Bruka u Briselu! Zelenski napravio skandal, sve je propalo: Znate li šta je tražio? Posle ovog je sve bilo besmisleno

Lideri Evropske unije završili su dvodnevni samit u Briselu bez dogovora o budućem evropskom budžetu, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio dodatnih 70 milijardi evra za 2027. godinu, uprkos već odobrenom zajmu od 90 milijardi.

Pregovori su propali zbog neslaganja država članica oko troškova, energetike i migracija, dok je predlog smanjenja budžeta za 141 milijardu evra odbačen, prenosi Juronjuz.

Samit, održan 15. i 16. oktobra, pokazao je da među evropskim liderima nema saglasnosti čak ni o ukupnom iznosu novca kojim bi Unija trebalo da raspolaže od 2028. do 2034. godine.

- Mislim da ovog meseca nećemo postići dogovor. Nećemo ni sledećeg. Ne znam čak ni da li je moguće postići dogovor do kraja godine - izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson.

Prema pisanju Juronjuza, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta sada preuzima pregovore, pošto irsko predsedavanje Savetom EU nije uspelo da približi stavove država članica.

Propao plan za smanjenje budžeta za 141 milijardu evra

Irska je pre nekoliko dana predložila da se sedmogodišnji budžet Evropske unije smanji za 141 milijardu evra, odnosno približno osam odsto u odnosu na prvobitni predlog Evropske komisije.

Time bi ukupna vrednost budžeta za period od 2028. do 2034. godine bila smanjena na približno 1.620 milijardi evra.

Međutim, predlog nije zadovoljio ni države koje traže štednju, poput Nemačke, Švedske i Holandije, ni članice koje se protive smanjivanju sredstava za poljoprivredu i razvoj siromašnijih regiona.

Dok jedni smatraju da su predviđeni izdaci i dalje previsoki, drugi odbijaju mogućnost da evropski fondovi budu smanjeni kako bi se obezbedio novac za nove prioritete, uključujući odbranu i konkurentnost privrede.

Košta će narednih nedelja pokušati da pripremi novi kompromis, koji bi trebalo da bude predstavljen pre vanrednog samita zakazanog za 26. novembar, svega nekoliko dana pre izbora u Španiji.

Njegov plan trebalo bi da obuhvati smanjenje nacionalnih uplata u zajednički budžet, preispitivanje novih poreza na nivou EU i vraćanje fleksibilnih fondova za vanredne situacije, koje je irski predlog znatno smanjio.

Dodatni problem predstavlja činjenica da pojedine države više ne smatraju da dogovor mora biti postignut do kraja godine. Ukoliko pregovori budu odloženi za 2027, mogli bi da se poklope sa izborima u nekoliko evropskih zemalja, što bi dodatno otežalo usvajanje budžeta.

Zelenski zatražio još 70 milijardi evra

Drugi veliki problem za evropske lidere otvorio je Zelenski, koji je u Briselu zatražio dodatnih 70 milijardi evra za finansiranje ukrajinske države i vojske tokom 2027. godine.

- Rat će sledeće godine koštati 155 milijardi evra. Potrebno nam je još najmanje 70 milijardi od vas, za odbranu, oružje i našu otpornost. To je realan iznos - izjavio je Zelenski.

Zahtev je izazvao novu raspravu, pošto je Evropska unija prošle godine već odobrila zajam od 90 milijardi evra koji je trebalo da pokrije finansijske potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je da su troškovi rata znatno porasli i podržala Zelenskijevu procenu, ali je naglasila da EU neće sama obezbediti celokupan dodatni iznos.

Foto: Reuters

Evropski lideri zadužili su Komisiju da pripremi predloge za rešavanje manjka sredstava.

Među mogućnostima su novo zajedničko zaduživanje, korišćenje zamrznute ruske imovine i direktni doprinosi država članica. Međutim, svaka od tih opcija izaziva protivljenje dela članica.

Zajednički krediti postali su skuplji, korišćenje ruske imovine i dalje je sporno, dok bi direktno finansiranje značilo da najveći teret ponovo snose ekonomski najjače evropske države.

Novi sukobi zbog migranata i cena energenata

Samit su obeležile i oštre rasprave o migracionoj politici, posebno između Španije i država koje zahtevaju strože mere prema ilegalnim migrantima.

Danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala je plan španskog premijera Pedra Sančeza da reguliše boravišni status približno 600.000 migranata.

Frederiksen je zatražila od Evropske komisije da ispita posledice takve odluke, upozoravajući da Španija postupa suprotno politici koju zagovara veliki deo Evropske unije.

Italija, Danska i Poljska pokušale su da u zaključke samita unesu strožu formulaciju protiv mera koje bi mogle da podstaknu ilegalne migracije, ali ona nije usvojena.

Raspravljalo se i o cenama energenata. Italija i države Višegradske grupe zatražile su nove mere za suzbijanje naglih skokova cena električne energije, kao i preispitivanje evropskog sistema trgovine emisijama ugljen-dioksida.

Finska, Danska i Švedska usprotivile su se promenama tog sistema, koji smatraju važnim delom evropske klimatske politike.

Uprkos višesatnim raspravama, lideri nisu usvojili nove konkretne mere za smanjenje cena energije.

Evropska unija sprema trgovinske mere protiv Kine

Jedna od retkih tema oko kojih je postignuta šira saglasnost bila je potreba za zaštitom evropske industrije od kineske konkurencije.

Lideri su zatražili od Evropske komisije da pripremi nove trgovinske instrumente, uključujući uvozne kvote i carine, kojima bi se zaštitili evropski proizvođači hemikalija, mašina i drugih industrijskih proizvoda.

Trgovinski deficit Evropske unije sa Kinom dostigao je približno 360 milijardi evra, dok kineski izvoz na evropsko tržište nastavlja da raste.

Francuska i Nemačka posebno insistiraju na mehanizmima koji bi omogućili brzu reakciju u slučajevima kada je evropska industrija ugrožena kineskim subvencijama i jeftinim uvozom.

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da konkurencija mora biti poštena i najavio širi skup mera protiv prekomernih proizvodnih kapaciteta, visokih subvencija i potcenjenih valuta.

Evropska komisija trebalo bi da počne rad na novom instrumentu trgovinske zaštite, ali još nije poznato da li će biti spreman do kraja godine.

BONUS VIDEO