Megapotres u Švedskoj! Nećete verovati ko je dobio Nobelovu nagradu: Ono što su uradili promeniće svet

Američki ekonomisti Robert E. Hol i Majkl Vudford dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2026. godinu, saopštila je danas Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu.

Dvojica naučnika nagrađena su za istraživanja „mikroekonomskih osnova makroekonomske stabilizacije“, odnosno za doprinos razumevanju načina na koji odluke pojedinaca i kompanija utiču na celokupnu ekonomiju.

Njihov rad pomogao je ekonomistima da bolje razumeju kretanje inflacije, zaposlenosti, kamatnih stopa i privredne aktivnosti, ali i da razviju modele na kojima se zasnivaju odluke centralnih banaka tokom ekonomskih kriza.

Ovogodišnji laureati podeliće novčanu nagradu od 12 miliona švedskih kruna, odnosno približno 1,2 miliona dolara. Iznos je ove godine povećan za milion kruna povodom 125 godina od prve dodele Nobelovih nagrada.

Ko su ovogodišnji dobitnici?

Robert Hol, dugogodišnji profesor ekonomije na Univerzitetu Stanford, poznat je po istraživanjima tržišta rada, nezaposlenosti i privrednih ciklusa. Njegov rad doprineo je boljem razumevanju razloga zbog kojih se nezaposlenost povećava tokom recesija i načina na koji se tržište rada oporavlja nakon ekonomskih potresa.

Majkl Vudford, profesor Univerziteta Kolumbija, jedan je od najuticajnijih savremenih stručnjaka za monetarnu politiku. Posebno je poznat po istraživanjima uticaja kamatnih stopa i očekivanja građana i kompanija na inflaciju i ekonomsku aktivnost.

Njegovi radovi značajno su uticali na savremeno razumevanje monetarne politike, uključujući način na koji centralne banke mogu da upravljaju inflacionim očekivanjima i bez neposrednih promena kamatnih stopa.

Njihova istraživanja povezuju ponašanje pojedinačnih učesnika na tržištu sa velikim ekonomskim promenama, pružajući osnovu za procenu posledica odluka centralnih banaka i vlada.

Zašto Nobelova nagrada za ekonomiju nije ista kao ostale?

Iako se dodeljuje zajedno sa Nobelovim nagradama za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir, priznanje za ekonomiju nije bilo deo originalne zamisli Alfreda Nobela.

Švedski hemičar, industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel testamentom iz 1895. godine ostavio je najveći deo svog bogatstva, približno 31 milion tadašnjih švedskih kruna, za nagrađivanje pojedinaca koji su dali najveći doprinos čovečanstvu.

U njegovoj oporuci bilo je predviđeno pet oblasti: fizika, hemija, medicina ili fiziologija, književnost i mir. Ekonomija nije bila među njima.

Tek 1968. godine, povodom obeležavanja 300 godina od osnivanja Švedske centralne banke, odlučeno je da se ustanovi posebno priznanje za ekonomske nauke, uz saglasnost Nobelove fondacije i Kraljevske švedske akademije nauka.

Prva nagrada za ekonomiju dodeljena je 1969. godine, a dobili su je Ragnar Friš i Jan Tinbergen za razvoj i primenu dinamičkih modela u analizi ekonomskih procesa.

Ista ceremonija, ali drugačiji naziv

Zvaničan naziv priznanja glasi „Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u spomen na Alfreda Nobela“.

Dobitnike bira Kraljevska švedska akademija nauka, koja je odgovorna i za izbor laureata iz fizike i hemije.

Nagrada se uručuje 10. decembra u Stokholmu, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, koji je preminuo 1896. godine. Priznanja laureatima predaje švedski kralj, a dobitnici ekonomskog priznanja učestvuju na istoj ceremoniji kao i ostali nobelovci.

Iako formalno nije jedna od pet izvornih Nobelovih nagrada, priznanje za ekonomiju nalazi se na zvaničnoj Nobelovoj internet stranici i ima isti status tokom ceremonije dodele.