(MAPA) "Putin upada na teritoriju NATO, proglašava novu narodnu republiku!" ISW objavio zastrašujuće vesti: Ovo će biti mesto udara

Ruski agenti zauzimaju ključne zgrade u estonskoj Narvi, proglašavaju „Narvsku Narodnu Republiku“, pozivaju Moskvu u pomoć, a ruski dronovi sa druge strane granice počinju da tuku estonske snage koje pokušavaju da povrate grad.

Upravo takav hipotetički scenario ograničenog sukoba Rusije i NATO objavio je američki Institut za proučavanje rata (ISW), upozoravajući da za takvu operaciju Moskvi ne bi bila potrebna velika i lako uočljiva koncentracija vojske.

ISW odmah naglašava da ovo nije prognoza niti tvrdnja da je Rusija odlučila da napadne Estoniju. Institut navodi da trenutno nema nagomilavanja ruskih snaga uz baltičke države potrebnog za veliku invaziju i da je takav napad veoma malo verovatan dok je glavnina ruskih vojnih kapaciteta angažovana u Ukrajini. Model Narve napravljen je da pokaže kako bi izgledala znatno manja operacija čiji cilj ne bi bio osvajanje Estonije, već stavljanje NATO pred najtežu moguću političku odluku – da li zbog nekoliko zauzetih zgrada i malog dela teritorije ulazi u direktan rat sa Rusijom.

Zauzimaju gradsku kuću i muzej, pa traže zaštitu Moskve

Prema scenariju ISW-a, operacija bi počela iznutra.

Ruski agenti koji se već nalaze u Narvi zauzeli bi Narvski muzej, gradsku kuću, zgrade između njih, kao i delove šetališta i obale oko mosta preko reke Narve. Potom bi proglasili takozvanu „Narvsku Narodnu Republiku“.

Oni bi se predstavili kao ruski državljani i javno pozvali Moskvu da ih zaštiti od estonskih vlasti.

Foto: ISW

Kremlj bi, u ovom hipotetičkom modelu, odgovorio da ruske jedinice dronova i protivvazdušne odbrane iz same Rusije počinju da „štite ruske građane“, ali bi istovremeno tvrdio da regularna ruska vojska nije ušla na teritoriju Estonije i da neće ući ukoliko Talin ne „eskalira situaciju“.

Estonska policija i vojska pokušale bi da oslobode zauzete objekte, ali bi tada počeo najopasniji deo operacije.

ISW zamišlja da bi ruske jedinice bespilotnih sistema sa teritorije Rusije pokrenule masovne napade na estonske snage koje prilaze Narvi, dok bi naoružane grupe u samom gradu koristile sopstvene taktičke dronove.

Najbliže veće estonske vojne snage nalaze se kod Johvija, približno 40 kilometara zapadno od Narve. Upravo putevi između Johvija i Narve bili bi, prema scenariju, zasuti ruskim FPV dronovima kako bi se sprečilo dovođenje pojačanja.

Dronovi do 60 kilometara iza granice

ISW smatra da bi Rusija mogla da pripremi operaciju bez velikih tenkovskih kolona i brigada koje bi zapadne obaveštajne službe lako primetile.

U područje oko Sankt Peterburga i granice sa Estonijom prethodno bi bile tiho raspoređene elitne jedinice za upravljanje dronovima, uključujući operatere povezane sa ruskim centrom „Rubikon“.

Scenario predviđa upotrebu FPV dronova na optičkim vlaknima dometa većeg od 60 kilometara, klasičnih radio-upravljanih bespilotnih letelica, „molnija“, lutajuće municije „lancet“ i „kub“, kao i manjih FPV sistema dometa između 15 i 25 kilometara.

Foto: Printscreen

Istovremeno bi se pripremala rezerva dalekometnih dronova „Geran“ za napade na stalne vojne baze i druge objekte širom Estonije.

Ruske kopnene snage, prema istom modelu, bile bi namerno malobrojne – specijalne jedinice, delovi Vazdušno-desantnih snaga i mornaričke pešadije raspoređeni u malim grupama.

Upravo je to srž celog scenarija: bez velike ruske vojske na estonskoj granici, a sa dovoljno dronova i malih jurišnih grupa da se stvori vojna i politička kriza unutar NATO-a.

