Bomba sa Dalekog Istoka! Ispod kineskog tla pronađeno nešto ogromno: Velika tajna izašla na videlo, ovo će dramatično promeniti sve

Kineski geolozi otkrili su dva velika podzemna izvora vode ispod pustinje Taklamakan, najveće pustinje u Kini.

Otkriće bi moglo da bude posebno važno za Sinđijang, gde Kina već godinama vodi ogromnu borbu protiv širenja pustinje. Nova voda mogla bi da se koristi za navodnjavanje, održavanje zelenog pojasa oko Taklamakana i druge projekte kojima Peking pokušava da zaustavi napredovanje peska.

Jedan izvor na obodu, drugi duboko u pustinji

Podzemne vode pronašao je Centar za hidrološka i ekološko-geološka istraživanja Geološkog zavoda Sinđijanga, tokom velikog projekta potrage za vodom na jugu ovog kineskog regiona.

Prva velika zona otkrivena je kod mesta Andir u okrugu Minfeng, na južnom obodu Taklamakana.

Druga je pronađena znatno dublje u samoj pustinji, u oblasti južno od planine Mažatag.

Za geologe je posebno važna priroda pronađene vode. Dosadašnja predstava bila je da se duboko ispod Taklamakana uglavnom nalaze izolovane, nepokretne i veoma slane podzemne vode sa ograničenim mogućnostima korišćenja.

Nova istraživanja pokazuju drugačiju sliku.

- Rezultati su pokazali da podzemna voda teče i da može da se obnavlja, kao i da postoje i slatka i slana voda - objasnio je rukovodilac projekta Kang Đijen.

Veći deo pronađenih rezervi ipak čini slankasta voda, pa kineski stručnjaci ne govore o ogromnom novom rezervoaru pitke vode koji se može jednostavno ispumpavati. Upravo zato paralelno razvijaju način da se i takva voda bezbedno iskoristi.

Sateliti pronašli trag, bušotine dale odgovor

Do nalazišta se nije došlo nasumičnim bušenjem.

Kineski tim koristio je sistem koji je nazvao modelom „satelit–vazduh–zemlja–bušotina“.

Sateliti su prvo posmatrali geološke strukture iz svemira. Zatim je iz aviona obavljeno geofizičko snimanje širokih područja, posle čega su na zemlji sprovedena dodatna merenja. Tek na kraju su bušotine korišćene da potvrde šta se zaista nalazi ispod peska.

Geolozi su napravili i trodimenzionalni model podzemlja i hidrogeološki model područja, što im je omogućilo da preciznije odrede gde prolazi granica između slatke i slane vode.

Cilj više nije samo odgovor na pitanje da li vode ima, već koliko je ima, gde se nalazi i koliko može da se koristi bez uništavanja sistema koji je prirodno dopunjava.

Voda za kineski „zeleni zid“

Taklamakan zauzima oko 330.000 kvadratnih kilometara u Tarimskom basenu. To je najveća pustinja u Kini i druga najveća pokretna peščana pustinja na svetu, zbog čega je dobila i nadimak „More smrti“.

Kina je oko nje poslednjih godina izgradila ogroman zeleni pojas kojim pokušava da zaustavi dalje širenje peska.

Do kraja 2024. završen je zaštitni pojas dug 3.046 kilometara, kojim je praktično zatvoren krug zelenih prepreka oko pustinje. Projekat je deo šire kineske inicijative poznate kao „Veliki zeleni zid“, koja obuhvata pošumljavanje, sadnju vegetacije otporne na sušu i druge mere protiv dezertifikacije.

Ali takav poduhvat u jednom od najsušnijih područja Kine ima očigledan problem – svemu što se zasadi potrebna je voda.

Upravo tu novo otkriće može da postane presudno.

Kineski geolozi već su napravili eksperimentalnu stanicu u kojoj se slankasta podzemna voda iz Taklamakana obrađuje i zatim bezbedno koristi za navodnjavanje vegetacije koja zadržava pesak. Prema kineskim izvorima, takav sistem već može da smanji troškove održavanja ogromnog zelenog pojasa.

BONUS VIDEO