Evropa na kolenima: Preti joj katastrofa svetskih razmera, cene benzina i dizela otišle u nebesa

Cene benzina i dizela u Evropskoj uniji ove nedelje dostigle su najviši nivo otkako se prate podaci, odnosno za više od 20 godina.

 Prema podacima Evropske komisije, punjenje rezervoara od 50 litara benzinom sada košta oko 103 evra, a dizelom 108 evra, prenose mediji.

Rast cena značajno podstiču visoke rafinerijske marže, a stručnjaci Evropske centralne banke procenjuju da će marže za dizel vrhunac dostići tek u oktobru, što ukazuje na mogućnost da bi cene mogle da ostanu visoke.

Cene goriva na benzinskim stanicama snažno su porasle nakon početka sukoba na Bliskom istoku, što je dodatno pojačalo inflatorne pritiske. Evropska centralna banka saopštila je da je inflacija energenata u evrozoni u avgustu skočila na 14,3 odsto, u odnosu na 10,3 odsto u julu.
Prosečna cena litra benzina u EU 14. septembra iznosila je 2,063 evra, a dizela 2,159 evra. Reč je o najvišim zabeleženim cenama otkako je Komisija 2005. godine počela da prati podatke. Prethodna rekordna cena benzina zabeležena je 2022. godine, dok se cena dizela sadašnjem nivou poslednji put približila u aprilu ove godine.

Najjeftinije na Malti

Cene se značajno razlikuju među državama članicama. Najjeftiniji benzin bio je na Malti, gde je litar koštao 1,34 evra, dok je najskuplji bio u Danskoj, sa cenom od 2,56 evra. Dizel je takođe bio najpovoljniji na Malti, gde je litar koštao 1,21 evro, dok je najskuplji bio u Finskoj, sa cenom od 2,51 evro.

Podaci potiču iz nedeljnog biltena Evropske komisije o nafti, objavljenog 17. septembra, a odnose se na cene zabeležene 14. septembra, sa uračunatim porezima i akcizama.

Rast cena traje mesecima, od početka rata sa Iranom krajem februara, koji je poremetio protok energenata kroz Ormuski moreuz. Cena referentne sirove nafte Brent na vrhuncu sukoba premašila je 126 dolara po barelu, a u petak se barelom za isporuku narednog meseca trgovalo po ceni višoj od 104 dolara. Pre rata cena je bila oko 72 dolara.

Snabdevanje Evrope dodatno je otežano jer je Saudi Aramko obavestio najmanje dve evropske rafinerije da u oktobru neće dobiti ugovorene isporuke nafte. Prema pisanju medija, koji se pozivaju na izvore upoznate sa situacijom, odluka se odnosi na sve evropske kupce i doneta je nakon napada na ključni saudijski naftovod koji vodi prema Crvenom moru.

Uloga rafinerijskih marži

Međutim, cena sirove nafte na svetskim tržištima nije jedini faktor rasta. Značajno je poskupela i prerada nafte, a porasle su i rafinerijske marže, što dodatno povećava cene na benzinskim stanicama.
Rafinerijska marža predstavlja razliku između cene sirove nafte i cene dobijenih derivata, poput benzina i dizela.
Čini se da su marže na benzin već dostigle vrhunac, dok stručnjaci Evropske centralne banke očekuju da će marže za dizel vrhunac dostići tek u oktobru.
- Prema cenama terminskih ugovora za dizel zabeleženim 16. septembra, očekuje se da će marža za dizel vrhunac dostići u oktobru. Podaci za benzin sa istog datuma pokazuju da su njegove marže vrhunac dostigle u avgustu -  naveli su.

Od početka 2026. godine prosečna cena benzina u EU porasla je za približno 29 odsto, a dizela za gotovo 40 odsto.

Prema analizi Evropske centralne banke iz jula, promene cena sirove nafte uglavnom se u potpunosti prenose na cene goriva pre oporezivanja u roku od jednog do dva meseca.
U julu je sirova nafta činila manje od četvrtine cene goriva u evrozoni. Ostatak su činili troškovi prerade i distribucije, marže i porezi, koji objašnjavaju velike razlike u cenama među državama. Akcize i PDV tada su činili oko 44 odsto cene dizela i 52 odsto cene benzina.

Stručnjaci Evropske centralne banke ističu da rafinerijske marže trenutno čine značajan deo cene dizela.

- Procenjujemo da su u trećoj nedelji septembra rafinerijske marže činile 0,41 evro po litru dizela, odnosno 19 odsto maloprodajne cene, dok su kod benzina iznosile 0,17 evra po litru, odnosno osam odsto - naveli su.

BONUS VIDEO