Putin širi teritoriju, udara tamo gde niko nije očekivao! Ofanziva se seli na drugi kraj planete - ovo sve postaje rusko

Rusija bi u narednim godinama mogla da dobije nova ostrva na Arktiku, jer povlačenje ogromnih ledenih masa otkriva kopno koje je vekovima bilo sakriveno ispod glečera.

Ruski naučnici posebno prate dva područja – Novu Zemlju i Zemlju Franca Jozefa, gde smatraju da postoje najveće šanse za „rađanje“ novih ostrva.

Na to je ukazao Andrej Leonov, docent Katedre za hidrografiju mora Arktičkog fakulteta Državnog univerziteta pomorske i rečne plovidbe „Admiral Makarov“ u Sankt Peterburgu.

- Dva arhipelaga koja sada veoma pažljivo posmatramo jesu Nova Zemlja i Zemlja Franca Jozefa. Možemo reći da upravo tamo očekujemo ‘rađanje’ novih ostrva - rekao je Leonov za RIA Novosti.

On je, međutim, upozorio da na Arktiku ništa nije sigurno.

- Priroda nam ne dozvoljava da damo stoprocentnu prognozu - dodao je ruski hidrograf.

Led se povlači, a ispod njega izlazi kopno

Proces je na prvi pogled jednostavan. Kako se ledeni front povlači, pojavljuju se delovi čvrstog tla koji su prethodno bili potpuno prekriveni glečerom. Tek nakon toga hidrografi satelitskim snimcima, ekspedicijama i merenjima utvrđuju da li je u pitanju zaista novo ostrvo, deo već poznatog kopna ili samo privremena ledena formacija.

Upravo su na taj način ruski istraživači poslednjih godina već pronalazili nove geografske objekte na Arktiku.

Ali karta tog prostora može da se menja u oba pravca.

Leonov je opisao slučaj u kojem je povlačenje glečera prvo otkrilo novo ostrvo. Nekoliko godina kasnije između njega i većeg kopna nataložio se pesak i napravio prirodnu vezu, pa je ostrvo prestalo da bude ostrvo i pretvorilo se u poluostrvo.

Još neobičnija sudbina zadesila je ostrvo Mesjaceva u arhipelagu Zemlja Franca Jozefa.

Taj objekat je još devedesetih godina bio označavan kao rt. Povlačenjem leda odvojio se od većeg ostrva i počeo da se vodi kao zasebno ostrvo. A onda je 2024. potpuno nestao.

Ispostavilo se da istraživači nisu gledali klasično kamenito ostrvo, već ogromnu ledenu formaciju.

Njegova površina 2015. iznosila je oko 53 hektara. Do avgusta 2024. ostala su samo tri hektara, a 13. septembra iste godine objekat je potpuno nestao sa satelitskih snimaka. Rusko geografsko društvo tada je upozorilo da će zbog toga morati da se menjaju i pomorske navigacione karte.

Ostrvo, poluostrvo, pa opet nova karta

Koliko je kartografija Arktika komplikovana pokazuje još jedan slučaj sa Zemlje Franca Jozefa.

Leonov je podsetio na ostrvo Litrova, koje je pre Drugog svetskog rata ispravno bilo ucrtano kao ostrvo. Posleratna ekspedicija je, međutim, zbog nagomilanog leda pogrešno zaključila da je spojeno sa drugim kopnom i proglasila ga poluostrvom.

Greška je na kartama ostala više od pola veka pre nego što je konačno ispravljena.

Zbog toga ruski istraživači Novu Zemlju i Zemlju Franca Jozefa sada detaljno prate iz svemira pre nego što nova kopna formalno unesu na karte.

A upravo taj deo Arktika dobija sve veći značaj.

Arktik se otvara, Moskva ulaže u Severni morski put

Povlačenje leda menja ne samo geografiju već i mogućnosti plovidbe kroz severna mora.

Rusija ubrzano razvija Severni morski put duž svoje arktičke obale, koji može znatno da skrati put između evropskog dela Rusije i azijskih tržišta u poređenju sa rutom preko Sueckog kanala. Tokom 2026. dodatno je porastao i transport ruske nafte ka Aziji preko Arktika. Rojters navodi da put do Kine tom rutom može biti kraći za približno dve nedelje.

Moskva zato proširuje svoju flotu ledolomaca, već najveću te vrste na svetu, kako bi povećala period tokom kojeg je Severni morski put plovan i omogućila prolazak sve većeg broja teretnih brodova.

Važnost severne rute raste i zato što su tradicionalni transportni pravci poslednjih godina postali mnogo podložniji ratovima, blokadama i političkim krizama. Ruske kompanije ove godine već preusmeravaju deo tereta ka lukama Baltika i Arktika nakon napada i poremećaja na pravcima preko Crnog mora.

U dužem roku u igri su i ogromni arktički resursi. Rusija očekuje da će lakši pristup severnim morima učiniti eksploataciju nafte, gasa i drugih sirovina ekonomičnijom, dok istovremeno nastoji da utvrdi granice svog kontinentalnog pojasa i prava na morsko dno u Arktiku.

Iza novih ostrva stoji mnogo veća borba za Arktik

Pojava nekoliko novih ostrva kod Nove Zemlje ili Zemlje Franca Jozefa sama po sebi ne bi dramatično proširila rusku teritoriju niti automatski promenila raspodelu ogromnih arktičkih morskih prostora.

Njihov značaj je pre svega pokazatelj koliko brzo čitav region fizički menja izgled.

Ali Arktik odavno nije samo naučno i ekonomsko pitanje.

Rusija poseduje najveći deo arktičke obale i region vidi kao jedan od ključnih prostora svoje buduće trgovine, eksploatacije prirodnih resursa i nacionalne bezbednosti. Američka obaveštajna zajednica u proceni za 2026. navodi da Moskva dodatno razvija pomorsku trgovinu, eksploataciju resursa i vojno prisustvo na severu.

Poseban značaj ima rusko poluostrvo Kola, gde se nalaze Severna flota i važan deo ruskih strateških nuklearnih snaga.

Arktik je još od Hladnog rata imao ogromnu vojnu težinu i zbog geografije: najkraće vazdušne putanje između Rusije i Severne Amerike vode preko polarnih područja, zbog čega se upravo taj prostor razmatra u scenarijima korišćenja interkontinentalnih balističkih raketa i strateških bombardera.

Tako se iza naizgled jednostavne vesti o mogućem pojavljivanju nekoliko komada kopna krije mnogo veća promena.

BONUS VIDEO