(VIDEO) Šefica Evropske centralne banke podnela ostavku! Odlazi sa funkecije pre isteka mandata

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard podnela je ostavku i napustiće funkciju 7. februara 2027. godine, oko osam meseci pre isteka mandata.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard podnela je ostavku i napustiće funkciju 7. februara 2027. godine, oko osam meseci pre isteka mandata, prenosi Rojters. Njena odluka otvara pitanje ko će je naslediti na čelu institucije koja određuje monetarnu politiku evrozone.

Prema izveštajima medija, o mogućnosti njenog ranijeg odlaska spekulisalo se mesecima, a kao jedna od potencijalnih narednih destinacija pominjao se Svetski ekonomski forum u Davosu. Za sada, međutim, nema potvrde da će Lagard preuzeti tu funkciju.

Članovi Upravnog saveta ECB ispratili su je ovacijama, navodi CNBC. Saopštenje o njenom odlasku objavljeno je na dan kada je ECB trebalo da objavi novu odluku o kamatnim stopama. Njen odlazak pokreće i proces izbora naslednika na čelu jedne od najvažnijih finansijskih institucija u svetu.

Foto: Reuters

Ko je Kristin Lagard?

Kristin Lagard jedna je od najuticajnijih žena u međunarodnim finansijama, iako po obrazovanju nije ekonomistkinja, već pravnica. Tokom karijere obavljala je visoke funkcije u francuskoj vladi, a zatim je bila na čelu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke.

Rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu, u porodici prosvetnih radnika. Njen otac Robert Laluet bio je profesor engleskog jezika, a majka Nikol predavala je latinski, grčki i francusku književnost.

U mladosti se bavila sinhronim plivanjem i bila članica francuske reprezentacije. Nakon smrti oca, sa 17 godina otišla je na jednogodišnje školovanje u Sjedinjene Američke Države. Tokom boravka u SAD radila je kao pripravnica u Kongresu i pomagala kongresmenu Vilijamu Koenu, između ostalog u komunikaciji sa frankofonim biračima.

Po povratku u Francusku studirala je engleski jezik i pravo, uključujući radno i socijalno pravo, a magistrirala je na Institutu za političke nauke u Eks an Provansu.

Foto: Reuters

Od advokature do francuske vlade

Lagard je 1981. godine počela da radi u međunarodnoj advokatskoj firmi Bejker Makkenzi, gde se bavila radnim pravom, antimonopolskim pitanjima i spajanjima i preuzimanjima kompanija. Godine 1999. postala je šefica čikaške kancelarije firme, a kasnije i predsednica njenog globalnog rukovodstva. Time je stekla značajno iskustvo u međunarodnom poslovanju pre nego što je ušla u politiku.

U francusku vladu ušla je 2005. godine kao ministarka spoljne trgovine. Potom je obavljala funkciju ministarke poljoprivrede i ribarstva, a 2007. godine imenovana je za ministarku ekonomije i finansija. Na toj poziciji ostala je do 2011. godine. Bila je prva žena na čelu francuskog ministarstva finansija, a ujedno i prva žena koja je obavljala tu funkciju u okviru Grupe osam, tadašnjeg foruma vodećih industrijskih sila.

Prva žena na čelu MMF

Godine 2011. Lagard je izabrana za direktorku Međunarodnog monetarnog fonda, postavši prva žena na čelu te organizacije. Na toj funkciji ostala je do 2019. godine. Tokom njenog mandata MMF se bavio posledicama globalne finansijske krize i dužničkim problemima pojedinih evropskih država, među kojima je posebno značajna bila Grčka.

Lagard je nasledila Dominika Štros Kana, koji je podneo ostavku 2011. godine nakon hapšenja u Njujorku zbog optužbi za seksualni napad. Štros Kan je negirao optužbe, a krivični postupak protiv njega u SAD okončan je bez suđenja nakon što su tužioci odustali od gonjenja. Lagard je tokom rada u MMF-u stekla međunarodni ugled, ali je njena karijera bila obeležena i pravnim kontroverzama iz perioda kada je bila francuska ministarka.

Foto: Reuters

Afera Bernara Tapije i presuda za nemar

Jedan od najvećih sporova povezanih sa Lagard odnosio se na slučaj francuskog biznismena Bernara Tapije i njegov višegodišnji spor sa bankom Kredi Lione, u kojem je francuska država imala interes.

Tapije je tvrdio da je banka nepravilno postupila prilikom prodaje njegovog udela u kompaniji Adidas. Godine 2008. arbitražno veće dosudilo mu je odštetu od približno 285 miliona evra, ne računajući dodatne kamate i druge troškove.

Lagard je kao ministarka finansija odlučila da ne ospori arbitražnu odluku. Taj potez izazvao je političke i pravne kontroverze, a kritičari su dovodili u pitanje njenu odluku i moguće političke motive.

Francuski sud je 2016. godine proglasio Lagard krivom za nemar u vezi sa upravljanjem tim slučajem, ali joj nije izrekao kaznu. Ona je negirala da je postupila nepropisno, a slučaj nije sprečio njen kasniji izbor na čelo ECB.

Foto: Reuters

Zašto je važna funkcija predsednice ECB?

Evropska centralna banka ima ključnu ulogu u vođenju monetarne politike zemalja koje koriste evro. Njene odluke o referentnim kamatnim stopama utiču na cenu zaduživanja, uslove kreditiranja, inflaciju i ekonomsku aktivnost.

Tokom Lagardinog mandata, ECB se suočila sa snažnim inflatornim pritiscima, promenama kamatnih stopa i posledicama velikih ekonomskih poremećaja. Odluke banke uticale su na troškove kredita za građane i kompanije, kao i na uslove finansiranja u evrozoni.

Izbor njenog naslednika zato neće biti samo kadrovska promena. Novi predsednik ili predsednica imaće značajnu ulogu u određivanju budućeg pravca monetarne politike, posebno u slučaju novih inflatornih pritisaka ili usporavanja privrede.

Foto: Reuters

Šta sledi nakon njenog odlaska?

Lagard će napustiti funkciju gotovo devet meseci pre isteka mandata, što evropskim liderima ostavlja prostor da izaberu naslednika pre francuskih predsedničkih izbora 2027. godine.

Među imenima koja su se pominjala u medijskim izveštajima nalaze se bivši guverner holandske centralne banke Klas Knot i bivši guverner španske centralne banke Pablo Ernandes de Kos. Ipak, konačan izbor još nije objavljen.

Proces imenovanja biće važan i zbog drugih promena koje se očekuju na vodećim pozicijama u evropskim finansijskim institucijama. Evropske vlade moraće da usaglase kandidate, uzimajući u obzir nacionalne interese, stručnost i ravnotežu u rukovodstvu ECB.

Lagardin odlazak označiće kraj mandata koji je obuhvatio velike ekonomske izazove za evrozonu. Ko god je nasledi, moraće da vodi monetarnu politiku u uslovima neizvesnosti i da istovremeno očuva poverenje u stabilnost evra.

BONUS VIDEO