Nemoj, Putine! Rusi se odsekli nakon Trampove ponude: Ako ruski lider ovo prihvati, to će biti katastrofa neverovatnih razmera

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmatra mogućnost sklapanja pojedinih poslovnih sporazuma sa Rusijom još pre završetka rata u Ukrajini, što bi predstavljalo ozbiljan zaokret u dosadašnjem američkom pristupu.

Dok Vašington ekonomske ponude vidi kao mogući podsticaj Moskvi za dogovor, ruski politikolog Jurij Svetov upozorava da bi iza svega mogao da stoji stari model – ponuditi Rusiji „šargarepu“, izvući ustupke, a obećanu korist kasnije ne isporučiti.

Njujork tajms je, pozivajući se na dve osobe upoznate sa pregovorima, objavio da Bela kuća razmatra poslove sa Rusijom i dok borbe još traju. Jedan američki zvaničnik objasnio je da bi takvi sporazumi mogli da pokažu ljudima oko predsednika Rusije Vladimira Putina da je Tramp ozbiljan kada govori o obnovi američko-ruskih odnosa. Nije, međutim, poznato o kojim konkretnim poslovima se razgovara.

Moskva zvanično tvrdi da takve signale još nije dobila. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je da ruska strana i dalje iz Vašingtona čuje upravo suprotnu formulu – prvo dogovor o Ukrajini, a tek potom ekonomija i drugi bilateralni poslovi.

Svetov: Ovo je još jedna „zamka“

Jurij Svetov smatra da moguća promena američkog pristupa ne znači da se promenila njegova suština.

Prema njegovom tumačenju, Moskvi se ponovo nudi ekonomska korist kako bi pristala na ustupke u vezi sa Ukrajinom, ali bez čvrste garancije da će ono što joj bude obećano na kraju zaista biti sprovedeno.

- Mislim da nema nikakvih stvarnih koraka u tom pravcu. To je još jedan mamac. Obećavaju nam neke ustupke, a istovremeno usvajaju ‘paklene sankcije’ koje nisu usmerene samo protiv Rusije već i protiv zemalja sa kojima ona trguje, pre svega protiv Kine i Indije - ocenio je Svetov.

Njegova kritika dolazi samo nekoliko dana nakon što je Tramp 18. septembra potpisao veliki novi zakon o sankcijama Rusiji. Mere pogađaju ruski energetski i odbrambeni sektor, banke i tankere takozvane flote iz senke, dok predsedniku SAD daju mogućnost da uvede carine do 100 odsto zemljama koje se nalaze među najvećim kupcima ruske nafte i gasa. Kina i Indija spadaju među države koje bi takve mere mogle posebno da pogode.

Tako Vašington praktično istovremeno šalje dve potpuno različite poruke: razmatra ekonomsku saradnju sa Moskvom, dok joj sa druge strane dodatno zaoštrava sankcioni pritisak.

Rusija pamti sporazum o žitu

Svetov kao primer zbog kojeg Moskva, po njegovom mišljenju, ne bi trebalo da veruje obećanjima bez konkretnih poteza navodi crnomorski sporazum o žitu.

Rusija je u okviru tog aranžmana očekivala uklanjanje prepreka za sopstveni izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva, uključujući probleme sa osiguranjem, plaćanjem i logistikom, dok je Ukrajina dobila mogućnost da preko crnomorskog koridora izvozi žito.

Foto: EPA

Moskva je kasnije tvrdila da deo koji se odnosio na ruske interese nije sproveden u meri u kojoj je očekivala i u julu 2023. izašla iz sporazuma.

Svetov dodatno tvrdi da je Ukrajina mogućnost plovidbe Crnim morem koristila i u okolnostima u kojima su izvođeni napadi na ruske vojne ciljeve, pa taj slučaj predstavlja kao primer zbog kojeg Moskva sada traži mnogo čvršće garancije.

Enkoridž kao drugo upozorenje

Drugi slučaj koji Svetov izdvaja jeste sastanak Putina i Trampa u Enkoridžu na Aljasci u avgustu 2025.

Dvojica predsednika tada nisu potpisala javni konačni mirovni sporazum o Ukrajini, ali su ruski zvaničnici kasnije više puta govorili o „dogovorima“ i „duhu Enkoridža“ kao osnovi na kojoj bi trebalo graditi buduće rešenje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov insistirao je i krajem 2025. da novi američki predlozi moraju da odgovaraju onome što je, prema Moskvi, tada dogovoreno.

Svetov smatra da je američka strana posle Enkoridža trebalo snažnije da utiče na Kijev da prihvati model koji su Moskva i Vašington razmatrali. Po njegovoj oceni, to se nije dogodilo i mogućnost dogovora je ponovo propala.

Upravo zato ruski analitičar sada i priču o poslovnim sporazumima posmatra kao potencijalni instrument pritiska, a ne kao dokaz da je došlo do stvarne normalizacije odnosa.

