobolja, umor, bolovi u telu, mučnina, povraćanje, osip ili uvećani limfni čvorovi.

Najopasniji su neuroinvazivni oblici bolesti, kada virus zahvati centralni nervni sistem. Oni mogu da izazovu visoku temperaturu, ukočenost vrata, dezorijentaciju, drhtavicu, konvulzije, slabost mišića, paralizu i komu. Svetska zdravstvena organizacija navodi da približno jedna od 150 zaraženih osoba razvije ozbiljan oblik bolesti koji može biti opasan po život.

Za virus Zapadnog Nila trenutno ne postoji odobrena vakcina za ljude niti specifičan antivirusni lek.

Upozorenje stiglo i iz SZO

Porast nije ograničen samo na Grčku.

Slučajevi su ovog leta zabeleženi i u Italiji, Španiji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Francuskoj i Nemačkoj, a Svetska zdravstvena organizacija pozvala je evropske zemlje da pojačaju nadzor nad komarcima i informisanje stanovništva.

SZO posebno upozorava da se uslovi za širenje virusa menjaju zbog toplijih temperatura i dužih leta, što komarcima ostavlja više vremena i veći prostor za prenošenje zaraze. Sezona najvećeg rizika u Evropi obično traje od jula do septembra.

Grčka je još krajem jula imala 42 potvrđena slučaja i četiri smrtna ishoda. Do 12. avgusta broj zaraženih skočio je na 110, uz devet umrlih, a samo nedelju dana kasnije stigao je novi skok na 157 zaraženih i 13 mrtvih.

Takav tempo rasta pokazuje da je zemlja usred intenzivnog talasa širenja virusa, a EODY očekuje nove slučajeve kako u već pogođenim područjima, tako i u delovima Grčke u kojima infekcija još nije registrovana.

BONUS VIDEO