Grom iz Beča za Brisel! Evropske elite u šoku: Poruka je jasna, Ursula će morati da odluči

Austrija je uputila kritike na račun odbrambene politike Evropske unije, upozoravajući da evropske institucije često najavljuju velike bezbednosne planove, ali da njihova realizacija izostaje.

Beč smatra da bi EU trebalo da se manje bavi stvaranjem novih političkih struktura, a više konkretnim merama koje bi ojačale odbrambene kapacitete evropskih država. Arnold Kamel, generalni sekretar austrijskog Ministarstva odbrane i visoki zvaničnik zadužen za odbrambenu politiku, izneo je ove primedbe u razgovoru za portal "Rapporteur", na marginama Evropske konferencije o odbrani i bezbednosti u Briselu.

On je poručio da evropska saradnja u oblasti odbrane jeste važna za Austriju, ali da se političke najave moraju pretvoriti u praktične rezultate.

- Moramo da se udaljimo od ambicioznih naslova i da se usredsredimo na sprovođenje stvari u praksi - poručio je Kamel.

Evropska unija razmatra nove bezbednosne mehanizme, jačanje zajedničke odbrambene industrije i mogućnost formiranja Evropskog saveta za bezbednost, što je inicijativa predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Austrija traži konkretne rezultate, a ne nove institucije

Kamel je naglasio da Austrija podržava snažniju evropsku saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, ali da ne smatra da je stvaranje novih institucionalnih formata samo po sebi rešenje za probleme sa kojima se suočava Evropa.

Prema njegovim rečima, evropske države moraju da se usredsrede na praktične korake, uključujući zajedničku nabavku vojne opreme, koordinaciju odbrambenih projekata i bolje korišćenje postojećih kapaciteta.

Austrijski zvaničnik posebno je ukazao na problem nacionalnog pristupa nabavci naoružanja. Iako evropske države govore o zajedničkom tržištu odbrambene opreme, mnoge i dalje prvenstveno nastoje da zaštite sopstvenu vojnu industriju i domaće proizvođače.

Takav pristup, prema Kamelovoj oceni, otežava položaj manjih članica EU koje nemaju razvijenu odbrambenu industriju i često nemaju iste mogućnosti kao velike evropske ekonomije. On je istakao da bi zajedničke nabavke omogućile bolje povezivanje evropskih proizvođača, veću interoperabilnost oružanih snaga i efikasnije korišćenje novca namenjenog odbrani.

Austrija, dakle, ne odbacuje jačanje evropske odbrane, već insistira na tome da se saradnja meri konkretnim rezultatima, a ne brojem novih inicijativa i političkih deklaracija.

Beč traži fleksibilniji pristup klauzuli o uzajamnoj odbrani

Posebno važan deo Kamelovih primedbi odnosi se na član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji, odnosno klauzulu o uzajamnoj pomoći u slučaju oružanog napada na neku od članica. Ova odredba predviđa da su ostale članice EU dužne da napadnutoj državi pruže pomoć i podršku svim sredstvima koja su u njihovoj moći, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Istovremeno, ugovor uvažava specifičnost bezbednosne i odbrambene politike pojedinih država članica.

Za Austriju je ovo pitanje posebno osetljivo zbog njene ustavno utvrđene vojne neutralnosti. Kamel je ocenio da je dosadašnja vežba razmatranja mogućih scenarija aktiviranja klauzule bila važan prvi korak, ali je pozvao na otvoreniji i fleksibilniji pristup. Prema njegovom mišljenju, evropske države ne bi trebalo da se ograničavaju na unapred određeni scenario, već da razmotre različite okolnosti u kojima bi mogla biti potrebna zajednička reakcija.

Austrija, koja nije članica NATO, nastoji da očuva svoju neutralnost, ali istovremeno učestvuje u evropskim bezbednosnim inicijativama. Zbog toga Beč posebnu pažnju posvećuje tome kako bi obaveze iz evropskih ugovora mogle da se primenjuju u praksi, bez zanemarivanja nacionalnih ustavnih ograničenja.

Fon der Lajen predlaže Evropski savet za bezbednost

Kamelove primedbe dolaze nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovo otvorila pitanje stvaranja Evropskog saveta za bezbednost. Fon der Lajen smatra da postojeće evropske institucije i mehanizmi odlučivanja nisu u potpunosti prilagođeni novim bezbednosnim izazovima, među kojima su sajbernapadi, sabotaže, upadi dronova i drugi oblici hibridnih pretnji.

U svom obraćanju o stanju Evropske unije najavila je pripremu nove evropske bezbednosne strategije i predložila uspostavljanje formata koji bi okupio evropske lidere i partnere radi koordinacije odgovora na bezbednosne krize. U takvom formatu, pored članica EU, mogli bi da učestvuju i partneri poput Velike Britanije, Kanade, Norveške i Ukrajine.

Fon der Lajen je, osim toga, predložila i poseban hitni bezbednosni protokol, zamišljen kao evropski pandan članu 4 NATO. Njegova svrha bila bi da omogući brzo sazivanje članica EU kada neka država proceni da je izložena ozbiljnoj pretnji, čak i kada nije reč o direktnom oružanom napadu.

Cilj bi bio usaglašavanje zajedničkog odgovora, sprečavanje dalje eskalacije i ublažavanje posledica bezbednosnih incidenata.

Austrija podržava saradnju, ali upozorava na ograničenja

Austrijska pozicija pokazuje da unutar EU ne postoji potpuno jedinstven pristup budućem uređenju zajedničke odbrambene politike. Dok pojedine članice insistiraju na stvaranju novih institucija i mehanizama za brže političko i vojno reagovanje, Beč upozorava da se ne sme zanemariti praktična strana saradnje, posebno zajednička nabavka opreme, industrijska proizvodnja i usklađivanje nacionalnih kapaciteta.

Austrija se pritom nalazi u specifičnom položaju. Kao vojno neutralna država i članica EU koja nije deo NATO, ona podržava evropske bezbednosne inicijative, ali insistira na očuvanju posebnosti svoje odbrambene politike.

Kamelova poruka zato nije odbacivanje zajedničke evropske odbrane, već zahtev da se postojeće inicijative pretvore u funkcionalne mehanizme i merljive rezultate.

Rasprava o budućnosti evropske bezbednosne arhitekture tako se nastavlja između dva pitanja: kako EU može brže i efikasnije da reaguje na nove pretnje i kako da pritom uvaži različite bezbednosne i ustavne pozicije svojih članica.

BONUS VIDEO