Oružje Kijevu, sankcije Moskvi, a SAD žele ulogu posrednika

Svetov posebno ukazuje na ono što vidi kao osnovnu protivurečnost američke pozicije.

Vašington pokušava da igra centralnu posredničku ulogu između Rusije i Ukrajine, ali istovremeno nastavlja prodaju američkog oružja namenjenog Kijevu i uvodi dodatne sankcije Moskvi. Lavrov je u junu takođe javno kritikovao činjenicu da nisu uvedena ograničenja na američko oružje koje evropske države kupuju za Ukrajinu.

Svetov zbog toga tvrdi da SAD iz ruske perspektive ne mogu biti posmatrane kao potpuno neutralan posrednik.

Ipak, ne predlaže da Moskva američke inicijative unapred odbaci. Njegov stav je da Rusija treba da prihvati razgovor o svakom predlogu koji može da približi pregovore, ali da pritom ne računa na obećanja dok ona ne budu pretočena u konkretne i proverljive poteze.

Ni dve mnogo jednostavnije stvari još nisu rešene

Kao dodatni argument Svetov navodi stanje bilateralnih odnosa gotovo dve godine nakon Trampovog povratka u Belu kuću.

Rusija je od SAD tražila vraćanje diplomatske imovine oduzete još 2016. i 2017. godine, kao i obnavljanje direktnog avionskog saobraćaja između dve države. O oba pitanja razgovaralo se još tokom rusko-američkih konsultacija u Istanbulu 2025, ali ni jedno nije u potpunosti rešeno.

Foto: Reuters

Lavrov je još ovog leta javno ukazao upravo na ta dva pitanja kao dokaz sporog napretka u normalizaciji odnosa.

Za Svetova je računica jednostavna: ako Vašington i Moskva nisu uspeli da reše direktne letove i diplomatske nekretnine, mnogo je teže poverovati da će preko noći početi veliki zajednički poslovi.

A poslova bi moglo da bude mnogo

Ekonomski prostor za dogovor ipak postoji.

Američka administracija poslednjih meseci razgovara sa ruskom stranom o mogućim velikim zajedničkim projektima, a Putinov savetnik Jurij Ušakov potvrdio je da su ekonomska pitanja detaljno razmatrana tokom septembarskog susreta Putina sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom u Moskvi.

Među oblastima koje su se ranije pojavljivale u javnim raspravama nalaze se strateške i retke sirovine, energetika i veliki projekti na Arktiku.

Svetov smatra da bi takvi poslovi objektivno mogli da budu korisni i ruskim i američkim kompanijama, ali naglašava da za sada nema realizacije koja bi pokazala da političke izjave prerastaju u ekonomsku normalizaciju.

Problem nije samo Tramp

Ruski politikolog upozorava i da čak ni čvrsto Trampovo obećanje ne mora automatski da znači da će SAD moći da ga sprovedu.

Predsednik nije jedini centar odlučivanja u američkom sistemu. Kongres ima velika ovlašćenja nad sankcijama i spoljnom politikom, što se upravo pokazalo donošenjem novog zakona protiv Rusije sa širokom podrškom u oba doma.

Svetov pritom koristi izraz „duboka država“ za strukture unutar američkog političkog i bezbednosnog sistema za koje smatra da žele nastavak sukoba sa Rusijom preko Ukrajine. To je njegovo političko tumačenje, a ne zvaničan naziv neke američke institucije.

On dodatno ocenjuje da bi predstojeći izbori za Kongres mogli da oslabe Trampa i republikance, pa čak pominje mogućnost budućih pokušaja impičmenta. Prema njegovoj logici, to stvara još jedan problem za Moskvu: čak i ako Tramp danas ponudi sporazum koji Rusija smatra prihvatljivim, ostaje pitanje koliko će političke snage imati da ga kasnije sprovede.

Putin, Tramp i Si za istim stolom?

Zbog svega toga Svetov kao ozbiljniji format vidi mogući dogovor u kojem bi, pored Rusije i SAD, učestvovala i Kina.

Takva mogućnost nije potpuno teorijska.

Putinov savetnik Jurij Ušakov početkom septembra rekao je da su Putin i kineski predsednik Si Đinping razgovarali o mogućnosti trilateralnog sastanka sa Trampom tokom samita APEK-a u Kini. Ušakov je rekao da se očekuje prisustvo i Trampa i Putina i da bi, ukoliko okolnosti dozvole, mogao da bude organizovan sastanak sva tri lidera.

Samit lidera APEK-a zakazan je za 18. i 19. novembar u Šenženu.

Svetov smatra da bi upravo prisustvo Pekinga moglo da učini eventualne dogovore čvršćim, jer bi bilo teže da jedna strana kasnije jednostrano promeni uslove.

Do tada ostaje velika protivurečnost američke politike prema Moskvi: Trampova administracija razmatra poslovne sporazume koji bi trebalo da pokažu da je spremna za obnovu odnosa sa Rusijom, dok je isti predsednik svega nekoliko dana ranije potpisao jedan od najoštrijih paketa sankcija protiv Moskve.

BONUS VIDEO