Kraj Evropske unije! Proglašena totalna katastrofa: Brisel pao na kolena, vesti su frapantne

Javni dug Evropske unije dostigao je gotovo 16 biliona evra, dok je zaduženost evrozone porasla na 88,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji podaci Evrostata.

Najveći teret duga imaju Grčka, Italija i Francuska, a posebno zabrinjava činjenica da je u čak 18 članica EU zaduženost porasla u odnosu na prošlu godinu.

Prema podacima koje je Evrostat objavio 21. oktobra, javni dug evrozone na kraju drugog kvartala 2026. iznosio je 88,8 odsto BDP-a, što je povećanje u odnosu na 88,4 odsto iz prvog tromesečja.

Istovremeno, zaduženost svih 27 članica Evropske unije porasla je sa 82,5 na 82,9 odsto BDP-a.

Poređenje sa istim periodom prošle godine pokazuje još izraženiji rast. Javni dug evrozone povećan je sa 87,3 na 88,8 odsto BDP-a, dok je na nivou čitave Evropske unije porastao sa 81,4 na 82,9 odsto.

Ukupan javni dug država evrozone dostigao je 14,44 biliona evra, dok se svih 27 članica EU zajedno zadužilo za približno 15,95 biliona evra.

Grčka i Italija na vrhu liste, Francuska sve dublje u dugovima

Najveći javni dug u odnosu na veličinu ekonomije na kraju drugog kvartala imala je Grčka, čak 140,8 odsto BDP-a.

Odmah iza nje nalazi se Italija sa 139,9 odsto, dok je Francuska na trećem mestu sa 119,1 odsto BDP-a.

Visoku zaduženost beleže i Belgija, čiji javni dug iznosi 110,2 odsto BDP-a, kao i Španija sa 101,4 odsto.

To znači da je pet država članica Evropske unije na kraju juna imalo javni dug veći od ukupne vrednosti robe i usluga koje njihove ekonomije proizvedu za godinu dana.

Podaci posebno ukazuju na pogoršanje položaja Francuske, čiji je javni dug za samo godinu dana povećan za 3,7 procentnih poena, sa 115,4 na 119,1 odsto BDP-a.

Italija je u istom periodu zabeležila rast sa 137,6 na 139,9 odsto, dok je Grčka, uprkos tome što je i dalje najzaduženija članica EU, uspela da smanji odnos duga i BDP-a.

Na suprotnom kraju liste nalazi se Estonija, sa javnim dugom od svega 26,1 odsto BDP-a. Slede Danska sa 27,1 odsto, Luksemburg sa 28,2 odsto i Bugarska sa 28,7 odsto.

Poljska prednjači po rastu duga, Grčka zabeležila najveće smanjenje

Prema podacima Evrostata, javni dug u odnosu na BDP porastao je na godišnjem nivou u 18 država članica Evropske unije, dok je u preostalih devet zabeleženo smanjenje.

Najveći rast imala je Poljska, gde je zaduženost povećana za čak 6,7 procentnih poena u odnosu na drugi kvartal 2025. godine.

Sledi Litvanija sa povećanjem od 4,9 procentnih poena, zatim Belgija sa 3,8 i Francuska sa 3,7 procentnih poena.

Među državama koje su uspele da smanje odnos javnog duga prema veličini ekonomije posebno se izdvajaju Grčka i Kipar.

Grčka je za godinu dana smanjila zaduženost za čak 11,2 procentna poena, dok je Kipar zabeležio pad od 9,5 procentnih poena.

Grčki javni dug tako je smanjen sa 152 na 140,8 odsto BDP-a, a kiparski sa 58,1 na 48,5 odsto.

Uprkos smanjenju u pojedinim članicama, ukupna zaduženost Evropske unije nastavila je da raste i na kvartalnom i na godišnjem nivou.

Prema fiskalnim pravilima EU, referentna granica javnog duga iznosi 60 odsto BDP-a, što znači da najveće evropske ekonomije, uključujući Francusku i Italiju, i dalje znatno premašuju ovaj prag.

BONUS VIDEO