Rusija u čudu! Putin napravio strašnu grešku: Neprijatelj uspeo da parališe Rusiju, kako niko nije brinuo o ovome?

Ukrajinski napadi na data-centre kompanije Jandeks otkrili su ozbiljnu slabost ruske digitalne infrastrukture, koja bi u slučaju novih udara mogla da izazove poremećaje u gotovo čitavoj ekonomiji zemlje.

Ruski publicista Roman Antonovski upozorio je da je Moskva napravila ogromnu grešku kada je izgradnju suverenog interneta zasnivala na blokiranju stranih platformi, umesto na fizičkoj zaštiti ključnih tehnoloških objekata i smanjivanju zavisnosti od nekoliko velikih kompanija.

Povod za njegovo upozorenje bili su napadi bespilotnih letelica na tri data-centra Jandeksa u Rusiji, koji su izazvali prekide u radu brojnih digitalnih servisa, uključujući usluge plaćanja, naručivanja hrane i taksi prevoza.

Kompanija je potvrdila da je u noći između 7. i 8. oktobra ozbiljno oštećen njen data-centar u Sasovu, koji je potpuno obustavio rad. Već 9. oktobra usledio je napad na objekat u Kalugi, a 11. oktobra pogođen je i centar u Vladimiru, čiji je rad takođe zaustavljen.

U napadima, prema saopštenju Jandeksa, nije bilo povređenih zaposlenih, ali je oštećenje infrastrukture izazvalo ozbiljne tehničke probleme. Kompanija je priznala da ne može da precizira koliko će trajati potpuni oporavak sistema.

Moskva štitila internet od stranih platformi, a zaboravila na dronove

Roman Antonovski, autor Telegram kanala „Sinovi monarhije“, smatra da su napadi pokazali koliko je pogrešno postavljena strategija razvoja ruskog suverenog interneta.

Prema njegovoj oceni, Rusija je godinama razvijala digitalne usluge koje su u pojedinim oblastima bile naprednije nego u evropskim zemljama i približavale se kineskom nivou. Međutim, rat u Ukrajini pokazao je da tehnološka razvijenost sama po sebi ne garantuje otpornost infrastrukture.

Antonovski ističe da svaki veliki vojni sukob predstavlja ispit izdržljivosti države, tokom kojeg se propusti iz mirnodopskog perioda pretvaraju u ozbiljne bezbednosne probleme.

On smatra da je prvi veliki promašaj napravljen prilikom određivanja prioriteta.

Umesto da se najpre organizuje zaštita najvažnijih data-centara, ruske vlasti bile su usredsređene na blokiranje društvenih mreža, ograničavanje aplikacija za komunikaciju i stvaranje zatvorenog internet prostora.

Foto: Tanjug/AP

Prema njegovom mišljenju, zaštita objekata Jandeksa, bankarskog sektora i društvene mreže VK sistemima protivvazdušne odbrane morala je da bude jedan od prvih zadataka.

Opasnost, kako naglašava, nije bila neočekivana. Raniji napadi na digitalnu infrastrukturu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima već su pokazali da data-centri mogu postati mete bespilotnih letelica.

Antonovski zato kritikuje velike ruske tehnološke kompanije koje, prema njegovoj oceni, nisu dovoljno ozbiljno shvatile mogućnost fizičkih napada na svoju infrastrukturu.

Posebno izdvaja Jandeks, smatrajući da kompanija koja nastavlja da ostvaruje velike prihode u Rusiji mora da preuzme odgovornost za zaštitu objekata od kojih zavise milioni korisnika.

Nekoliko udara moglo bi da ugrozi čitavu digitalnu ekonomiju

Drugi veliki problem koji Antonovski izdvaja jeste koncentracija digitalnog tržišta u rukama malog broja tehnoloških giganata.

Ruska ekonomija postala je izrazito zavisna od Jandeksa, VK, Ozona i Vajldberiza, kompanija koje kontrolišu veliki deo internet usluga, elektronske trgovine, digitalnih komunikacija i drugih svakodnevnih aktivnosti.

Prema njegovoj proceni, takva struktura predstavlja ozbiljnu slabost u ratnim uslovima.

