(VIDEO) Amerikanci u neverici! Zelenski doveo Trampa do ludila: Izgoreo je od besa, još ne može da dođe sebi

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog napada na ruska postrojenja za preradu nafte, tvrdeći da poremećaji u snabdevanju utiču na svetsko tržište goriva i doprinose rastu cena dizela.

Prema njegovim rečima, Rusija je i dalje veliki snabdevač dizel gorivom, zbog čega napadi na njena postrojenja za preradu nafte mogu da izazovu poremećaje u ponudi i utiču na cene na međunarodnom tržištu.

- Rekao sam Zelenskom da ne napada postrojenja za proizvodnju dizela i rafinerije - rekao je Tramp.

Tramp je ocenio da takvi napadi Ukrajine na Rusiju moraju da budu zaustavljeni, ukazujući na njihov potencijalni uticaj na globalno tržište goriva.

Tramp: "On izaziva nestašicu dizela"

Prema Trampovom tumačenju, poremećaji u ruskoj proizvodnji i izvozu goriva prelili su se na međunarodno tržište. Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika rafinisanih naftnih proizvoda, pa svaki veći pad njene prerade smanjuje količinu goriva dostupnu međunarodnim kupcima.

Tramp je svoje upozorenje uputio u trenutku kada su cene dizela u SAD dostigle rekordne nivoe. Rojters navodi da je američka cena dizela porasla iznad 6 dolara po galonu, dok su poremećaji na Bliskom istoku dodatno pojačali pritisak na globalno tržište.

 

 

Ukrajinski napadi ozbiljno smanjili ruske kapacitete

Ukrajina poslednjih meseci intenzivno koristi dronove dugog dometa za napade na ruske rafinerije i druga postrojenja naftne industrije. Cilj Kijeva je da smanji prihode Moskve od prodaje energenata, ali i da oteža snabdevanje ruske vojske gorivom.

Prema analizi S&P Global iz jula, do 60 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte tada je bilo van funkcije ili pogođeno posledicama napada. Rusija je zbog problema u domaćem snabdevanju uvela zabrane izvoza pojedinih derivata, dok su evropske referentne marže za dizel naglo porasle.

Moskva je u julu uvela i zabranu izvoza dizela, nakon što su napadi na rafinerije izazvali nestašice goriva na domaćem tržištu.

Rusija smanjuje prognozu proizvodnje

Pritisak na ruski energetski sektor nije ograničen samo na rafinerije. Prema dokumentu ruske vlade do kojeg je došao Reuters, Moskva je smanjila prognozu proizvodnje nafte za 2026. godinu na najniži nivo u poslednjih 17 godina i istovremeno snizila očekivanja izvoza goriva za 2026. i 2027. godinu.

To dodatno povećava zabrinutost na tržištu, jer bi dugotrajniji pad ruske prerade mogao da primora druge proizvođače da povećaju izvoz kako bi nadomestili manjak.

Nije samo Ukrajina razlog za skok cena

Ipak, Trampovo povezivanje rasta cena dizela prvenstveno sa ukrajinskim napadima predstavlja samo deo šire slike.

Globalno tržište goriva već je pod snažnim pritiskom zbog rata i poremećaja u snabdevanju na Bliskom istoku, uključujući probleme sa transportom nafte i derivata kroz strateške pomorske pravce.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je da bi globalna ponuda nafte u 2026. godini mogla biti manja za oko 5,7 miliona barela dnevno, odnosno približno šest odsto, zbog sukoba i poremećaja u snabdevanju. Istovremeno su zalihe rafinisanih proizvoda brzo smanjivane.

Zbog toga analitičari upozoravaju da se rast cena dizela ne može pripisati jednom događaju. Ukrajinski napadi na ruske rafinerije dodatno stežu tržište koje je već pogođeno poremećajima na Bliskom istoku.

Zašto je dizel posebno važan?

Dizel je od posebnog značaja za svetsku ekonomiju jer se koristi u teretnom transportu, poljoprivredi, građevinarstvu i industriji. Zbog toga njegov rast cena brzo povećava troškove transporta i proizvodnje, a posredno može da utiče i na cene hrane i druge robe.

Upravo zbog toga je poremećaj ruskog izvoza posebno značajan. S&P Global navodi da je Rusija drugi najveći svetski izvoznik dizela, dok su Evropa, Latinska Amerika i Afrika među tržištima koja najviše osećaju manjak ponude.

Tramp zato sada otvoreno traži od Zelenskog da obustavi napade na rusku infrastrukturu za proizvodnju dizela. Ukrajina, međutim, takve objekte smatra legitimnim vojnim i ekonomskim ciljevima u okviru rata protiv Rusije.

Istovremeno, posledice se sve više osećaju van Rusije i Ukrajine - na tržištu koje je već suočeno sa manjkom goriva, visokim cenama sirove nafte i poremećajima globalnih transportnih pravaca.

BONUS VIDEO