Kreće ludilo! Ovo se tiče svih nas, sledi pakao: Saudijska Arabija zaustavila izvoz goriva u Evropu - situacija se drastično zakomplikovala

Saudijska Arabija počela je da otkazuje isporuke sirove nafte evropskim kupcima nakon što su napadi dronovima onesposobili ključni naftovod Istok–zapad i zaustavili utovar u luci Janbu na Crvenom moru, dok se pritisak na globalno tržište nafte istovremeno pojačava i zbog nove blokade proizvodnje u Libiji.

Trgovci i izvori iz brodarske industrije rekli su Rojtersu da je Rijad obavestio evropske kupce da će deo pošiljki planiranih za utovar krajem septembra biti otkazan. Saudi Aramko nije želeo da komentariše te navode, a još nije poznato koliko će pošiljki biti pogođeno niti koliko će obustava utovara u Janbuu trajati.

Problem je daleko veći od jednog oštećenog naftovoda. Trasa duga oko 1.200 kilometara povezuje glavna saudijska naftna polja na istoku zemlje sa Crvenim morem i tokom prethodnih šest meseci postala je praktično ključni izlaz za saudijsku naftu, jer je saobraćaj kroz Ormuski moreuz teško poremećen ratom sa Iranom.

Naftovodom je prolazilo između četiri i pet miliona barela dnevno, odnosno količina koja odgovara približno četiri do pet odsto ukupne svetske ponude nafte. Saudijska Arabija ga je zatvorila nakon napada dronovima za koje su i Rijad i Bagdad saopštili da su izvedeni sa teritorije Iraka, gde deluju proiranske šiitske milicije. Neposredno posle udara niko nije preuzeo odgovornost.

Evropa već plaća cenu, Poljska traži naftu na sve strane

Poremećaj je odmah udario na cenu.

Fjučersi na Brent su u utorak bili blizu 108 dolara za barel, dok je na fizičkom evropskom tržištu referentna cena bila oko 122 dolara. Tokom dana pritisak je dodatno porastao, pa su pojedine fizičke pošiljke premašile čak 130 dolara za barel. Severnomorska nafta Fortis dostigla je 136,75 dolara, približavajući se rekordnim nivoima iz aprila.

Među državama koje prve osećaju posledice je Poljska.

Državni naftni gigant Orlen užurbano pokušava da pronađe zamenu za saudijsku naftu, reklo je Rojtersu pet izvora iz industrije. Saudi Aramko postao je najveći dobavljač Orlena 2022. godine i danas obezbeđuje oko 40 odsto njegove sirove nafte.

Taj odnos pomogao je Poljskoj da prekine nekadašnju zavisnost od ruske nafte, ali je istovremeno zemlju učinio veoma izloženom ozbiljnom poremećaju saudijskih isporuka.

Orlen je već kupovao dodatne količine severnomorske nafte i tražio isporuke iz SAD, Kazahstana, Alžira i Gvajane. Kompanija upravlja rafinerijama u Poljskoj, Litvaniji i Češkoj, a za sada tvrdi da snabdevanje njenih postrojenja nije prekinuto.

Rijad sada pokušava da pronađe druge izlaze. Trgovci očekuju povećanje transporta kroz Ormuski moreuz uz korišćenje takozvanih „tamnih“ isporuka, odnosno brodova koji deo putovanja obavljaju sa isključenim signalima za praćenje. Takvim metodama proizvođači iz Zaliva poslednjih nedelja uspevaju da izvezu između sedam i devet miliona barela dnevno, što je svega 30 do 40 odsto predratnog obima.

Istovremeno, pojavila se još jedna ruta. Saudi Aramko je azijskim kupcima počeo da nudi naftu koja bi se pretovarivala sa broda na brod kod omanske luke Sohar, izvan Ormuskog moreuza. Na taj način Rijad pokušava da prebaci što više nafte kroz Zaliv, a zatim je preda tankerima na bezbednijoj strani moreuza.

Saudijska Arabija stisnuta sa dve strane

Kriza se dodatno komplikuje zbog ponovnog rasplamsavanja rata sa Hutima (Ansarulah) u Jemenu.

Huti su poslednjih dana izveli raketne i napade dronovima na Saudijsku Arabiju, dok su saudijske i jemenske snage ponovo izvodile vazdušne udare po njihovim položajima. U napadima na Hamis Mušajt, Abhu i Taif u ponedeljak povređeno je 13 civila, dok je oštećeno sedam kuća i dva vozila, saopštila je koalicija predvođena Rijadom.

Upozorenja na opasnost aktivirana su i u više saudijskih gradova, među njima Džedi, Abhi, Džizanu, Taifu i Janbuu. Posebno je osetljiv Džizan, gde Saudi Aramko ima rafineriju projektovanog kapaciteta do 400.000 barela dnevno.

Još veći problem za Rijad nalazi se sa druge strane Crvenog mora.

Huti su poslednjih dana napredovali duž zapadne obale Jemena i zauzeli strateške položaje neposredno uz moreuz Bab el Mandeb. Prema izvorima jemenske vlade koje je citirao Rojters, preuzeli su i ostrvo Perim, koje leži praktično usred tog moreuza.

To Saudijsku Arabiju stavlja u izuzetno nezgodan položaj. Na istoku je ozbiljno poremećen Ormuski moreuz, dok su na zapadu pod sve većim rizikom naftovod, luke i pomorske rute preko kojih je Rijad pokušavao da zaobiđe upravo Ormus.

Novi udar stiže iz Libije

U istom trenutku pojavio se i novi problem za evropsko tržište – Libija.

Libijska Nacionalna naftna korporacija saopštila je da su pripadnici Straže naftnih postrojenja zatvorili ventil na glavnom naftovodu Hamada–Zavija, čime je potpuno obustavljena proizvodnja na poljima Hamada i Tahara, kao i na postrojenju NC5.

Straža naftnih postrojenja traži da administrativno i finansijski pređe iz Ministarstva odbrane pod upravu Nacionalne naftne korporacije i zapretila je daljim smanjenjem, a zatim i potpunim prekidom proizvodnje ukoliko njeni zahtevi ne budu ispunjeni.

Nacionalna naftna korporacija upozorila je da bi mogla da proglasi višu silu ukoliko ventil ostane zatvoren ili se prinudna obustava proširi na druga naftna polja. Predsednik kompanije Masud Sulejman rekao je, međutim, da ukupna proizvodnja zemlje za sada nije dramatično pala i da ostaje oko 1,4 miliona barela dnevno.

„Zaustavljanje naftnih polja i proizvodnje u ovom kritičnom trenutku, dok svet beleži rast cena sirove nafte, predstavlja razoran udarac nacionalnoj ekonomiji“, saopštila je libijska Nacionalna naftna korporacija.

Za Evropu se tako istovremeno zatvaraju dva izvora pritiska: saudijska nafta preko Crvenog mora više ne stiže normalnim tempom, dok je deo libijske proizvodnje nasilno zaustavljen. Sve se događa dok je Ormuski moreuz i dalje teško poremećen, a Huti približavaju svoje snage Bab el Mandebu – drugom ključnom prolazu za tankerски saobraćaj između Indijskog okeana, Crvenog mora i Evrope.

BONUS VIDEO