Šokantan potez nakon posete šefa CIA Moskvi! Svet je u čudu: Znate li ko dolazi u sedište NATO u Briselu?

Jedan od ključnih ljudi Pentagona Elbridž Kolbi danas, 27. avgusta, stiže u sedište NATO u Briselu, gde će razgovarati sa generalnim sekretarom Alijanse Markom Ruteom

On će takođe izaći pred ambasadore svih država članica, u trenutku kada Vašington preispituje budućnost američkih snaga u Evropi, a iza kulisa traju neuobičajeno intenzivni kontakti SAD i Rusije.

Kolbi, podsekretar Pentagona za politička pitanja i jedan od glavnih arhitekata nove američke odbrambene strategije, učestvovaće na sednici Severnoatlantskog saveta na nivou ambasadora. Njegov dolazak zvanično je potvrdio NATO.

Američko Ministarstvo odbrane navelo je da Kolbijeva evropska turneja treba da unapredi američku agendu „NATO 3.0“. Pre Brisela posetio je američku Evropsku i Afričku komandu u Štutgartu, a zatim i Vrhovnu komandu savezničkih snaga NATO za Evropu u Monsu.

Evropa čeka šta će Amerika uraditi sa svojim trupama

Kolbijev dolazak, međutim, daleko je od rutinske posete.

Rojters navodi da evropske prestonice sa velikom pažnjom prate američku šestomesečnu reviziju vojnog rasporeda u Evropi, koja bi mogla da utiče na broj i raspored američkih vojnika na kontinentu. Evropske diplomate očekuju da će upravo to biti jedna od ključnih tema razgovora sa Kolbijem.

Foto: profimedia

Vašington od evropskih saveznika traži da preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane, dok Pentagon istovremeno razmatra gde su američke snage najpotrebnije u trenutku kada SAD imaju obaveze i na Bliskom istoku i u Indo-Pacifiku.

Prema dokumentima o američkoj reviziji u koje je Rojters imao uvid, Pentagon od saveznika traži podatke i o uslovima pristupa američkih snaga, bazama i pravu preleta, ali ispituje i širu spremnost evropskih zemalja da podrže američke bezbednosne prioritete.

Zbog toga evropske diplomate nameravaju da Kolbiju u Briselu pokažu da članice NATO povećavaju vojne izdatke i da su spremne da preuzmu veći deo odgovornosti za odbranu kontinenta. U pozadini svega ostaje pitanje da li će Vašington posle završetka revizije smanjiti deo američkog vojnog prisustva u Evropi.

Pre Brisela – tajanstveni kanal Moskva–Vašington

Poseta dobija dodatnu težinu zbog događaja koji su joj neposredno prethodili.

Direktor CIA Džon Retklif boravio je ove nedelje u nenajavljenoj poseti Moskvi, gde je razgovarao sa predstavnicima ruskih obaveštajnih službi. Kremlj je potvrdio sastanke i saopštio da se Retklif nije video sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali da je Putin odmah obavešten o rezultatima razgovora.

Bio je to prvi poznati dolazak šefa CIA u Rusiju od 2021. godine i jedan od najviših direktnih američko-ruskih kontakata u poslednje vreme. Predsednik SAD Donald Tramp pokušao je da umanji značaj misije, nazivajući je „polurutinskom“, ali sadržaj razgovora nije javno objavljen.

Volstrit žurnal je, pozivajući se na izvore, objavio da je Retklif u Moskvu otišao kako bi ruskoj strani preneo upozorenje da ne pokušava da testira NATO vojnim ili drugim potezima protiv članica Alijanse. List navodi da američke obaveštajne procene ukazuju na mogućnost ruskih sajber-operacija ili ograničenih akcija kojima bi se proverila odlučnost NATO. Tramp je, međutim, javno negirao da je Retklifova poseta bila povezana sa takvim upozorenjem.

Vašington je, prema više medijskih izveštaja, radi bezbednosti američke delegacije tokom Retklifovog boravka u Rusiji prethodno tražio od Kijeva da privremeno obustavi napade dugog dometa na Moskvu i druge ciljeve na severu Rusije.

Na društvenim mrežama i pojedinim ruskim kanalima pojavili su se i navodi da je posle tih kontakata u Vašingtonu održan zatvoreni sastanak kojem su prisustvovali Tramp, šef Pentagona, direktor CIA i visoki američki general i koji je trajao oko tri sata. Sadržaj navodnog sastanka nije objavljen, ali za sada nema nezavisne potvrde svih tih detalja iz zvaničnih američkih izvora.

Ono što jeste potvrđeno jeste redosled događaja: šef CIA odlazi na retku misiju u Moskvu, Pentagon istovremeno završava jedno od najvažnijih preispitivanja američkog vojnog prisustva u Evropi, a odmah zatim Kolbi stiže pred vrh NATO i ambasadore svih članica Alijanse.

Šta će tačno Kolbi saopštiti saveznicima iza zatvorenih vrata zasad nije poznato, ali će njegov brifing biti pažljivo praćen upravo zbog pitanja koje visi nad evropskim prestonicama – kakvu ulogu SAD ubuduće nameravaju da imaju u odbrani Evrope i koliko će tog tereta Vašington prebaciti na same Evropljane.

BONUS VIDEO