"Pobiće 450.000 ljudi!" Ove države će stradati od pakla koji ne može biti sprečen - svet se sprema za nezapamćen haos

Ekstremne temperature koje donosi sadašnji „super El Ninjo“ mogle bi u narednih šest meseci da izazovu oko 451.000 dodatnih smrti širom sveta, pokazuje nova procena Klimatske laboratorije za uticaje.

Najteži udar očekuje se u tropskim državama, a u ovu računicu uopšte nisu uključene smrti od suša, požara, poplava i drugih posledica koje redovno prate snažne epizode El Ninja.

Procena obuhvata period od septembra 2026. do februara 2027. godine, odnosno vreme za koje trenutno postoje sezonske temperaturne prognoze. Naučnici, međutim, očekuju da će povišena smrtnost povezana sa ekstremnom vrućinom trajati sve do juna ili jula sledeće godine.

Najugroženije zemlje u narednih šest meseci biće Nigerija, Indonezija, Sudan, Indija i Brazil, dok su među posebno pogođenim regionima Sahel i jugoistočna Azija. Čak se i SAD nalaze među 20 najugroženijih zemalja, sa procenjenih oko 3.500 dodatnih smrti od vrućine.

„Godzila nivo“ pre očekivanog vrhunca

Alarm je dodatno pojačan nakon što je sadašnji El Ninjo već u ponedeljak premašio najviše temperature ikada izmerene tokom ovog klimatskog fenomena, iako se njegov vrhunac očekuje tek za nekoliko meseci.

Temperaturna anomalija u tropskom Pacifiku dostigla je oko 3,05 stepeni Celzijusa, čime je premašen prethodni rekord iz 2015. godine. Pojedini naučnici razmere događaja opisuju kao „zapanjujuće“ i na nivou „Godzile“.

El Ninjo je prirodni klimatski fenomen povezan sa zagrevanjem centralnog i istočnog tropskog Pacifika, ali se ovog puta odvija na planeti koja je već znatno toplija zbog klimatskih promena.

Profesorka Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu upozorila je da sadašnji događaj predstavlja ogromnu preraspodelu energije u klimatskom sistemu i da se događa „povrh mnogo toplijeg klimatskog sistema na koji je uticao čovek“.

Prema njenoj proceni, veliki deo sveta zato će se suočiti sa ekstremnim temperaturama kakve do sada nisu zabeležene, uz posledice po zdravlje ljudi, snabdevanje hranom i dostupnost vode.

Iza brojke od 451.000 stoje konkretni ljudi

Profesor Majkl Grinston sa Univerziteta u Čikagu, suosnivač Klimatske laboratorije za uticaje i jedan od autora procene, upozorio je da broj od 451.000 lako može da postane samo statistika.

- To su roditelji i deca, bake i deke, komšije, ljudi koji idu na posao i brinu o svojim porodicama -rekao je Grinston.

Procena je napravljena na regionalnom nivou upravo kako bi vlasti mogle unapred da vide gde će opasnost biti najveća.

Među merama koje istraživači navode su preciznije prognoziranje toplotnih talasa, otvaranje centara za rashlađivanje, povećanje broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama tokom najtoplijih perioda i veća zaštita ljudi koji rade na otvorenom.

Metodologija se zasniva na odnosu između temperature i smrtnosti u čak 24.378 regiona širom sveta. Klimatska laboratorija već godinama koristi upravo tu podelu kako bi izračunala koliko lokalna klima, nivo prihoda i mogućnost prilagođavanja menjaju rizik od smrti tokom ekstremnih temperatura.

Na istorijski odnos temperature i smrtnosti primenjene su sezonske prognoze budućih temperaturnih anomalija. Kao referentni nivo uzet je prosečan broj temperaturno povezanih smrti između 1996. i 2025. godine.

Autori navode da su u analizu uključene i neizvesnosti samih sezonskih prognoza i statističke procene odnosa temperature i smrtnosti, zbog čega rezultat ne predstavlja tvrdnju da će tačno 451.000 ljudi umreti, već centralnu procenu mogućeg dodatnog broja smrti.

Metode na kojima je računica zasnovana prethodno su prošle naučnu recenziju, dok će novi izveštaj o ovom konkretnom El Ninju tek biti poslat naučnom časopisu na recenziju. Grinston je rekao da bi, zbog hitnosti situacije, bilo „neodgovorno ćutati“ dok se taj proces ne završi.

50 miliona ljudi može da završi u akutnoj gladi

Ekstremna vrućina nije jedina opasnost.

Svetski program za hranu upozorio je još početkom avgusta da snažan El Ninjo može ozbiljno da pogorša prehrambenu krizu u 45 zemalja i da desetine miliona ljudi gurne dublje u glad tokom 2026. i 2027. godine.

Prema procenama koje prenosi Gardijan, oko 50 miliona ljudi moglo bi da se suoči sa akutnom glađu zbog kombinacije suša, poplava, pada poljoprivrednih prinosa i rasta cena hrane.

Istorija pokazuje koliko posledice ekstremnog El Ninja mogu da budu razorne. Velika epizoda iz 1877. i 1878. povezuje se sa sušama i glađu koje su usmrtile više od 50 miliona ljudi, posebno u Indiji, Kini i Brazilu.

Istraživači sadašnji događaj zato nazivaju i „razglednicom iz budućnosti“. Temperature koje super El Ninjo trenutno donosi pojedinim delovima sveta približavaju se nivoima koje su klimatski modeli, usled dugoročnog globalnog zagrevanja, očekivali tek za približno dve decenije.

Koautorka izveštaja Tama Karlton sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju upozorava da hitne mere mogu da spasu veliki broj ljudi tokom narednih meseci, ali da takav sistem ne može da bude trajno rešenje.

Ako današnji ekstremi za dvadesetak godina postanu uobičajena pojava, svet, kako kaže, ne može neprestano da funkcioniše u vanrednom stanju.

Sadašnji super El Ninjo zato se više ne posmatra samo kao nekoliko meseci neuobičajeno toplog vremena. U igri su istovremeno smrtnost, nestašice vode, požari, poplave, poljoprivredni prinosi i globalne cene hrane, dok najnovija procena prvi put stavlja broj mogućih dodatnih smrti od same vrućine na više od 450.000 ljudi za svega pola godine

BONUS VIDEO