Svetski udar, ode gorivo u nebesa! Cena nafte naglo skočila, ovo je katastrofa: Mnoge države neće izdržati

Cena nafte porasla je drugi dan zaredom, a "brent“ je ponovo prešao 107 dolara po barelu dok investitori procenjuju da bi rat SAD i Irana mogao da potraje uprkos novom pokušaju pregovora preko katarskih posrednika.

Novembarski fjučersi na severnomorsku naftu "brent" u jednom trenutku jutarnje trgovine porasli su 1,73 odsto, na 107,10 dolara po barelu, dok je američki VTI ojačao 1,58 odsto, na 94,06 dolara.

Glavni razlog za nastavak pritiska na cene ostaje neizvesnost oko rata i Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi jedan od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte i gasa. Tržište zato snažno reaguje na svaku vest o mogućem dogovoru Vašingtona i Teherana, ali za sada nema sporazuma koji bi garantovao kraj sukoba i normalizaciju plovidbe.

Iran i SAD ponovo pregovaraju preko Katara

Iran je preko katarskih posrednika u Njujorku nastavio indirektnu komunikaciju sa američkom stranom.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa katarskim posrednicima i razgovarao o predlogu koji bi trebalo da dovede do otvaranja Hormuškog moreuza i početka novog procesa za okončanje rata.

Arakči je rekao da su razmatrane ideje o tome kako bi mogli da budu ispunjeni iranski uslovi i kojim redosledom bi se eventualni dogovor sprovodio. Katarski predstavnici zatim su trebalo da te predloge prenesu američkoj strani.

Teheran traži oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava, ukidanje sankcija i prekid američke pomorske blokade iranskih luka. Prema iranskom predlogu, ti koraci mogli bi da budu sprovedeni za četiri ili pet dana, nakon čega bi Hormuški moreuz bio ponovo otvoren, a do sedmog dana počeli bi pregovori o konačnom sporazumu, uključujući i iranski nuklearni program.

Predsednik SAD Donald Tramp prethodno je odbacio iranski predlog kao neprihvatljiv.

Američki zvaničnik rekao je Al Džaziri da se indirektni razgovori ipak nastavljaju i opisao ih kao „pozitivne i konstruktivne“, ali je naglasio da Vašington neće pristati na konačan dogovor ukoliko se ne reši pitanje iranskog nuklearnog programa.

Gas u Evropi ostaje skup

Napetost na Bliskom istoku nastavlja da se preliva i na evropsko tržište gasa.

Oktobarski fjučersi na holandskom TTF-u jutros su otvoreni na 71,660 evra po megavat-satu, što odgovara ceni od približno 750 evra za 1.000 kubnih metara gasa.

Cena je kasnije nastavila da osciluje iznad 72 evra po megavat-satu.

Evropsko tržište posebno prati situaciju sa isporukama tečnog prirodnog gasa, pošto produženi problemi sa plovidbom kroz Hormuz mogu da poremete deo svetskih LNG tokova upravo u trenutku kada evropska skladišta ulaze u zimu sa manjim rezervama nego prethodnih godina.

Dodatni pritisak stvaraju radovi na norveškoj gasnoj infrastrukturi i rast azijske potražnje za LNG-om.

Berze pod pritiskom, prinosi najviši od 2009.

Evropska tržišta otvorila su dan neujednačeno. Nemački DAX bio je u minusu 0,12 odsto, francuski CAC 40 oko 0,05 odsto, dok je moskovski IMOEX pao 1,17 odsto. Britanski FTSE 100 istovremeno je porastao 0,51 odsto, a italijanski FTSE MIB 0,80 odsto.

Posebnu pažnju tržišta privlači rast prinosa na državne obveznice.

Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice, koje predstavljaju glavni reper evrozone, zadržao se oko 3,64 odsto – najvišeg nivoa od juna 2009. godine.

Skuplja nafta ponovo podiže strah od inflacije i tera investitore da računaju na duže zadržavanje visokih kamatnih stopa.

Tržišta zato danas prate nove podatke o inflaciji i maloprodaji u Španiji, proizvođačkim cenama u Italiji i ekonomskom raspoloženju u evrozoni.

Volstrit već završio duboko u minusu

Američke berze prethodni dan završile su padom.

Dau Džons izgubio je 0,67 odsto i zatvorio se na 51.481,51 poen. S&P 500 pao je 0,77 odsto, na 7.683,69 poena, dok je Nasdak oslabio 0,92 odsto i završio na 26.820,38 poena.

Investitori su rasprodavali akcije dok su istovremeno rasli cena energije i prinosi na američke državne obveznice. Desetogodišnji američki prinos približio se najvišim nivoima u gotovo dve decenije.

Rat sa Iranom tako je ponovo vratio energetiku direktno u centar odluka svetskih centralnih banaka: što nafta duže ostane iznad 100 dolara, veći je rizik novog talasa inflacije i dodatnog povećanja kamatnih stopa.

Na deviznom tržištu evro se trgovao oko 1,13564 dolara.

Cena zlata pala je na oko 4.145,42 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica oslabila na 6,8584 dolara za bušel, odnosno 27,216 kilograma.

BONUS VIDEO