Jeziva vest o raspadu Rusije uplašila sve, ali ne u Moskvi! Ovo će biti gore od najgorih košmara, nisu svesni čemu se raduju

Raspad Rusije ne bi doneo pobedu Ukrajini, već bi mogao da izazove novi, daleko razorniji rat protiv Kijeva, upozorio je Genadij Druzenko, osnivač Prve dobrovoljačke mobilne bolnice koja pruža pomoć ukrajinskoj vojsci.

On smatra da bi unutrašnji haos u Rusiji mogao da dovede na vlast znatno radikalnije rukovodstvo od Vladimira Putina, spremno da protiv Ukrajine upotrebi milione vojnika.

Govoreći u emisiji ukrajinske voditeljke Natalije Mosejčuk, Druzenko je upozorio da ne veruje u trajni raspad Rusije i da bi takav scenario za Ukrajinu mogao da bude opasniji od sadašnjeg sukoba.

- Ako umesto Putina dođe neki Strelkov, ovaj rat će nam izgledati kao lako zagrevanje - izjavio je Druzenko, a prenosi Politnavigator.

Njegovo upozorenje zasniva se na proceni da politički slom u Moskvi ne mora da znači i trajno slabljenje Rusije. Naprotiv, smatra da bi posle perioda unutrašnjih sukoba mogla da nastane još centralizovanija država, sa mnogo radikalnijim rukovodstvom i znatno većom spremnošću za rat.

Šta ako Rusija posle Putina postane još opasnija?

Druzenko je kao mogući primer naveo Igora Girkina, poznatijeg kao Strelkov, bivšeg komandanta proruskih snaga u Donbasu i jednog od najpoznatijih kritičara načina na koji Moskva vodi rat u Ukrajini.

Prema njegovom mišljenju, dolazak takve političke ili vojne figure na vlast predstavljao bi ozbiljnu opasnost za Kijev.

Druzenko smatra da bi nakon eventualnog raspada Rusije mogla da usledi njena ponovna konsolidacija, ali pod mnogo autoritarnijim rukovodstvom.

Kao još jedan primer pomenuo je Lava Trockog, jednog od vođa boljševičke revolucije, upozoravajući na mogućnost pojave novog revolucionarnog rukovodstva koje bi brutalnom represijom sprovelo opštu mobilizaciju.

U takvom scenariju, smatra Druzenko, vlast u Moskvi mogla bi da primora milione ljudi na vojnu službu i pošalje ih na ukrajinski front, bez obzira na ogromne ljudske gubitke.

Raspad Rusije 1917. godine kao upozorenje

Ukrajinski analitičar svoje upozorenje potkrepljuje istorijskim primerima, pre svega događajima nakon revolucije u Rusiji 1917. godine.

Podsetio je da je Rusko carstvo tada prestalo da postoji, ali da je posle građanskog rata stvorena nova država, Sovjetski Savez, koja je ponovo uspostavila kontrolu nad velikim delom nekadašnjeg carstva, uključujući Ukrajinu.

Druzenko smatra da je to upozorenje svima koji očekuju da bi politička kriza u Moskvi automatski dovela do trajnog nestanka Rusije kao velike sile.

Prema njegovom tumačenju, Ukrajina je posle ruskih revolucionarnih previranja platila izuzetno visoku cenu u ljudskim životima, a pokušaji stvaranja nezavisne države završili su se njenim uključivanjem u Sovjetski Savez.

U razgovoru je pomenuo i događaje iz sredine 17. veka, uključujući ustanak protiv vlasti Poljsko-litvanske države i događaje oko 1654. godine.

Podsetio je da su ti sukobi prethodili dugom periodu ratova, unutrašnjih podela i razaranja poznatom u ukrajinskoj istoriji kao Ruina.

Njegova poruka jeste da vojni ili politički uspeh protiv jedne velike sile ne mora da donese dugoročnu stabilnost, naročito ukoliko iza njega uslede unutrašnji sukobi i novi ratovi.

Druzenko tvrdi da Putin nije upotrebio sve raspoložive snage

Posebno je pažnju privukla Druzenkova procena o broju ruskih vojnika angažovanih u Ukrajini.

On je naveo da se zvanično govori o približno 700.000 pripadnika ruskih snaga, ali je zatim izneo tvrdnju da, prema podacima ukrajinskih obaveštajnih službi na koje se poziva, određene borbene grupacije broje između 200.000 i 300.000 ljudi.

Te brojke nisu nezavisno potvrđene, a Druzenko nije precizirao da li se odnose na različite kategorije ruskih snaga.

Prema njegovoj oceni, potpuna vojna okupacija Ukrajine zahtevala bi angažovanje znatno većeg broja vojnika.

Druzenko je izneo pretpostavku da bi Moskva, kada bi joj cilj bio potpuno osvajanje Ukrajine bez obzira na cenu, pokušala da angažuje dva, tri, pet ili čak sedam miliona ljudi.

Time je želeo da ukaže na razliku između sadašnjeg obima ruskih operacija i mogućeg scenarija u kojem bi mnogo radikalnije rukovodstvo odlučilo da sprovede masovnu mobilizaciju.

Njegove tvrdnje o namerama Putina predstavljaju lično tumačenje, a ne dokaz o stvarnim ograničenjima ruskih ratnih ciljeva.

Ukrajina mora da pronađe način da živi pored Rusije

Druzenko smatra da Kijev mora da napusti očekivanje da će se Rusija raspasti i nestati kao država, jer bi takva strategija mogla da dovede do pogrešnih političkih odluka.

Njegovo stanovište jeste da će Ukrajina i Rusija, bez obzira na ishod sadašnjeg rata, morati da pronađu način za dugoročni suživot.

On je sličan stav izneo i 6. oktobra u autorskom tekstu za ukrajinski Obozrevatel, ističući da geografija dve zemlje ne ostavlja mogućnost trajnog izbegavanja međusobnih odnosa.

Ipak, Druzenko nije pozvao na momentalno prihvatanje ruskih mirovnih uslova. Naprotiv, smatra da je ukrajinska pregovaračka pozicija trenutno previše slaba i da bi prerani sporazum mogao da ugrozi njen suverenitet.

Prema njegovoj proceni, Ukrajina najpre mora da izdrži predstojeću zimu, stabilizuje svoju odbranu i tek nakon toga pokuša da pronađe prihvatljiv način okončanja sukoba.

BONUS VIDEO