(FOTO) Kakvo je ovo čudo nad Kijevom?! Jeziva naprava odsekla levu od desne obale grada: Putin je iskoristio najstrašnije oružje

Ruski udari sve više su usmereni na pokušaj da se leva obala Kijeva energetski odvoji od ostatka grada, a novi dronovi i napadi na visokonaponsku mrežu predstavljaju posebnu pretnju pred zimu, upozorio je ukrajinski energetski stručnjak Stanislav Ignjatijev.

Predsednik Saveta Ukrajinskog udruženja za obnovljivu energiju rekao je za Radio NV da je tokom poslednjih napada teško oštećen jedan od dalekovodnih stubova od 110 kilovolti koji pripada mreži DTEK.

- Video sam ga svojim očima. Veoma je povijen i sada nije u funkciji. Zato će neprijatelj pokušavati da odseče levu obalu od desne. To je i psihološki pritisak na stanovništvo - rekao je Ignjatijev.

Novi dronovi pravljeni za dalekovode i mostove

Poseban problem predstavlja nova generacija ruskih udarnih dronova namenjena napadima na energetsku infrastrukturu.

Foto: Printscreen

Ukrajinski stručnjak za vojnu radio-tehnologiju i savetnik predsednika Sergej „Fleš“ Beskrestnov objavio je krajem septembra da su na mlaznim bespilotnim letelicama prvi put pronađene specijalizovane bojeve glave namenjene uništavanju visokonaponskih stubova i metalnih mostova.

Reč je o kumulativno-režućem punjenju mase oko 40 kilograma sa više odvojenih elemenata za dejstvo po metalnim konstrukcijama.

Na novijim dronovima primećene su i duge metalne šipke nalik „brkovima“. Ignjatijev tvrdi da takva konstrukcija omogućava da dron pogodi ili preseče dalekovode, dok je Beskrestnov prvobitno naveo da ti elementi sigurno nisu antene i da se njihova tačna funkcija još proučava.

Poenta nove konstrukcije, prema ukrajinskim analizama, jeste da dron više ne mora da pogodi ogromnu elektranu ili trafostanicu. Dovoljno je da ošteti nekoliko kritičnih visokonaponskih veza i poremeti prenos struje između delova sistema.

Najveći problem mogao bi da bude grejanje

Ignjatijev upozorava da odvajanje leve obale od centralizovanog elektroenergetskog sistema ne bi značilo samo nestanke struje.

Mnogo teži problem mogao bi da nastane sa grejanjem.

- Jasno je da će biti velikih problema sa snabdevanjem toplotom, naročito na levoj obali, zbog uništenja TE-TO 4 i oštećenja TE-TO 5 i TE-TO 6. Neprijatelj će pokušavati da levu obalu odseče od sistema centralizovanog snabdevanja električnom energijom - rekao je Ignjatijev.

Tri velike kijevske termoelektrane-toplane zajedno su pre rata proizvodile oko 2,7 gigavata toplotne energije i činile okosnicu gradskog sistema grejanja.

Posebno je ranjiva leva obala. TE-TO 4 snabdeva veliki deo Darnice i Dnjeparskog rejona, dok je TE-TO 6 od ključnog značaja za severoistočne delove Kijeva.

Ukrajinski izvori već nedeljama upozoravaju da bi grad u novu grejnu sezonu mogao da uđe sa ozbiljno oslabljenim centralizovanim sistemom.

Kijev zavisi od jedne ključne veze ka nuklearnoj elektrani

Najvažniji deo Ignjatijevljevog upozorenja odnosi se na veliku podstanicu „Kijevska-750“ kod sela Nalivajkovka, zapadno od ukrajinske prestonice.

Preko nje Kijev prima veliki deo električne energije koja dolazi iz pravca Rovenske nuklearne elektrane.

Ignjatijev je još početkom godine procenio da snabdevanje Kijeva i Kijevske oblasti između 75 i 80 odsto zavisi upravo od električne energije koja dolazi iz tog pravca.

Zbog toga je podstanica već bila meta ruskih napada.

- Ako na Telegram kanalima čitamo da neko rusko gvožđe leti prema Makarovskom rejonu ili selu Nalivajkovka, to znači da neprijatelj pokušava da izbaci ovu ključnu podstanicu - rekao je Ignjatijev.

Podstanica radi na naponu od 750 kilovolti i predstavlja jednu od najvažnijih tačaka preko kojih se velika količina električne energije uvodi u mrežu prestoničkog regiona.

Ruski izvori su još u februaru tvrdili da su „Cirkonima“ i drugim raketama pogodili upravo taj objekat kod Nalivajkovke, dok su ukrajinski monitoring kanali tada takođe beležili raketne napade i dejstvo PVO u njegovoj neposrednoj blizini.

Posle mostova - energetske veze između dve obale

Upozorenje dolazi u trenutku kada Rusija istovremeno udara i po saobraćajnim vezama preko Dnjepra.

Južni most u Kijevu pogođen je više puta, zatim je napadnut i Severni most, dok su zatvaranja i ograničenja na drugim prelazima izazvala višednevni saobraćajni kolaps između leve i desne obale.

Ako se Ignjatijevljeva procena pokaže tačnom, pritisak se sada širi sa fizičkog povezivanja grada na njegovu energetsku mrežu.

Cilj više ne bi bio samo da se oteža prelazak Dnjepra, već da se udarima na dalekovode, podstanice i proizvodnju toplote leva obala ostavi sa što manje pravaca preko kojih može da dobija struju i grejanje.

BONUS VIDEO