Tiče se svih nas! Naftni magnati objavili stravične vesti: Scenario iz košmara je počeo, svet da se spremi za nezamislivo

Svetska kriza goriva više nije pretnja koja tek dolazi – ona je već počela, upozoravaju rukovodioci najvećih naftnih kompanija, dok produžena blokada Ormuskog moreuza, iscrpljivanje rezervi i prekid ključnog saudijskog naftovoda istovremeno stežu globalno tržište.

Situacija je posebno opasna jer nestaju gotovo svi mehanizmi kojima je tržište prethodnih meseci ublažavalo posledice rata sa Iranom. Države su puštale naftu iz rezervi, korišćene su komercijalne zalihe i nafta uskladištena na tankerima, dok je Kina naglo smanjila kupovinu na svetskom tržištu, navodi Volstrit žurnal.

Ti amortizeri sada slabe jedan za drugim.

Generalni direktor američkog naftnog giganta Ševron Majk Virt upozorio je da su rezerve koje su tokom prvih meseci krize sprečavale još veći rast cena praktično potrošene.

- Teško je zamisliti scenario u kojem bi cene brzo pale. Mislim da rizici tokom narednih nekoliko meseci i dalje idu nagore - rekao je Virt.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, globalne vidljive zalihe nafte samo u avgustu pale su za još 95 miliona barela, dok je od februara ukupno povučeno oko 507 miliona barela, odnosno prosečno 2,8 miliona barela dnevno.

Ormuz blokiran, a sada pogođen i glavni zaobilazni pravac

Središte problema ostaje Ormuski moreuz.

Pre izbijanja rata kroz taj uski morski prolaz prolazila je približno petina svetske nafte. Saobraćaj je tokom sukoba sveden na minimum, zbog čega su zemlje Persijskog zaliva pokušale da što veće količine prebace alternativnim pravcima.

Saudi Arabija se u velikoj meri oslonila na naftovod Istok-zapad, dug oko 1.200 kilometara, kojim se nafta iz istočnih nalazišta transportuje do luke Janbu na Crvenom moru, zaobilazeći Ormuz.

A onda je pogođen i taj pravac.

Saudijske vlasti saopštile su da je naftovod napadnut sa više dronova lansiranih iz Iraka, nakon čega je sistem zatvoren. Rijad je naveo da je bilo povređenih i materijalne štete.

Naftovod je poslednjih meseci prenosio između približno 2,6 i četiri miliona barela dnevno, dok je u pojedinim periodima kroz njega išlo i do pet miliona barela. AP navodi da bi popravka posle napada mogla da traje između tri i pet nedelja.

Procene tržišta pokazuju da je neposredno posle udara iz globalne ponude nestalo najmanje oko 2,5 miliona barela dnevno.

Za tržište koje već mesecima funkcioniše sa smanjenim dotokom iz Persijskog zaliva, to je novi težak udar.

Brent iznad 108 dolara, gorivo već snažno poskupelo

Reakcija tržišta bila je trenutna.

Cena severnomorske nafte Brent u utorak je porasla iznad 108 dolara po barelu, dok je američki WTI premašio 103 dolara. Goldman Saks upozorava da bi Brent, u zavisnosti od trajanja prekida snabdevanja i popravke saudijske infrastrukture, mogao da ode na 120 do 130 dolara.

Problem se više ne vidi samo na berzama sirove nafte.

Volstrit žurnal navodi da je prosečna cena dizela u SAD dostigla rekordnih 6,23 dolara po galonu, dok je benzin ponovo porastao na oko 4,32 dolara. Rukovodioci energetskih kompanija upozoravaju da upravo nedostatak dizela postaje posebno opasan za transport, poljoprivredu i industriju.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa i dalje tvrdi da su problemi privremeni i pokušava da poveća ponudu, između ostalog kroz veću proizvodnju u Venecueli i jačanje američkih kapaciteta za preradu.

Naftna industrija je mnogo manje optimistična.

Virt je upozorio da više nema velikih rezervnih količina koje bi jednostavno mogle da budu puštene na tržište i trenutno obore cenu.

Američke strateške rezerve početkom septembra pale su na oko 285,4 miliona barela, najniži nivo još od novembra 1982. godine.

Kina je mesecima držala tržište pod kontrolom

Veliki deo razloga zbog kojeg se kriza nije ranije pretvorila u potpuni cenovni šok nalazi se u Kini.

Peking je posle izbijanja rata drastično smanjio kupovinu na svetskom tržištu i počeo intenzivnije da koristi ogromne domaće zalihe.

Kineski uvoz nafte u drugom kvartalu pao je na svega 8,1 milion barela dnevno, čak 32 odsto manje nego tokom prethodnog tromesečja. U maju i junu uvoz je pao ispod osam miliona barela dnevno, prvi put još od 2016. godine.

U pojedinim periodima pomorski uvoz bio je skoro prepolovljen u odnosu na nivo pre rata.

Time je Kina, najveći svetski uvoznik nafte, praktično uklonila milione barela dnevne tražnje sa tržišta baš u trenutku kada je nedostajala ponuda sa Bliskog istoka.

Ali ni kineske zalihe nisu beskonačne.

Rojters navodi da je Kina u avgustu već treći put u četiri meseca trošila više sirove nafte nego što su zajedno obezbeđivali uvoz i domaća proizvodnja. Samo tokom avgusta razlika je iznosila oko 640.000 barela dnevno, koji su morali da budu nadoknađeni iz zaliha.

Istovremeno, kineske rafinerije ponovo povećavaju preradu, što znači da bi Peking mogao da bude primoran da se snažnije vrati na međunarodno tržište.

Ako se to dogodi dok snabdevanje sa Bliskog istoka ostane ograničeno, pritisak na cenu biće još veći.

BONUS VIDEO