(FOTO/VIDEO) Drama! Maskova raketa stigla do orbite, pa nestala u Tihom okeanu: Desilo se nemoguće, kompanija tvrdi da je sve išlo po planu

Velika raketa kompanije Spejs Iks, Staršip, uspešno je prvi put stigla u orbitu Zemlje i izbacila 26 novih satelita Starlink V3, ali je misija završena eksplozijom prilikom spuštanja u severnom delu Tihog okeana.

Let 14 izveden je 28. septembra iz baze Starbejs u saveznoj američkoj državi Teksas. Staršip je prvi put ostvario orbitalnu putanju, čime je ispunjen jedan od najvažnijih ciljeva dosadašnjeg programa Ilona Maska, prenosi AP.

Za razliku od prethodnih testova, čije su putanje bile namerno suborbitalne, četrnaesti let je bio projektovan kao prvi pravi orbitalni test Staršipa. Plan je predviđao gotovo deset sati leta i približno šest obilazaka oko Zemlje, nakon čega je letelica trebalo da izvrši kontrolisani povratak i sletanje u Pacifik, zapadno od Čilea.

Staršip je, međutim, tokom uspona ostao bez jednog od glavnih motora. Motor je prerano prestao da radi, ali je letelica nastavila da funkcioniše dovoljno dobro da ostvari orbitalnu putanju. Kontrolori leta su zato odlučili da misiju prekinu ranije, umesto da nastave sa prvobitno planiranim desetosatnim letom. Staršip je posle nekoliko sati ponovo ušao u atmosferu i krenuo ka unapred određenoj zoni pada u severnom Pacifiku.

U orbitu poslato 26 novih satelita Starlink V3

Staršip je tokom leta uspešno izbacio 26 satelita Starlink V3. Spejs Iks je potvrdio da je ostvarena komunikacija sa svih 26 letelica. Reč je o prvoj misiji u kojoj su sateliti ove generacije zaista poslati u orbitu, a ne samo simulirani teret.

V3 sateliti imaju znatno veći kapacitet od ranijih generacija, što je važno za dalje širenje Starlink mreže. Njihovo lansiranje istovremeno daje Staršip programu prvi izrazit komercijalni element, pošto je raketa prvi put u orbitu ponela operativni teret namenjen stvarnoj upotrebi.

Tri od lansiranih satelita opremljena su kamerama koje treba da pomognu Spejs Iksu u analizi toplotnog štita Staršipa nakon povratka u orbitu. Ti podaci treba da budu iskorišćeni za razvoj sistema koji bi u budućnosti omogućio sigurnije i preciznije procenjivanje spremnosti letelice za povratak.

Spektakularan kraj iznad Pacifika

Staršip je tokom povratka izveo planirani manevar spuštanja, zauzeo gotovo vertikalan položaj i stigao do površine okeana. Međutim, letelica nije ostala stabilna nakon dodira sa vodom. Prevrnula se i zatim eksplodirala, odnosno raspala uz veliki plamen i rasipanje delova konstrukcije. Snimci završetka leta pokazali su spektakularnu vatrenu kuglu na površini Pacifika.

Ovaj deo misije nije bio isto što i klasično sletanje Staršipa na kopno. Spejs Iks za sada razvija potpuno kontrolisano vraćanje letelice, dok su morska sletanja korišćena kao deo testiranja sistema i prikupljanja podataka. Zbog toga eksplozija na kraju leta sama po sebi ne znači da je čitava misija propala.

Zašto je let ipak proglašen uspehom?

Spejs Iks je let 14 ocenio kao uspešan zato što su ostvarena dva ključna cilja: Staršip je prvi put ušao u orbitu i uspešno je isporučio 26 Starlink V3 satelita. Istovremeno, test je pokazao da još postoje ozbiljni tehnički problemi koje treba rešiti pre nego što Staršip postane potpuno operativna i rutinski ponovo upotrebljiva letelica.

Posebno je značajan problem sa motorom tokom uspona, kao i ponašanje letelice tokom završnog spuštanja. Podaci iz oba događaja biće važni za sledeće verzije sistema.

Drugim rečima, Staršip je prvi put pokazao da može da uradi ono zbog čega je i napravljen, da ode u orbitu i tamo isporuči teret, ali još nije pokazao da može da se vrati i bude ponovo korišćen bez ozbiljnog oštećenja.

Prethodni test završio se u Indijskom okeanu

Prethodni, 13. integrisani let bio je znatno drugačiji. Staršip je tada uspeo da izvede kontrolisani završni prilaz i relativno meko dodirne površinu Indijskog okeana. Letelica je čak ostala da pluta nedeljama, što je Spejs Iksu omogućilo da je kasnije prouči i iskoristi podatke za naredni test.

Četrnaesti let predstavljao je mnogo veći korak, jer je prvi put trebalo da Staršip zaista uđe u orbitu, izvrši orbitalne manevre, izbaci operativni teret i potom se vrati kroz atmosferu.

Staršip je ključan za Maskove planove i NASA program Artemis

Razvoj Staršipa ima značaj koji prevazilazi samo Spejs Iks i Starlink. NASA računa na verziju Staršipa kao lunarni lander za program Artemis. Zbog toga su sposobnost ulaska u orbitu, kontrolisanog povratka, ponovne upotrebe i kasnijeg dopunjavanja goriva u orbiti među ključnim tehnologijama koje kompanija mora da razvije.

Staršip je zamišljen kao potpuno ponovo upotrebljiv sistem, sa ciljem da se drastično smanji cena lansiranja velikih tereta u orbitu. Spejs Iks dugoročno računa na njegovu upotrebu za Starlink, misije sa ljudskom posadom, letove ka Mesecu i, u perspektivi, misije ka Marsu.

Četrnaesti let zato predstavlja prekretnicu: prvi put je Staršip ostvario orbitu i isporučio pravi teret, ali je istovremeno pokazao da do potpune operativne ponovne upotrebljivosti još ima nekoliko važnih tehničkih problema koje Spejs Iks mora da reši.

BONUS VIDEO