Kina napravila misteriozno oružje, digla se nezapamćena uzbuna! Šta ovo Peking krije pod vodom? Amerika došla do jezivog saznanja

Kina testira potpuno novu vrstu ratnog plovila koje može da se kreće delimično potopljeno, a zatim izroni i ispali do 18 raketa na neprijateljske brodove i ciljeve na kopnu.

Neobična konstrukcija sa tri trupa, primećena na satelitskim snimcima kineskih brodogradilišta, privukla je pažnju zapadnih vojnih analitičara, koji veruju da je reč o polupotopnom raketnom plovilu, verovatno bez posade, namenjenom izvođenju iznenadnih udara.

Prema najnovijoj analizi specijalizovanog vojnopomorskog portala Naval njuz, objavljenoj 28. oktobra, plovilo je prvobitno izgrađeno u brodogradilištu Huangpu u Guangdžouu, a potom prebačeno na sever Kine.

Satelitski snimci od 12. maja pokazuju da se nalazilo u luci Dalijen, dok se sada testira u Huludaou, na obali Bohajskog mora.

Kineske vlasti nisu objavile nikakve zvanične informacije o projektu, njegovom naoružanju ili budućoj nameni. Plovilo još nema javno poznatu oznaku, zbog čega su zapadni stručnjaci njegove karakteristike pokušali da utvrde analizom satelitskih snimaka i vidljivih delova konstrukcije.

Izranja na površinu, podiže lansere i ispaljuje rakete

Najneobičnija karakteristika novog kineskog plovila jeste oblik trimarana, sa jednim centralnim trupom i dva manja bočna trupa postavljena prema krmi.

Takva konstrukcija nije karakteristična za klasične podmornice, ali omogućava veću stabilnost tokom kretanja po površini i pripreme za lansiranje raketa.

Analitičari su uočili i šnorkel, odnosno cev za dovod vazduha dizel-motorima dok je plovilo pod vodom. To ukazuje da se može kretati potopljeno, ali da njegova osnovna namena verovatno nije dugotrajno zaranjanje na velike dubine.

Posebnu pažnju privukla su dva velika odeljka u centralnom delu trupa, u kojima se, prema analizi Naval njuza, nalaze raketni lanseri.

Na osnovu dostupnih snimaka moguće je identifikovati najmanje osam lansirnih cevi, ali stručnjaci procenjuju da bi ih ukupno moglo biti između 16 i 18, pod uslovom da oba odeljka imaju isti raspored.

Za razliku od klasičnih podmornica sa vertikalnim lansirnim sistemima, kinesko plovilo najverovatnije nosi raketne cevi u horizontalnom položaju.

Prilikom napada moralo bi prvo da izroni na površinu, otvori poklopce raketnih odeljaka i podigne lansere u vertikalni položaj, nakon čega bi usledilo ispaljivanje projektila.

Takav način upotrebe omogućio bi mu da se prikriveno približi području iz kojeg može da gađa ciljeve, iznenada izroni i ispali veliki broj raketa.

Međutim, nijedno lansiranje sa ovog plovila još nije javno potvrđeno, a opisani postupak zasniva se na proceni njegove konstrukcije.

Moguće naoružanje: Hipersonične rakete koje ugrožavaju nosače aviona

Za sada nije poznato koje rakete će kineski trimaran koristiti.

Jedna od mogućnosti koju razmatraju zapadni analitičari jeste hipersonična protivbrodska raketa YJ-20, namenjena uništavanju velikih ratnih brodova, uključujući nosače aviona.

Ovo oružje već je povezano sa kineskim razaračima tipa 055, dok su kineski državni mediji u julu prikazali i njegovo lansiranje sa razarača tipa 052D.

Prema dostupnim procenama, YJ-20 ima domet između 1.000 i 1.500 kilometara i razvija hipersoničnu brzinu, zbog čega predstavlja ozbiljan izazov za protivvazdušnu odbranu ratnih brodova.

Ukoliko bi novo plovilo dobilo takvo naoružanje, moglo bi da gađa velike pomorske formacije sa značajne udaljenosti, pri čemu bi podatke o položaju ciljeva dobijalo od drugih brodova, aviona ili satelita.

Analitičar Naval njuza H. I. Saton uporedio je ovaj koncept sa sovjetskim podmornicama klase „Džulijet“ iz vremena Hladnog rata, koje su morale da izrone kako bi ispalile protivbrodske rakete.

Razlika je u tome što bi kinesko plovilo moglo da nosi znatno više projektila, većeg dometa, uz mogućnost rada u okviru savremene mreže za otkrivanje i praćenje ciljeva.

Plovilo od 900 tona, ali gde je posada?

Prema proceni stručnjaka za projektovanje brodova Rejčel Poling, novo kinesko plovilo ima deplasman od približno 900 tona kada je potpuno potopljeno.

Njegova dužina procenjuje se na oko 65 metara.

Bočni trupovi opremljeni su propelerima smeštenim unutar zaštitnih prstenova, za koje se pretpostavlja da bi mogli da koriste električni pogon. Centralni trup verovatno ima zaseban pogonski sistem povezan sa dizel-motorima.

Bočni oslonci mogli bi da imaju i drugu važnu ulogu: održavanje stabilnosti kada se veliki raketni lanseri podignu u položaj za ispaljivanje, čime se menja težište plovila.

Međutim, upravo raspored raketnih odeljaka otvara jedno od najvećih pitanja.

Prema proračunima Polingove, raketni sistemi zauzimaju toliko prostora u centralnom trupu da za smeštaj standardne posade gotovo da nema mesta.

Zbog toga analitičari smatraju da bi kinesko plovilo moglo da bude potpuno bespilotno, odnosno da većinu zadataka obavlja bez ljudi na njemu.

Ipak, na komandnom tornju uočen je otvoreni navigacioni most, koji bi mogao da služi za neposredno upravljanje tokom uplovljavanja i isplovljavanja iz luka.

Takvo rešenje već se koristi na pojedinim velikim bespilotnim plovilima, kojima čovek upravlja samo prilikom složenih manevara u ograničenom prostoru.

BONUS VIDEO