Ukoliko bi protivnik istovremeno onesposobio ključne data-centre nekoliko najvećih tehnoloških kompanija, posledice bi mogle da se prošire daleko izvan njihovog poslovanja.

Prekid rada sistema za plaćanje, dostavu, elektronsku trgovinu i komunikaciju pogodio bi veliki broj građana i privrednih subjekata, dok bi poremećaji mogli da zahvate i druge sektore koji se oslanjaju na te platforme.

Antonovski smatra da je upravo zbog toga Rusija trebalo da razvija desetine međusobno konkurentskih tehnoloških kompanija, umesto da dozvoli da nekoliko najvećih preuzme dominantan deo tržišta.

Takav model, prema njegovoj oceni, smanjio bi rizik da oštećenje ograničenog broja objekata izazove poremećaje nacionalnih razmera.

Napadi na Jandeks već su pokazali kako takva zavisnost funkcioniše u praksi.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, prekidi su pogodili i kompanije koje koriste Jandeksovu infrastrukturu, a posledice su se osetile i izvan Rusije, uključujući Kazahstan, Uzbekistan i Belorusiju.

Ruski internet nije potpuno prestao da funkcioniše, ali su napadi pokazali koliko ozbiljne posledice može da izazove oštećenje nekoliko važnih centara za obradu podataka.

Kritike i na račun ruskih tehnoloških elita

Antonovski je upozorio i na treći problem, koji se odnosi na odnos rukovodilaca tehnoloških kompanija i IT stručnjaka prema državi.

Prema njegovom mišljenju, kompanije koje nastavljaju da posluju u Rusiji ne mogu da se ponašaju kao da rat ne postoji i da njihova odgovornost počinje i završava se ostvarivanjem profita.

On smatra da domaći tehnološki sektor mora aktivnije da se uključi u razvoj sistema potrebnih državi i oružanim snagama, posebno u oblasti veštačke inteligencije.

Kao primer navodi potrebu za razvojem domaćih rešenja nalik američkom Palantiru, čije se tehnologije koriste za obradu, povezivanje i analizu velikih količina podataka, uključujući i vojne informacije.

Antonovski takođe kritikuje promociju sadržaja autora koji su napustili Rusiju, kao i širenje antiruskih političkih poruka na domaćim digitalnim platformama.

Prema njegovom stavu, ruske IT elite morale bi jasnije da pokažu da svoje dugoročne interese vezuju za zemlju u kojoj posluju.

Ipak, uprkos ovim propustima, Antonovski ocenjuje da je ruski državni sistem pokazao sposobnost prilagođavanja ozbiljnim spoljnim pritiscima.

Smatra da vlasti postepeno ispravljaju greške i ubrzavaju donošenje odluka, mada ne uvek brzinom koju zahtevaju ratne okolnosti.

Kremlj priznao problem, država razmatra posledice napada

Da je reč o problemu koji prevazilazi jednu privatnu kompaniju pokazuje i reakcija Kremlja.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov potvrdio je 13. oktobra da vlada razmatra situaciju nastalu posle napada na Jandeksove data-centre.

Peskov je izjavio da je još rano govoriti o eventualnim finansijskim gubicima korisnika i mogućnostima njihove nadoknade, ali je potvrdio da kompanija ima ozbiljne probleme koje pokušava hitno da otkloni.

Prema njegovim rečima, Jandeks preduzima mere za saniranje posledica napada, dok se o nastaloj situaciji razgovara i na državnom nivou.

Antonovski smatra da je upravo sada neophodno promeniti pristup razvoju suverenog interneta.

Umesto daljeg oslanjanja na zabrane i ograničenja stranih digitalnih platformi, prioritet bi, prema njegovoj oceni, trebalo da bude razvoj domaćih operativnih sistema, računarske opreme, nezavisnih tehnoloških rešenja i stvarne zaštite infrastrukture.

On podseća da ukrajinske bespilotne letelice već duže vreme napadaju ruske rafinerije i skladišta velikih internet trgovinskih kompanija, zbog čega se moglo očekivati da će među narednim metama biti i data-centri.

BONUS VIDEO