Plan je radikalan! Ukrajina, Britanija, Norveška... Fon der Lajen danas objavljuje promenu bez presedana - neverovatni detalji cure u javnost

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sprema veliki zaokret u evropskoj bezbednosnoj politici.

Lideri Evropske unije trebalo bi da dobiju novi format za krizno odlučivanje zajedno sa Ukrajinom, Velikom Britanijom, Norveškom, Kanadom i drugim partnerima, dok bi članice EU dobile i poseban mehanizam za hitne bezbednosne konsultacije po uzoru na NATO.

Plan bi fon der Lajen trebalo da predstavi danas u godišnjem govoru o stanju Evropske unije pred Evropskim parlamentom, a detalji se nalaze u nacrtu govora u koji je Euraktiv imao uvid. Evropska komisija je zvanično potvrdila da će govor biti održan 16. septembra u devet časova po srednjoevropskom vremenu.

U središtu plana nalazi se stvaranje Evropskog saveta bezbednosti, novog formata u kojem se ne bi okupljale samo države EU.

Prema nacrtu, za istim stolom trebalo bi da budu lideri članica Unije, Ukrajine, Velike Britanije, Norveške, Kanade i drugih bliskih partnera, sa ciljem brže koordinacije u slučaju velikih bezbednosnih kriza.

„To je sada još hitnije s obzirom na prirodu i razmere rizika sa kojima smo suočeni. Zbog toga ćemo predstaviti svoje ideje o tome kako Evropski savet bezbednosti pretvoriti u stvarnost“, navodi se u nacrtu govora fon der Lajen.

Foto: EPA

Evropska verzija NATO člana 4

Još veća promena odnosila bi se na stvaranje novog evropskog „bezbednosnog protokola“.

Ideja je da svaka članica EU koja smatra da je njena bezbednost ugrožena može da aktivira mehanizam i zatraži hitne konsultacije svih ostalih članica. Prema nacrtu, sistem je direktno zamišljen po uzoru na član 4 Severnoatlantskog ugovora.

Član 4 NATO-a omogućava svakoj članici da zatraži konsultacije kada smatra da su ugroženi njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost. Za razliku od člana 5, njegovo aktiviranje samo po sebi ne znači pokretanje kolektivne vojne odbrane.

- Jačamo našu saradnju sa NATO-om. Ali naša doktrina, naše institucije i naš način donošenja odluka nisu držali korak sa novom realnošću - trebalo bi da poruči fon der Lajen.

Time bi EU dobila sopstveni formalni kanal za sazivanje hitnih bezbednosnih konsultacija, odvojen od postojećeg sistema NATO-a.

Ideja o Evropskom savetu bezbednosti nije nova. Ranije se pojavljivala u francusko-nemačkim inicijativama, ali je ponovo dobila na značaju posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus više puta je zagovarao formiranje takvog tela.

Konkurencija NATO-u?

Euraktiv ocenjuje da bi novi format mogao da postane potencijalni konkurent NATO-u u delu političkog i bezbednosnog odlučivanja, posebno zato što bi uključivao države koje nisu članice EU, ali sarađuju sa Evropom na odbrani. Kako bi na takav model gledali generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednik SAD Donald Tramp za sada nije poznato.

Sam nacrt, međutim, ne govori o napuštanju NATO-a, već upravo naglašava nastavak i jačanje saradnje sa Alijansom.

Plan predstavlja značajan pomak u odnosu na govor fon der Lajen iz 2025. godine i dolazi u trenutku kada evropske države sve otvorenije raspravljaju o tome koliko kontinent mora da razvije sopstvene vojne, industrijske i političke kapacitete, uz postojeće oslanjanje na NATO i SAD. Evropska komisija je uoči ovogodišnjeg govora kao jednu od centralnih tema već označila veću evropsku samostalnost i smanjivanje opasnih zavisnosti od drugih država.

Kanada ulazi u novi krug evropskih partnera

Poseban deo plana odnosi se na Kanadu.

Kanadski premijer Mark Karni biće gost fon der Lajen tokom njenog govora, što je Evropska komisija već zvanično potvrdila.

Prema nacrtu, fon der Lajen će predložiti stvaranje „Saveza za budućnost“, kojim bi odnosi EU i Kanade bili podignuti na znatno viši nivo.

„Želimo odnose sa Kanadom da podignemo na najviši mogući nivo“, navodi se u nacrtu.

Ne govori se, međutim, o punopravnom članstvu Kanade u EU. Evropska komisija takvu mogućnost smatra pravno neizvodljivom zbog toga što Kanada nije evropska država, ali se razmatra model mnogo dublje političke, ekonomske, tehnološke i bezbednosne saradnje.

I sam Karni je prethodnih dana govorio o stvaranju „jedinstvenog saveza“ Kanade i Evropske unije, naglašavajući da njegova zemlja ne traži punopravno članstvo.

Fon der Lajen bi trebalo posebno da istakne saradnju sa Kanadom i Velikom Britanijom u oblasti bezbednosti i kontrole razvoja veštačke inteligencije.

Tri tačke koje, prema Briselu, menjaju Evropu

Bezbednost neće biti jedina tema govora.

Prema nacrtu koji je objavio Euraktiv, fon der Lajen namerava da izdvoji tri oblasti koje smatra prelomnim za budućnost kontinenta – klimatske promene, veštačku inteligenciju i industrijsku konkurentnost.

Očekuje se i da pozove vodeće predstavnike tehnološke industrije na razgovor o brzini razvoja veštačke inteligencije i pravilima kojima bi ona trebalo da bude ograničena.

„Svesna sam da mnogi moć velikih tehnoloških kompanija doživljavaju kao ogromnu. Evropa ima moć da deluje. Mi određujemo svoja pravila, a ne velike tehnološke kompanije“, navodi se u pripremljenom govoru.

Fon der Lajen će najaviti i novi Kids Act, paket pravila usmeren na zaštitu dece na internetu. Evropska komisija je zvanično potvrdila da će predlog biti predstavljen u četvrtak, dok Euraktiv, pozivajući se na raniji procureli nacrt, navodi da bi jedno od rešenja trebalo da bude ograničavanje pristupa pojedinim internet uslugama deci mlađoj od 15 godina. 

BONUS VIDEO