Kakav šok! Evropska unija dobija novu članicu, nećete verovati ko ulazi u savez: Sve zbog jednog čoveka

Pretnje predsednika SAD Donalda Trampa da bi Amerika trebalo da preuzme kontrolu nad Grenlandom postale su jedan od glavnih argumenata zagovornika približavanja Islanda Evropskoj uniji pred referendum 29. avgusta, na kojem će građani odlučivati da li zemlja treba da nastavi pregovore o članstvu.

Glasanje je potpuno otvoreno. Najnovije Galupovo istraživanje sprovedeno u prvoj polovini avgusta daje opciji „da“ svega 51,5 odsto, naspram 48,5 odsto za „ne“, pa bi nekoliko procenata moglo da odluči kojim putem će Island krenuti.

Trampove reči o Grenlandu promenile raspravu

Politiko navodi da su zagovornici Evropske unije u Trampovim pretnjama Grenlandu pronašli izuzetno snažan argument u kampanji koja bi se, bez sadašnjih geopolitičkih potresa, verovatno mnogo više vrtela oko starih islandskih sporova sa Briselom, pre svega ribolovnih kvota.

Grenland je najbliži veliki sused Islanda, a njegova obala nalazi se na manje od 300 kilometara od islandskih obala. Tramp je početkom godine otvoreno govorio o američkom preuzimanju tog autonomnog dela Kraljevine Danske, a pitanje nije nestalo ni nakon što je naknadno ublažio deo retorike.

Foto: Shutterstock

Na samitu NATO u Ankari u julu ponovo je poručio da Grenland „treba da bude pod kontrolom Sjedinjenih Država, a ne Danske“.

Bivši gradonačelnik Rejkjavika Dagur Egertson, jedan od istaknutih predstavnika kampanje za nastavak pregovora sa EU, kaže da su upravo takve izjave promenile način na koji Islanđani gledaju svoj položaj.

- To pitanje nije zaključeno. Tramp je bio veoma otvoren, ne samo prošle godine nego iznova i iznova. To je nešto o čemu ljudi na ulicama razmišljaju - rekao je Egertson za Politiko.

On smatra da se pitanje članstva više ne može posmatrati samo kroz ekonomiju, ribarstvo i odnos prema Briselu, već i kroz položaj male države u severnom Atlantiku.

Egertson, koji predsedava islandskom delegacijom u Parlamentarnoj skupštini NATO, pozvao se i na poruku kanadskog premijera Marka Karnija.

- Male i srednje sile moraju da se drže zajedno - rekao je on.

Za Island bi, prema njegovom mišljenju, to trebalo da znači čvršće vezivanje za Evropu.

- To pitanje je danas hitnije nego ranije - poručio je Egertson.

Foto: Shuterstock

Nisu samo SAD: Rusija i Kina gledaju ka Arktiku

U pozadini kampanje nalazi se mnogo šira borba za Arktik i severni Atlantik.

Sa povećanjem strateškog značaja arktičkih pomorskih puteva, energenata i drugih resursa, aktivnosti Rusije i Kine u regionu postaju sve važniji deo islandske bezbednosne rasprave. Rojters navodi da su rast ruskih vojnih aktivnosti u severnom Atlantiku i američko interesovanje za Arktik dodatno promenili debatu o tome na koje saveznike Island dugoročno može da se osloni.

To je posebno osetljivo za Island, koji nema sopstvene oružane snage i decenijama se oslanja na NATO i bezbednosno partnerstvo sa SAD.

Oko 270.000 islandskih birača tako se pred referendumom ne izjašnjava samo o odnosu prema Briselu, već posredno i o tome gde mala država u severnom Atlantiku želi da traži politički, ekonomski i bezbednosni oslonac u sve nestabilnijem međunarodnom okruženju.

I jedni i drugi se pozivaju na suverenitet

Paradoks islandske kampanje jeste to što se i zagovornici i protivnici približavanja Evropskoj uniji pozivaju na isti argument – zaštitu nacionalnog suvereniteta.

Pristalice nastavka pregovora tvrde da mala država poput Islanda može bolje da zaštiti svoje interese ako postane deo većeg evropskog bloka, posebno u trenutku kada čak i tradicionalni saveznik poput SAD otvoreno dovodi u pitanje teritorijalni status susednog Grenlanda.

Protivnici odgovaraju potpuno suprotno: ulazak u Evropsku uniju, prema njihovom mišljenju, značio bi upravo predavanje dela suvereniteta Briselu, posebno kada je reč o ribarstvu i poljoprivredi.

Ribarstvo je posebno eksplozivna tema. Kontrola nad morem i ribljim fondom duboko je povezana sa islandskim nacionalnim identitetom, a strah od zajedničke ribarske politike EU bio je jedan od ključnih problema i tokom prethodnog pokušaja približavanja Uniji. Island je prethodne pristupne pregovore zaustavio, a proces je definitivno napušten 2015. godine.

Profesor političkih nauka na Univerzitetu Bifrost Eirikur Bergman ocenjuje da upravo zbog toga obe strane pokušavaju da predstave sebe kao prave zaštitnike islandske nezavisnosti.

- Postoje dva tabora koja se pozivaju na isto nasleđe. Jedan tvrdi da Island mora da uđe u Evropsku uniju kako bi ojačao svoj suverenitet i sačuvao nasleđe borbe za nezavisnost. Drugi, podjednako glasan tabor, protivi se članstvu iz potpuno istih razloga i tvrdi da Evropska unija ugrožava islandski suverenitet - rekao je Bergman.

Ta rasprava ima duboke istorijske korene. Island je nezavisnost od Danske stekao 1944. godine, dok je njegov parlament Alting osnovan još 930. godine i smatra se jednim od najstarijih parlamentarnih institucija na svetu.

Referendum u subotu pritom nije glasanje o samom ulasku Islanda u EU. Građani odlučuju da li treba nastaviti pristupne pregovore. Ukoliko pobedi „da“ i pregovori jednog dana budu završeni, konačni sporazum o članstvu ponovo bi morao pred birače na posebnom referendumu.

Zbog toga je 29. avgust tek prvi korak, ali politički veoma važan: Island će odlučivati da li posle više od decenije ponovo otvara vrata Evropskoj uniji, a ovog puta u raspravi nisu samo skuša, kvote i Brisel – već Grenland, Tramp, Rusija, Kina i pitanje kako mala država treba da se postavi u novoj borbi za Arktik.

BONUS VIDEO