(VIDEO) Au, šta je ovo?! Spustili kameru duboko u more, prenerazili se od prizora: Nećete verovati šta postoji na ovom svetu

U dubinama Tihog okeana, na 600 do 800 metara ispod površine, živi jedna od najneobičnijih riba na svetu, koja ima potpuno providan gornji deo glave kroz koji se vide njene oči.

Reč je o vrsti Macropinna microstoma, poznatoj kao riba providne glave, čiji je izgled decenijama zbunjivao naučnike.

Najneobičnija karakteristika ove ribe jeste providna kupola ispunjena tečnošću, ispod koje se nalaze dva velika, zelena, cevasta oka okrenuta nagore.

Još zanimljivije, dve tamne tačke na prednjem delu glave, koje na prvi pogled izgledaju kao obične riblje oči, zapravo su njeni organi mirisa, odnosno nozdrve. Prave oči nalaze se unutar providne kupole, iznad usta.

Oči joj gledaju kroz sopstvenu glavu

Ovakva građa omogućava ribi da posmatra prostor iznad sebe, gde čak i na velikim dubinama dopire slaba sunčeva svetlost.

Zahvaljujući izuzetno osetljivim očima, može da primeti siluete sitnih životinja koje plivaju iznad nje, što joj olakšava pronalaženje hrane u gotovo potpunom mraku.

Naučnici su dugo verovali da su njene oči nepokretne i trajno usmerene nagore, zbog čega nije bilo jasno kako riba uspeva da vidi plen koji se nalazi neposredno ispred njenih usta.

Međutim, istraživači američkog Instituta za istraživanje akvarijuma zaliva Monterej (MBARI) otkrili su 2009. godine da ova riba može da okreće oči unutar providne glave.

Kada primeti plen iznad sebe, oči usmerava nagore, a tokom hranjenja može da ih okrene prema napred, kako bi pratila hranu sve do usta.

Jedna od najređe viđenih riba u okeanu

Riba providne glave dostiže dužinu od svega 15 centimetara, a hrani se zooplanktonom, sitnim rakovima i drugim morskim organizmima.

Naučnici pretpostavljaju da često koristi plen koji je već uhvaćen u pipke sifonofora, morskih organizama sličnih meduzama. Providna kupola pritom štiti njene osetljive oči od žarnih ćelija ovih životinja.

Vrsta je naučno opisana još 1939. godine, ali su istraživači tek razvojem savremenih podvodnih robota uspeli detaljnije da prouče njeno ponašanje u prirodnom okruženju.

Koliko je teško pronaći ovu ribu pokazuje podatak instituta MBARI, čiji su istraživači tokom više od 5.600 podvodnih ekspedicija, do 2022. godine, uspeli da je uoče svega devet puta.

Njeno providno čelo dugo je ostalo nepoznato naučnicima jer je osetljiva kupola često bila uništena kada bi riba bila izvučena na površinu u ribarskim mrežama.

BONUS VIDEO