Evropa se sprema za nešto monstruozno! Ono što šalju u svemir sluti na veliko zlo: Uskoro će planeta videti šta je pravi pakao

Evropska unija planira dramatično povećanje broja satelita koje koristi za vojne potrebe, a cilj je da do 2035. godine broj državnih satelita poraste sa oko 70 na gotovo 630, dok bi broj vojnih satelita trebalo da bude povećan sa oko 20 na gotovo 300.

Te brojke izneo je evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus, govoreći o planovima Evropske unije za narednu deceniju. Evropska komisija istovremeno upozorava da će za ostvarivanje tih ambicija biti potrebno značajno povećati kapacitete za lansiranje satelita.

Veći broj satelita za izviđanje i nadzor znači češće prikupljanje podataka o kretanju snaga, infrastrukturi i potencijalnim vojnim aktivnostima. EU upravo navodi obaveštajne, nadzorne i izviđačke kapacitete kao prioritet. EU sada konkretno razvija satelite za detekciju lansiranja projektila.

Prema Kubilijusovim navodima, evropske potrebe za satelitima trebalo bi naglo da porastu tokom naredne decenije. Plan predviđa povećanje broja državnih satelita sa približno 70 na skoro 630, dok bi broj vojnih satelita trebalo da poraste sa oko 20 na gotovo 300.

To bi predstavljalo višestruko povećanje evropskih kapaciteta u orbiti i odnosilo bi se na različite namene, od komunikacija i posmatranja Zemlje do obaveštajnih i odbrambenih sistema.

Evropska komisija već razvija GOVSATCOM, sistem za bezbedne i šifrovane satelitske komunikacije koji treba da bude pod evropskom kontrolom. Program je pokrenut tokom 2026. godine, a u njegovom okviru države članice dobijaju pristup satelitskim kapacitetima za vojne i državne potrebe.

Problem nije samo u satelitima, već i u raketama

Jedan od najvećih problema za Evropu predstavlja nedovoljan kapacitet za lansiranje. Kubilijus je upozorio da se svetsko tržište lansiranja nalazi pod velikim pritiskom i da će evropski planovi zahtevati mnogo veći broj lansiranja nego što ih evropska industrija trenutno može da obezbedi.

Prema njegovim navodima, Evropa će zbog toga morati da koristi kombinaciju sopstvenih i partnerskih svemirskih luka. Posebno se razvijaju kapaciteti u Norveškoj i Velikoj Britaniji, dok i Kanada ulaže u sopstvenu infrastrukturu za lansiranje.

Norveška, na primer, razvija kapacitete svemirske luke Andeja, dok je britanska strategija predvidela širenje domaćih mogućnosti lansiranja, posebno preko svemirske luke Saksavord na Šetlandskim ostrvima.

Kanada je u martu 2026. najavila ulaganje od 200 miliona kanadskih dolara u ključnu infrastrukturu za sopstvenu svemirsku luku, što dodatno otvara mogućnost razvoja severnoatlantskih kapaciteta za lansiranje.

Evropa želi i "brzo lansiranje"

Pored povećanja broja satelita, EU razmatra i razvoj sistema koji bi omogućili brzo lansiranje u slučaju krize. Ideja je da evropske zemlje ne zavise isključivo od velikih, unapred planiranih lansiranja, već da mogu relativno brzo da postave nove satelite u orbitu ukoliko postojeći budu uništeni, oštećeni ili onesposobljeni.

Takva sposobnost dobija sve veći značaj jer su sateliti postali važni za komunikacije, navigaciju, obaveštajne podatke i vojne operacije. NATO je svemir već zvanično definisao kao operativni domen, uz kopno, more, vazduh i sajber-prostor.

Veliki jaz u odnosu na SpaceX

Evropa u ovom trenutku ima ozbiljan problem sa tempom lansiranja. Kompanija Spejs Iks je tokom 2025. godine izvela oko 170 lansiranja, što pokazuje koliko je američka komercijalna infrastruktura napredovala u odnosu na evropske kapacitete.

Posebna prednost Spejs Iksa jeste mogućnost ponovnog korišćenja raketa, što omogućava mnogo veći tempo lansiranja i smanjuje troškove. Evropska komisija zato pokušava da istovremeno razvije domaće rakete, lansirne kapacitete i satelitske sisteme.

IRIS² kao deo evropske svemirske infrastrukture

Jedan od ključnih projekata je IRIS², evropska satelitska konstelacija namenjena bezbednim komunikacijama. Kubilijus je početkom 2026. godine rekao da je cilj da pojednostavljena verzija sistema bude operativna do 2029. godine, dok bi kompletan sistem trebalo da usledi nakon toga.

Evropa tako pokušava da smanji zavisnost od sistema kojima upravljaju kompanije ili države van EU. To je posebno značajno za odbranu, jer satelitske komunikacije omogućavaju bezbedan prenos podataka, koordinaciju vojnih sistema i komunikaciju u situacijama kada su zemaljske mreže ugrožene.

Nova svemirska trka

Plan povećanja broja evropskih satelita pokazuje da se svemir sve više pretvara u oblast direktnog strateškog nadmetanja. Sateliti više nisu samo instrumenti za meteorologiju, navigaciju ili naučna istraživanja. Oni predstavljaju ključnu infrastrukturu za komunikacije, obaveštajni rad i odbranu.

Evropa zato želi da tokom naredne decenije izgradi znatno veći broj sopstvenih satelita, poveća broj vojnih sistema i obezbedi mogućnost njihovog brzog lansiranja.

Međutim, ostvarivanje tih planova zavisiće od sposobnosti evropske industrije da istovremeno poveća proizvodnju satelita, razvije konkurentne rakete i obezbedi dovoljno mesta za njihovo lansiranje. Ako EU uspe da realizuje najavljene planove, evropska orbita bi do sredine naredne decenije mogla da izgleda potpuno drugačije nego danas.

BONUS VIDEO