Objavljen spisak država koje ulaze u rat sa Rusijom! Otkrio ih jedan pakleni detalj - i Putin ima saveznika za konačni obračun

Estonija, Letonija i Litvanija ubrzano pretvaraju svoje granice sa Rusijom i Belorusijom u duboko utvrđenu odbrambenu zonu za slučaj velikog rata

Planovi idu toliko daleko da Litvanija obnavlja močvare i ponovo pošumljava pogranične oblasti kako bi eventualne ruske snage naterala da se kreću unapred predviđenim pravcima, piše američki „Atlantik“.

Ideja nije da se čitava granica pretvori u jedan neprobojan zid, već da se napadač usmeri u uske koridore čije su koordinate unapred određene.

Na takvim mestima čekali bi ga protivtenkovski rovovi, betonske „zmajeve zube“, mine, artiljerija, protivtenkovske rakete i dronovi.

„Atlantik“ navodi da litvanska vojska već ima određene koordinate tačaka na kojima bi protivničke kolone morale da uspore ili se zaustave.

Vraćaju močvare da bi zaustavili tenkove

Posebno veliki radovi odvijaju se u Litvaniji, koja se nalazi između Belorusije, ruske Kalinjingradske oblasti i Baltičkog mora.

Teren duž istočne granice na prvi pogled deluje povoljno za oklopne snage jer je velikim delom ravan. Međutim, područje obiluje močvarama koje prirodno ograničavaju kretanje teških vozila.

Litvanci sada namerno obnavljaju deo tih močvara i sade novu šumu duž potencijalnih pravaca prodora.

Cilj je takozvana kanalizacija protivničkih snaga - umesto da tenkovi i druga vozila mogu slobodno da biraju pravac, teren i veštačke prepreke trebalo bi da ih navedu na mali broj prolaza.

Tamo bi ih čekale unapred pripremljene vatrene zone.

„Atlantik“ opisuje scenario u kojem bi tenkovi bili zaustavljeni na betonskim preprekama, mine bi aktivirane u kolonama, artiljerija gađala zakrčene pravce, dok bi bespilotne letelice napadale vozila koja uspeju da nastave kretanje.

Foto: EPA

Granicu će „slušati“ i gledati hiljade senzora

Klasična utvrđenja pratiće novi elektronski sistem nadzora.

Planirano je raspoređivanje infracrvenih kamera, akustičnih senzora i drugih uređaja koji bi trebalo da registruju dronove, rakete, vozila i druga kretanja duž granice.

Sistem je zasnovan na iskustvima ukrajinskog „Skaj fortresa“, koji pomoću velikog broja jeftinijih senzora „osluškuje“ nebo i pokušava da prepozna letelice prema zvuku i radio-signalu.

Litvansko Ministarstvo odbrane upravo je 2. oktobra potvrdilo da u zemlji počinje testiranje „Skaj fortresa“.

Sistem pomoću AI analizira akustične i elektromagnetne tragove i u realnom vremenu pokušava da identifikuje niskoleteće dronove i krstareće rakete.

Podaci sa pograničnih senzora trebalo bi da budu objedinjeni i prosleđivani saveznicima, kako bi jedinice što ranije znale šta im se približava i kojim pravcem.

Vratili i protivpešadijske mine

Pripreme nisu ostale samo na rovovima, bunkerima i elektronici.

Estonija, Letonija i Litvanija izašle su iz Otavske konvencije koja zabranjuje protivpešadijske mine.

Foto: EPA

Njihovo povlačenje iz sporazuma stupilo je na snagu 27. decembra 2025. godine.

Isti potez napravile su i Poljska i Finska.

Baltičke države tvrde da se odriču zabrane zato što u mogućem ratu sa mnogo većom ruskom vojskom žele mogućnost korišćenja svih raspoloživih sredstava za usporavanje prodora.

To znači da bi u ratnom scenariju uz granicu mogle da budu postavljene i velike minske zone.

HIMARS za udare duboko iza granice

Plan nije zasnovan samo na odbrani sopstvene teritorije.

Sve tri baltičke države naručile su američke raketne sisteme HIMARS, a „Atlantik“ navodi da najmoćnije precizne rakete predviđene za te sisteme imaju domet od oko 190 milja, odnosno nešto više od 300 kilometara.

To bi baltičkim vojskama omogućilo da u slučaju rata gađaju ciljeve duboko iza prve linije - komandna mesta, skladišta, logističke pravce i drugu vojnu infrastrukturu.

List posebno ukazuje na jednu geografsku činjenicu: udaljenost između Talina i Sankt Peterburga približno odgovara maksimalnom dometu takvih raketa.

Foto: EPA

To ne znači da postoji objavljeni plan za napad na Sankt Peterburg, već pokazuje koliko duboko bi novi baltički sistemi mogli da dosegnu unutar ruske teritorije u slučaju direktnog rata.

Moraju da izdrže dok NATO ne stigne

Najveći problem Baltika je nedostatak prostora.

Vilnjus se nalazi svega oko 30 kilometara od Belorusije, dok tri države zajedno nemaju teritorijalnu dubinu kakvu, na primer, ima Ukrajina.

U slučaju velikog prodora ne bi mogle jednostavno da se povuku stotinama kilometara, iscrpe protivnika i zatim krenu u kontraofanzivu.

Zato je osnovna ideja novih utvrđenja da ruske snage budu zadržane što bliže granici dovoljno dugo da stignu pojačanja drugih država NATO.

Posebno osetljiva tačka ostaje Suvalkski koridor, uzak pojas koji povezuje Litvaniju sa Poljskom i ostatkom NATO teritorije, dok se sa jedne njegove strane nalazi Kalinjingrad, a sa druge Belorusija.

Upravo zbog toga Baltik više ne planira odbranu po staroj logici prema kojoj bi deo teritorije mogao da bude privremeno izgubljen pa kasnije vraćen.

Nova strategija predviđa borbu od same granice - rovovima, bunkerima, močvarama, minama, dronovima i raketama dugog dometa.

BONUS VIDEO