Britanci otkrili sledeći Putinov potez, ovo će da boli, i to mnogo! Ništa slično od početka rata nije viđeno - kada nastupi, sve će se urušiti veoma brzo

Kijev bi predstojeće zime mogao da se suoči sa najtežim energetskim udarom od početka rata.

U najgorem scenariju stanovnici bi struju mogli da dobijaju samo nekoliko sati dnevno, a rušenje ključnih delova elektroenergetske mreže povuklo bi za sobom probleme sa vodom, kanalizacijom i centralnim grejanjem, upozorava britanski Ekonomist.

Problem više nije samo pitanje koliko Ukrajina može da proizvede električne energije.

Ekonomist navodi da bi zbog pada industrijske potrošnje zemlja tokom zime čak mogla da ima dovoljno struje na nacionalnom nivou. Najveća opasnost leži u tome da ta energija ne može da stigne do velikih gradova ukoliko ruski udari unište ključne distributivne čvorove i lokalne izvore proizvodnje.

Kijev posebno ranjiv – problem nisu samo elektrane

Posebno težak položaj ima Kijev.

Deo velikih trafostanica oko prestonice nema rezervne sisteme, a dovoljno zaštićene nisu ni sve veze kojima se električna energija iz nuklearnih elektrana dovodi do grada. Upravo nuklearne elektrane obezbeđuju najveći deo ukrajinske proizvodnje struje.

Rusija bi, prema proceni koju prenosi Ekonomist, mogla da usmeri veliki deo zimskih udara na približno 140 velikih trafostanica Ukrenerga, preko kojih se visokonaponska električna energija pretvara i prosleđuje lokalnim mrežama.

Ako takvi čvorovi budu izbačeni iz stroja, posledice se ne završavaju gašenjem svetla.

Gradske pumpe za vodu zavise od električne energije. Bez njih nastaju problemi sa vodosnabdevanjem, zatim kanalizacijom, a bez struje ne mogu normalno da funkcionišu ni sistemi centralnog grejanja.

U Kijevu približno 2.500 od ukupno 15.000 zgrada nema rezervni izvor toplote. Za te objekte ozbiljan višednevni prekid električne energije usred jakih minusa mogao bi da znači potpuni gubitak grejanja.

Ukrajinski zvaničnik: Grad će biti „mrcvaren“ kada stigne mraz

Atmosfera među ljudima koji pripremaju energetsku infrastrukturu daleko je od optimistične.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je Ekonomistu da ne vidi nijedan razlog zbog kojeg bi predstojeća zima trebalo da bude lakša od prethodne i ocenio da će Kijev biti „mrcvaren“ čim stignu mrazevi.

Generalni direktor najveće ukrajinske privatne energetske kompanije DTEK Maksim Timčenko bio je oprezniji, ali ni on nije mogao da garantuje da se prošlogodišnja katastrofalna situacija neće ponoviti.

A iskustvo prethodne zime pokazuje koliko brzo situacija može da izmakne kontroli.

Tokom januara, posle serije ruskih udara, gotovo 60 odsto Kijeva u jednom trenutku ostalo je bez struje, oko 4.000 zgrada bilo je bez grejanja, a deo stanovnika imao je električnu energiju svega nekoliko sati dnevno ili je nije imao uopšte. Temperature su se spuštale duboko ispod nule.

U najtežim danima zime milioni stanovnika širom Ukrajine dobijali su struju samo nekoliko sati dnevno, dok su prekidi istovremeno obarali grejanje i vodosnabdevanje. U Kijevu su udari više puta prekidali grejanje za hiljade višespratnica.

Odesa i Krivi Rog takođe među najugroženijima

Kijev nije jedini grad koji Ekonomist izdvaja.

Među najranjivijima pred novu zimu nalaze se i Odesa i Krivi Rog, gde bi uništavanje lokalnih elektrana i velikih distributivnih čvorova moglo da stvori isti problem – struja postoji negde u ukrajinskom sistemu, ali nema načina da u potrebnoj količini stigne do potrošača.

Opasnost dodatno povećava promena u ruskim sredstvima za napad. Ekonomist navodi da Moskva sve više koristi brze mlazne bespilotne letelice koje je teže presresti, dok ukrajinski izvori tvrde da je u pojedinim napadima obarano svega oko 30 odsto takvih dronova. Njihova cena procenjuje se na približno 50.000 do 70.000 dolara, što omogućava znatno masovniju upotrebu.

Ruski udari na energetsku infrastrukturu nastavljeni su i tokom septembra. Ukrajinska vlada je još krajem avgusta tvrdila da elektroenergetski sistem u tom trenutku radi stabilno, ali je istovremeno upozorila da sve zavisi od intenziteta budućih vazdušnih napada.

Upravo zato se najgori scenario za Kijev ne svodi na obične restrikcije struje.

Ako budu pogođene ključne trafostanice i veze grada sa velikim elektranama, nekoliko sati struje dnevno moglo bi da postane tek prvi problem. Slede voda, kanalizacija i grejanje – i to u gradu sa milionima stanovnika, usred najhladnijeg dela godine.

BONUS VIDEO