Makron se zabezeknuo! Odbacio sve rusko, a onda je stigao račun - Priznao je sve, moraće da plati nezamislivu cenu

Predsednik Francuske Emanuel Makron otvoreno je priznao da je jedan od ključnih temelja evropske industrijske konkurentnosti bio veoma jeftin gas iz Rusije, dok je drugi veliki oslonac - ogromno kinesko tržište za evropski izvoz - takođe nestao.

Govoreći tokom državne posete Španiji, Makron je rekao da je evropski ekonomski model ušao u ozbiljnu krizu i precizno označio trenutak kada je jedan od njegovih glavnih stubova prestao da postoji.

- Ključni faktor evropske konkurentnosti bio je veoma jeftin gas koji je dolazio iz Rusije. To je završeno 2022. godine - rekao je Makron.

Francuski predsednik zatim je prešao na Kinu.

- Naše veliko izvozno tržište bila je Kina. I to je završeno. Evropa danas ima trgovinski deficit sa Kinom. Svakog dana gubimo milijardu evra u trgovini sa Kinom - rekao je.

Makron je dodao da su još pre nekoliko godina pojedine evropske zemlje bile neto izvoznici u trgovini sa Pekingom.

- Nemačka je sve do 2025. bila neto izvoznik u Kinu. Gotovo je i sa tim. Čak i za Nemačku - rekao je.

Podaci potvrđuju razmere problema koji opisuje. EU je 2025. iz Kine uvezla robu vrednu oko 571 milijardu evra, dok je njen trgovinski deficit sa tom zemljom dostigao približno 360 milijardi evra - praktično milijardu evra dnevno.

Zaharova: „Kako je proveo ovo leto“

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odmah je iskoristila Makronove reči da ironično podseti na posledice evropskog raskida sa dotadašnjim energetskim modelom.

Njegov nastup predstavila je kao Makronovo objašnjenje „kako je proveo ovo leto“, a zatim dodala citat iz sovjetske komedije:

- Gledaoci aplaudiraju, aplaudiraju, završili su sa aplauzom.

Iza ironije, međutim, stoji ozbiljan ekonomski problem koji priznaje i sama Evropska komisija.

Evropske industrijske cene gasa i električne energije, iako su se spustile sa ekstremnih nivoa iz energetske krize 2021-2023, i dalje su približno dva do četiri puta više nego kod glavnih trgovinskih konkurenata EU.

Komisija upozorava da takva razlika direktno ugrožava dugoročnu konkurentnost evropske industrije, posebno hemijske, metalurške, automobilske, staklarske i drugih energetski intenzivnih grana.

Energija ulazi u praktično svaki deo proizvodnog lanca. Ako evropska fabrika godinama plaća skuplji gas i struju od konkurenta u SAD, Kini ili drugom delu sveta, razlika se na kraju vidi u ceni proizvoda, investicijama, izvozu i odluci kompanija gde će otvoriti sledeći pogon.

BONUS VIDEO