ISW procenjuje da Rusija raspolaže dovoljnim brojem operatera i dronova da deo njih privremeno povuče sa manje aktivnih delova ukrajinskog fronta, a da time ozbiljno ne poremeti svoje operacije protiv Oružanih snaga Ukrajine.

„Narvska Narodna Republika“ i najveća moguća zamka za NATO

Posle zauzimanja dela Narve Moskva bi, prema scenariju, pozvala na „smirivanje situacije“.

Ali pod uslovom da Estonija prizna kontrolu „Narvske Narodne Republike“ nad gradom i povuče svoju policiju, vojsku i državne organe.

Kremlj bi istovremeno mogao da tvrdi da se ne radi o ruskom napadu na članicu NATO, već o „unutrašnjem sukobu“ izazvanom navodnim progonom ruskog stanovništva u Estoniji.

Upravo tu počinje problem Člana 5.

Foto: google maps

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Međutim, ISW upozorava da bi operacija bila projektovana upravo tako da zamagli trenutak u kojem bi saveznici morali da zaključe da je Rusija otvoreno napala NATO.

Estonija bi gotovo sigurno tražila savezničku pomoć, ali bi neke članice mogle da oklevaju da zbog ograničenog sukoba u jednom pograničnom gradu pokrenu proces koji bi mogao da dovede do direktnog rata Rusije i NATO.

ISW smatra da bi upravo razbijanje verodostojnosti Člana 5 moglo da bude centralni cilj takve operacije.

Ako NATO ne odgovori – Moskva bi pokazala da kolektivna odbrana ne funkcioniše.

Ako odgovori – Rusija bi pokušala da predstavi NATO kao stranu koja je zbog lokalnog incidenta eskalirala situaciju u veliki rat.

Cilj: zabiti klin između Amerike i Evrope

Američki institut navodi nekoliko mogućih političkih ciljeva iza takve operacije.

Prvi bi bio izazivanje faktičkog rata sa NATO bez masovne ruske invazije.

Drugi – pokazivanje da Alijansa nije sposobna da brzo sprovede Član 5.

Treći – izazivanje sukoba između SAD i evropskih članica NATO oko toga ko treba da vojno reaguje i koliko daleko ta reakcija treba da ide.

ISW posebno upozorava da bi sadašnja neslaganja Vašingtona i evropskih saveznika oko toga ko treba da nosi glavni teret odbrane evropske teritorije mogla da uspore američko uključivanje.

Pregovori između SAD i evropskih članica mogli bi da odlože i političku odluku i konkretnu vojnu reakciju, dok bi ruska informaciona kampanja pokušavala da taj raskol dodatno produbi.

Još jedan cilj bio bi odvlačenje vojne pomoći sa Ukrajine.

Ako bi evropske države morale hitno da prebacuju PVO, dronove, municiju i kopnene snage prema Baltiku, deo resursa koji sada ide Kijevu mogao bi da bude zadržan za sopstvenu odbranu.

ISW razmatra čak i mogućnost da Moskva zatim ponudi povlačenje iz krize oko Narve u zamenu za ustupke Ukrajine.

FSB upravo zatvorio deo područja preko puta Narve

Dodatnu pažnju scenariju daje odluka ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) da od 16. do 26. septembra uvede privremena ograničenja u Kingisepu i Slancima u Lenjingradskoj oblasti, neposredno uz granicu sa Estonijom.

Zabranjena je plovidba malih plovila na delu reke Narve, dok je u pojasu širokom pet kilometara uz granicu uvedena zabrana noćnog kretanja van naseljenih mesta. Zabranjeni su i lov i nošenje vatrenog oružja.

FSB je mere obrazložio sprečavanjem kršenja graničnog i migracionog režima i zaštitom vodenih bioloških resursa.

Estonska policija, međutim, ne smatra sama ta ograničenja vanrednim. Estonski predstavnik na granici Andris Vilcin rekao je da ruska strana i ranije povremeno uvodi dodatna ograničenja, između ostalog zbog vežbi, i da su pravila unutar ruskog pograničnog pojasa i inače znatno stroža nego sa estonske strane.

ISW zato navodi dve mogućnosti: ograničenja bi mogla da budu jedan od pokazatelja pripreme terena za vojni scenario, ali bi jednako mogla da budu povezana sa strahom Moskve od posledica eventualne nove mobilizacije.

BONUS VIDEO