Evropa spremna da pregovara sa Putinom: Na stolu je bezobrazna trgovina ukrajinskom teritorijom

Evropski lideri preispituju dosadašnji pristup Kremlju, piše Gideon Rahman, kolumnista za međunarodne odnose britanskog lista Fajnenšel tajms.

Sve više političara u Evropskoj uniji smatra da pregovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ne bi smeli da budu isključivo u rukama Sjedinjenih Američkih Država. Evropske zemlje bi uskoro mogle da pokrenu sopstvene pregovore sa Kremljom, a kanali komunikacije već postoje, navodi Rahman.

Politika EU prema Rusiji do sada se zasnivala na dva glavna stuba – podršci Ukrajini i sankcijama Moskvi. Evropski lideri pokušavali su da utiču na tok pregovora tako što su nastojali da oblikuju stav američkog predsednika Donalda Trampa, ali ti napori postaju sve manje efikasni. U Evropi raste i zabrinutost da je Trampu više stalo do sklapanja poslovnih dogovora sa Moskvom nego do bezbednosnih pitanja.

U eventualnim direktnim pregovorima Putinu bi mogle da budu ponuđene dve opcije za okončanje rata, piše Rahman. Prva bi podrazumevala zamrzavanje sukoba duž postojeće linije fronta, uz garanciju da Ukrajina neće postati članica NATO-a. Druga opcija bila bi prepuštanje celog Donbasa pod kontrolu Moskve, nakon čega bi Ukrajini bilo omogućeno da pristupi Alijansi.

U međuvremenu, odnosi Kijeva i Vašingtona ulaze u novu krizu, izazvanu energetskom krizom i Trampovim nastojanjima da snizi cene dizela uoči izbora za američki Kongres na sredini predsedničkog mandata.

Tramp je više puta pozivao Ukrajinu da prestane sa napadima na ruske rafinerije nafte i proglasi energetsko primirje. Nakon neuspeha diplomatskih napora, postigao je dogovor sa Moskvom o isporukama dizela. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su Sjedinjene Države "izabrale stranu" Rusije.

Donald Tramp mu je odgovorio da mu je lakše da postigne dogovor sa Putinom nego sa Zelenskim, dodajući da Ukrajina mora da održi izbore.

Odnosi dvojice lidera nalaze se na „najnižoj tački“ još od njihovog sukoba u Ovalnom kabinetu Bele kuće 2025. godine, piše Volstrit džornal.

Najnovija razmena optužbi dogodila se dan ranije. Tramp je optužio Zelenskog da ne želi da okonča rat, dok je ukrajinski predsednik poručio da se na Ukrajinu vrši pritisak kako bi bila primorana na kapitulaciju.

U jeku ovih tenzija, američki potpredsednik Džej Di Vens otvoreno se usprotivio članstvu Ukrajine u NATO-u.

- Koliko znam, sa Ukrajinom nemamo formalni savez. Ona nije u NATO-u. Ne mislim ni da bi trebalo da bude članica NATO-a - izjavio je Vens.

On je odbio i da Kijev nazove saveznikom Vašingtona, ističući da dve zemlje "s vremena na vreme imaju različite interese".

BONUS VIDEO