Strava i užas! Rupa veličine Portugalije se otvorila tamo gde nije smela: Evo šta nam sledi svima, ništa više neće biti isto

Ogromna površina otvorenog mora od čak 89.121 kvadratnog kilometra pojavila se usred antarktičke zime, tamo gde je okean u to doba godine gotovo potpuno prekriven ledom, a naučnici su sada utvrdili da je iza neobične pojave stajala kombinacija ekstremnog zagrevanja atmosfere i okeana.

Rupa u morskom ledu, odnosno polinija, otvorila se 4. avgusta 2024. u zalivu Brejd u istočnom Antarktiku i dostigla površinu tek nešto manju od Portugalije.

Satelitski snimci pokazali su nešto što istraživači na tom mestu i u tom delu godine ranije nisu zabeležili. Zaliv Brejd je tokom jula i avgusta normalno zatvoren debelim zimskim morskim ledom.

Početkom jula 2024. led je pokrivao oko 96 odsto posmatranog područja. Do 30. jula pokrivenost je pala ispod 25 odsto, a samo nekoliko dana kasnije otvorio se ogroman prostor vode.

Šest „reka na nebu“ pogodilo Antarktik

Indijski tim predvođen geonaučnikom Džibandžjotijem Svejnom utvrdio je da jedan uzrok nije bio dovoljan da napravi takvu anomaliju.

Od jula do avgusta preko regiona je prošlo šest veoma snažnih atmosferskih reka - dugih pojaseva vazduha koji prenose ogromne količine vodene pare iz toplijih geografskih širina.

Naučnici ih često opisuju kao „reke na nebu“.

U ovom slučaju one su prema Antarktiku donele izuzetno topao i vlažan vazduh, a količina prenete vlage bila je među najvećim zabeleženim tokom antarktičke zime.

Atmosfersko zagrevanje dostizalo je anomaliju od oko 19 stepeni Celzijusa u odnosu na uobičajene uslove.

Istovremeno je povećano dugotalasno zračenje prema površini, padao je topliji sneg, a dodatna toplota ulazila je u okean. Sve zajedno sprečavalo je normalno stvaranje novog leda.

Topla voda počela da izbija iz dubine

Problem nije dolazio samo odozgo.

Snažni vetrovi pokrenuli su proces poznat kao Ekmanovo usisavanje - pomeranje površinske vode koje omogućava dubljoj vodi da se podigne prema površini.

U zalivu Brejd tako je naviše potisnuta cirkumpolarna dubinska voda, koja je toplija od vode koja se normalno nalazi neposredno ispod zimskog leda.

Gornji sloj okeana zagrejao se za približno 0,6 stepeni Celzijusa.

To možda zvuči malo, ali u okeanu koji se nalazi na samoj granici smrzavanja takva promena predstavlja ogromnu količinu dodatne energije.

Istovremeno su trajali morski toplotni talasi, pa led nije samo nestajao - novi nije uspevao dovoljno brzo da se formira.

Rezultat je bila polinija od 89.121 kvadratnog kilometra.

Naučnici očekuju još ovakvih slučajeva

Svejn i njegov tim upozoravaju da ovakve pojave u budućnosti mogu postati češće čak i u delovima Antarktika koji su istorijski imali veoma stabilan zimski ledeni pokrivač.

Klimatske promene jačaju atmosferske reke, povećavaju učestalost i trajanje toplotnih talasa u vazduhu i moru i zagrevaju gornje slojeve Južnog okeana.

„Nizak nivo morskog leda i stvaranje polinija mogli bi postati česti u regionima u kojima je morski led istorijski bio stabilan“, zaključili su istraživači.

Podaci poslednjih godina već pokazuju izrazitu promenu.

Antarktik je 2024. zabeležio drugi najmanji zimski maksimum morskog leda od početka satelitskih merenja, odmah iza rekordne 2023. godine.

Trend se nastavio. U 2026. godini zimski maksimum bio je treći najniži u istoriji merenja, pa su četiri najniže vrednosti zabeležene upravo tokom poslednje četiri godine.

U junu ove godine veliko područje Belingshauzenovog mora, zapadno od Antarktičkog poluostrva, takođe nije uspelo normalno da se zaledi. Otvorena je ostala površina okeana približno veličine Francuske.

Problem nije samo led koji pluta

Otapanje morskog leda samo po sebi ne podiže direktno nivo okeana, jer taj led već pluta u vodi.

Mnogo veći problem je ono što se nalazi iza njega.

Morski led predstavlja zaštitni pojas oko antarktičkih ledenih ploča i glečera na kopnu. Kada ga ima manje, toplija okeanska voda lakše dolazi do tih ogromnih ledenih masa, čije topljenje već može direktno da podigne nivo mora.

Promena pogađa i čitav antarktički ekosistem. Morski led predstavlja osnovu staništa i lanaca ishrane od kojih zavise plankton, kril, ribe, pingvini, foke i brojne druge vrste, a posledice se prenose daleko izvan samog Antarktika.

Naučni konsenzus povezuje aktuelno globalno zagrevanje prvenstveno sa ljudskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte nastalim sagorevanjem fosilnih goriva.

Istraživanje o ogromnoj poliniji u zalivu Brejd objavljeno je u naučnom časopisu „Geophysical Research Letters“.

BONUS VIDEO