Globalni omladinski nuklearni samit u Francuskoj: "Rosatom" predvodi globalnu nuklearnu renesansu - Tehnološka snaga lidera i perspektive za Srbiju

Na Međunarodnom kongresu IYNC 2026, koji je otvorio šef MAAE Rafael Grosi, predstavnica "Rosatoma" Marija Deurić direktorka predstavništva Rosatoma u Srbiji, predstavila je globalne liderske pozicije i industrijsku dominaciju ove državne korporacije, istakavši da su iskustvo i tehnološka snaga "Rosatoma" ključni oslonac i za zemlje poput Srbije, koje svoj budući nuklearni program grade kroz razvoj sopstvenih kadrova i institucija.

AVINjON – Istorijski kompleks Palais des Papes (Papska palata) u francuskom gradu Avinjonu domaćin je Međunarodnog kongresa mladih stručnjaka nuklearnog sektora (IYNC 2026), koji se održava pod sloganom "Lanac promena" (The Chain of Change). Ovaj prestižni globalni forum okupio je novu generaciju lidera i eksperata iz više od 50 zemalja, uključujući predstavnike vodećih kompanija, naučnih institucija, regulatornih tela i ključnih međunarodnih organizacija: Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Svetskog udruženja operatora nuklearnih elektrana (WANO) i Svetskog nuklearnog udruženja (WNA).

Otvaranje uz učešće šefa MAAE Rafaela Grosija

Posebnu težinu kongresu ove godine dalo je svečano otvaranje na kome se prisutnima obratio generalni direktor MAAE Rafael Marijano Grosi. U svom nadahnutom govoru, Grosi je naglasio ključnu ulogu mladih stručnjaka u oblikovanju budućnosti svetske nuklearne industrije u trenutku kada svet prolazi kroz intenzivnu energetsku tranziciju. U okviru zvaničnog programa održana je i centralna panel-diskusija pod nazivom "Nuklearna renesansa: Planiranje i podrška međunarodnoj saradnji za novu eru nuklearne energije“. Na panelu su, pored Marije Deurić iz Državne korporacije "Rosatom", učestvovali i Elsi Mamolatelo Pule (Elsie Mamolatelo Pule) ispred Nuklearne platforme BRIKS, Čin-Jon Čo (Jin-Young Cho) iz Korejskog instituta za atomsku energiju (KAERI) i Asusena Beljo Fernandez (Azucena Bello Fernández) iz Pariskog centra WANO.

Globalno liderstvo i tehnološka snaga "Rosatoma"

Fokusirajući se na globalne razmere i liderske pozicije svoje kompanije, Marija Deurić je predstavila impresivne mogućnosti:
"Rosatom" trenutno gradi 28 od ukupno 32 nuklearna energobloka koji se izvoze širom sveta, što čini skoro 90% globalnog izvoznog tržišta izgradnje nuklearnih elektrana.
U Uzbekistanu „Rosatom“ realizuje jedini projekat na svetu koji objedinjuje izgradnju nuklearne elektrane male snage (ASMM) i tradicionalne nuklearne elektrane velike snage.

Kompanija se nalazi na pragu potpunog zatvaranja nuklearnog gorivnog ciklusa, što predstavlja izuzetnu tehnološku i ključnu konkurentsku prednost u odnosu na druge svetske isporučioce nuklearnih tehnologija.

Govoreći o projektima kao što su mađarski "Pakš II", egipatska "El-Daba", turski „Akuju“ (po modelu Build-Own-Operate) i beloruska elektrana koja pokriva 40% domaćih potreba, Deurić je naglasila da tehnološka autonomija ne znači samostalnu proizvodnju svake komponente, već pre svega kompetentnost u upravljanju izborom.

Od političkih ambicija do potencijala: Srbija nije novajlija u nuklearnoj nauci
Govoreći o zemljama koje uvode nuklearni program (newcomer countries), Deurić se dotakla Srbije, istakavši da joj nakon ukidanja moratorijuma u 2024. godini predstoji stvaranje realnog nacionalnog potencijala: "Pre nego što se izabere reaktor ili tehnološki partner, neobhodimo je odgovoriti na ključna pitanja: zašto nam je potrebna nuklearna energija, koja snaga odgovara našoj mreži, kako ćemo je finansirati, ko će upravljati elektranom i ko će imati znanje za rukovođenje ovim programom u narednih 60 ili 80 godina. Uloga globalnog partnera nije u stvaranju zavisnosti, već u pružanju pomoći da se izbegnu greške, ali vlada te zemlje mora ostati gospodar procesa“, naglasila je Deurić, dodavši da Srbija ima istorijsku prednost: "Srbija je možda novajlija u izgradnji nuklearnih elektrana, ali nije novajlija u nuklearnoj nauci. Tradicija Instituta 'Vinča' i Pavla Savića, koji je radio u Parizu sa Irenom i Frederikom Žolio-Kjuri, daje joj čvrst temelj. Izazov nije u zameni sopstvene pameti stranim iskustvom, već u objedinjavanju univerziteta, instituta i privrede u snažan domaći ekosistem. Tehnologija se može uvesti, ali se 20-godišnje iskustvo ne može nadoknaditi za dve godine".

Fleksibilni modeli i novo promišljanje tehnološke autonomije

Deurić je objasnila da ne postoji jedinstven univerzalni model za sve zemlje, budući da svaka država ima svoju mrežu, ekonomiju i startnu poziciju. Kao primere uspešnih, prilagođenih projekata navela je Mađarsku, zatim Bangladeš („Rupur“) i Egipat („El-Daba“), gde se naglasak stavlja na masovnu obuku lokalnih stručnjaka, kao i Tursku („Akuju“) sa prvim modelom Build-Own-Operate (izgradi-poseduj-eksploatiši) i Belorusiju, koja danas pokriva skoro 40% svojih potreba za električnom energijom iz nuklearnih izvora.
U vezi sa tim, predstavnica "Rosatoma" dala je i novu definiciju tehnološke nezavisnosti u 21. veku: "Nuklearna energija je po svojoj prirodi internacionalna, a tehnološka autonomija ne znači da morate samostalno proizvoditi svaku komponentu. Prava autonomija znači da imate dovoljno sopstvenog iskustva i znanja da razumete svoj izbor, kontrolišete program, ravnopravno pregovarate sa partnerima i preuzmete odgovornost za svoje odluke".

Poziv na saradnju i poverenje pre pojave reaktora

Na kraju, Deurić se dotakla teme međunarodne saradnje na primeru konzorcijuma u Kazahstanu, gde je „Rosatom“ deo međunarodnog konzorcijuma zajedno sa Kinom, Francuskom i Južnom Korejom. Naglasila je da mladi lideri treba da grade saradnju i poverenje pre nego što se postavi prvi kamen temeljac novog reaktora.