NATO doneo kobnu odluku! Finski političar saopštio Putinu horor vesti: Reakcija ruskog lidera sledila ceo svet

Bivši predsednik Finske Sauli Niniste otkrio je detalje svojih razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u memoarima pod naslovom "Kaiki tiet turvaan" ("Svi putevi ka bezbednosti").

U knjizi opisuje diplomatske odnose sa Moskvom tokom svojih predsedničkih mandata od 2012. do 2024. godine, uključujući razgovore koji su prethodili istorijskoj odluci Helsinkija da se priključi NATO, prenosi Yleisradio Oy (Yle) Prema Ninisteovom svedočenju, Putin je na vest da Finska namerava da pristupi zapadnom vojnom savezu reagovao mirno, ali je jasno izrazio protivljenje toj odluci.

Putinova poruka Ninisteu: "Pravite grešku"

U maju 2022. godine, nakon što je Finska objavila nameru da zatraži članstvo u NATO, Niniste je telefonom pozvao Putina kako bi ga lično obavestio o odluci Helsinkija.

"Uvek smo razgovarali otvoreno i smatrao sam da i ovo treba da mu kažem direktno. Rekao sam mu da Finska sada ulazi u NATO", naveo je Niniste u svojim memoarima, prema izveštaju finskog javnog servisa "Yle".

Putin je, prema njegovom opisu, ostao iznenađujuće pribran i odgovorio: "Pravite grešku".

Ruski predsednik je zatim izrazio nadu da će Finska sačuvati deo svoje samostalnosti u odlučivanju, uz komentar da će "Amerikanci sigurno preuzeti vojnu kontrolu". Niniste je ove reči zabeležio kao deo razgovora koji je odražavao duboke razlike u stavovima Moskve i Helsinkija o budućoj bezbednosnoj arhitekturi severne Evrope.

Bajden i Putin različito su gledali na mogućnost ulaska Finske u NATO

Niniste u knjizi opisuje i razgovore sa tadašnjim američkim predsednikom Džoom Bajdenom početkom 2022. godine, u periodu pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

Prema njegovom prikazu, pitanje budućeg članstva Finske u NATO-u pojavilo se i u razgovorima sa američkom administracijom. Putin je kasnije pokrenuo istu temu i tvrdio da Vašington koristi mogućnost proširenja NATO kako bi izvršio pritisak na Moskvu.

Ovi razgovori odvijali su se u vreme kada je evropska bezbednosna situacija bila pod sve većim pritiskom, a ruska invazija na Ukrajinu ubrzala je promenu dotadašnje finske politike vojne nesvrstanosti. Finska je 4. aprila 2023. zvanično postala članica NATO, čime je dodatno proširena granica Alijanse sa Rusijom.

Putinovi pokloni izazivali nedoumice u finskom predsedništvu

Ninisteovi memoari donose i manje poznate detalje njegovih susreta sa Putinom, uključujući poklone koji su izazivali pitanja među finskim saradnicima. Jedan od njih bila je medalja koja je ranije pripadala Samjuelu Verneru fon Trojlu, finskom državniku iz 19. veka koji se protivio politici rusifikacije pod carem Nikolajem II.

Drugi poklon, koji je Putin uručio Ninisteu povodom njegovog 70. rođendana, bila je zbirka privatnih pisama između finskog vojskovođe Karla Gustava Manerhajma i članova njegove porodice. Prema Ninisteovom opisu, finski saradnici razmatrali su šta bi ti pokloni mogli da znače, posebno imajući u vidu istoriju odnosa Finske i Rusije i značaj pitanja finske samostalnosti.

Poruka iz istorije: Vino iz 1845. godine

Niniste se prisetio i događaja iz 2012. godine, kada je prisustvovao Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Tom prilikom Putin je gostima poslužio vino "madeira" iz 1845. godine i prokomentarisao da su to bila dobra vremena. Niniste je tu opasku protumačio kao aluziju na period kada je Finska bila Veliko vojvodstvo u sastavu Ruskog carstva.

Taj istorijski kontekst daje dodatnu dimenziju odnosima dvojice predsednika, koji su godinama pokušavali da održavaju direktnu komunikaciju uprkos razlikama u pogledima na bezbednost i položaj Finske u Evropi.

Finska omogućila američkim snagama pristup vojnim objektima

Jedna od najznačajnijih promena u finskoj bezbednosnoj politici dogodila se nakon ulaska zemlje u NATO. Finska i Sjedinjene Američke Države potpisale su sporazum o odbrambenoj saradnji u decembru 2023. godine, koji je stupio na snagu 1. septembra 2024.

Sporazum omogućava američkim snagama pristup i korišćenje dogovorenih vojnih objekata i područja na 15 lokacija u Finskoj. Predviđa i mogućnost skladištenja vojne opreme i zaliha, kao i aktivnosti povezane sa obukom, vežbama i drugim vidovima odbrambene saradnje.

Finske vlasti naglašavaju da sporazum ne znači automatsko uspostavljanje zasebnih američkih vojnih baza niti prenos suvereniteta nad tim lokacijama na Vašington. Ipak, promena predstavlja značajno produbljivanje vojne saradnje Finske i SAD i potvrđuje koliko se bezbednosni položaj zemlje promenio od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Putinovo upozorenje da bi ulazak u NATO mogao da ograniči finsku samostalnost tako je dobilo dodatnu političku težinu. Međutim, da li se njegovo predviđanje o "vojnoj kontroli" zaista ostvarilo ostaje pitanje tumačenja, a ne potvrđena činjenica.

BONUS VIDEO