Iran presekao, uništava ova dva grada SAD kao osvetu Trampu?! Reči predsednika lede krv u žilama

Američki predsednik Donald Tramp izazvao je burne reakcije izjavom da bi Iran mogao da uništi Los Anđeles i San Dijego, koju je izneo tokom predizbornog skupa u Nebraski.

Ruski politički analitičar Dmitrij Drobnicki smatra da je predsednik SAD iskoristio rat sa Iranom kako bi dodatno podstakao netrpeljivost između republikanaca i demokrata.

Tramp je 5. oktobra, obraćajući se pristalicama u gradu Grand Ajlend, govorio o ratu protiv Irana, rastu cena goriva i predstojećim kongresnim izborima, za koje je rekao da republikanci moraju da ostvare „grandioznu pobedu“ kako bi potvrdili ispravnost dosadašnjih poteza njegove administracije.

- Mogu da unište grad. Neka unište Los Anđeles. Neka unište San Dijego. To je veoma mala cena koju treba platiti - izjavio je Tramp, nakon čega su se iz publike čuli aplauzi.

Američki predsednik je neposredno pre te izjave govorio o poskupljenju benzina zbog rata sa Iranom, tvrdeći da je privremeni rast cena mala cena za bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

Bela kuća naknadno je saopštila da Tramp nije zagovarao uništenje američkih gradova, već upozoravao na opasnost koju bi Iran predstavljao ukoliko bi razvio nuklearno oružje.

Tramp je 8. oktobra i sam optužio medije za izvrtanje njegovih reči, naglasivši da je govorio o razlici između privremeno skupljeg goriva i mogućih posledica iranskog nuklearnog napada.

Ruski analitičar: Tramp je znao pred kim govori

Dmitrij Drobnicki smatra da spornu izjavu treba posmatrati i kroz duboke političke podele u američkom društvu, koje Tramp koristi tokom predizbornih nastupa.

On podseća da je govor održan u Nebraski, saveznoj državi u kojoj republikanci tradicionalno imaju snažnu podršku, dok se Los Anđeles već decenijama smatra jednim od najvažnijih kulturnih i političkih centara liberalne Amerike.

Prema njegovom tumačenju, konzervativni birači u takvim sredinama Los Anđeles često povezuju sa holivudskom elitom, progresivnim društvenim pokretima i kulturnim promenama kojima se protive.

Drobnicki smatra da je Tramp tokom govora odstupio od teksta pripremljenog na teleprompteru i ubacio opasku o mogućem uništenju Los Anđelesa, računajući da će izazvati reakciju okupljenih republikanaca.

Po njegovoj proceni, u pitanju je bila politička provokacija namenjena sopstvenim pristalicama, a ne stvarni poziv Iranu da napadne američke gradove.

Snimak govora pokazuje da je publika reagovala aplauzima, ali nema potvrde da je predsednik namerno odstupio od pripremljenog teksta.

Zašto je Tramp pomenuo baš Los Anđeles?

Drobnicki smatra da Trampova izjava nije nastala slučajno. Los Anđeles i Holivud godinama predstavljaju važna uporišta njegovih političkih protivnika, dok su brojne poznate ličnosti iz američke filmske industrije javno podržavale demokrate.

Ruski analitičar posebno ukazuje na dugogodišnje neprijateljstvo između Trampa i dela holivudske elite, koja ga otvoreno kritikuje još od predsedničke kampanje 2016. godine.

Prema njegovom mišljenju, predsednik je tokom govora pokušao da izazove smeh kod svojih pristalica na račun grada koji simbolizuje politički i kulturni tabor suprotstavljen republikancima.

Međutim, Drobnicki smatra da takve provokacije nisu karakteristične samo za Trampa. One su, prema njegovoj oceni, postale uobičajen deo političkog života u SAD, a podjednako ih koriste predstavnici oba velika politička tabora.

Hilari Klinton i izjava koja je podelila Ameriku

Kao jedan od najpoznatijih primera političke netrpeljivosti Drobnicki navodi izjavu Hilari Klinton iz predsedničke kampanje 2016. godine, kada je deo Trampovih pristalica svrstala u kategoriju koju je nazvala „basket of deplorables“, odnosno „korpa ljudi dostojnih prezira“.

Klinton je tokom skupa sa donatorima u Njujorku 9. septembra 2016. izjavila da se polovina Trampovih pristalica može svrstati u tu grupu, navodeći rasiste, seksiste, homofobe, ksenofobe i ljude netrpeljive prema muslimanima.

Izjava je izazvala žestoke reakcije republikanaca, koji su je protumačili kao uvredu za milione Amerikanaca koji podržavaju Trampa.

Klinton je kasnije priznala da je pogrešila kada je govorila o polovini njegovih birača, ali je nastavila da kritikuje ekstremističke stavove koje je povezivala sa delom republikanskog biračkog tela.

Drobnicki posebno ističe izraz „deplorables“, smatrajući da on ima mnogo teže značenje od obične političke uvrede.

Prema njegovom tumačenju, upotrebljena reč može da nosi i moralnu, pa čak i religijsku osudu, odnosno predstavu o ljudima koji su toliko iskvareni da ne zaslužuju prihvatanje ili spasenje.

Analitičar ipak ne tvrdi da je Klinton namerno ciljala sva ta značenja. Smatra, međutim, da je njen nastup dodatno produbio neprijateljstvo između demokrata i republikanaca i naneo ozbiljnu političku štetu njenoj predsedničkoj kampanji.

Podele u Americi mnogo su starije od Trampa

Drobnicki ocenjuje da se današnje neprijateljstvo između republikanaca i demokrata ne može objasniti samo Trampovim karakterom ili njegovim načinom javnog nastupa.

Prema njegovom mišljenju, sukob američkih političkih elita godinama je prerastao stranačke razlike i postao borba dva suprotstavljena pogleda na državu, društvo i američki identitet.

Ta podela posebno je došla do izražaja tokom izbora 2016. godine, kada su politički protivnici počeli sve otvorenije da dovode u pitanje ne samo stavove druge strane, već i njen moralni legitimitet.

Ruski analitičar smatra da Tramp takvu atmosferu nije stvorio, ali da je vrlo brzo naučio da je koristi. Njegove provokacije izazivaju oduševljenje među pristalicama, dok protivnicima daju povod za nove napade.

Upravo u tome Drobnicki vidi političku pozadinu najnovije izjave o Los Anđelesu i San Dijegu. Umesto rasprave o ceni rata protiv Irana, Trampov nastup ponovo je otvorio sukob između konzervativne i liberalne Amerike.

Koliko je izjava izazvala ogorčenje u Kaliforniji pokazuje reakcija guvernera Gevina Njusoma, koji je predsednika nazvao „poremećenim i opasnim“, dok su gradonačelnici Los Anđelesa i San Dijega poručili da njihovi građani ne smeju da budu predstavljani kao prihvatljiva žrtva bilo kakvog vojnog sukoba.