Hitno! Norveška šalje moćni NASAMS i vojsku granicu sa Rusijom: Cela severna Evropa gleda u nebo i očekuje najgore

Norveška je rasporedila senzore protivvazdušnog sistema NASAMS i nešto više od 30 dodatnih vojnika u pograničnom gradu Kirkenesu, nedaleko od granice sa ruskom Murmanskom oblašću.

Prema saopštenju norveškog Ministarstva odbrane od 3. novembra, senzori treba da omoguće rano otkrivanje i upozoravanje na bespilotne letelice koje bi mogle da uđu u vazdušni prostor pograničnih područja. U Kirkenes je, uz opremu, upućeno i nešto više od 30 dodatnih vojnika koji će biti raspoređeni u garnizonu Sør-Varanger.

Norveški ministar odbrane Tore O. Sandvik izjavio je da trenutno ne postoji povećana vazdušna pretnja Norveškoj niti stanovništvu Finmarka. Dodao je da je odluka doneta na osnovu iskustava drugih evropskih zemalja u kojima su zabeleženi slučajevi dronova koji su skrenuli sa predviđene putanje.

Finnmark brigada do 4.000 pripadnika

Norveška ubrzava jačanje svojih kopnenih snaga na krajnjem severu zemlje. Finmark brigada, čije je formiranje počelo 2025. godine, trebalo bi da do 2033. dostigne strukturu od oko 4.000 pripadnika, uključujući profesionalne vojnike, regrute i rezerviste. Tokom 2026. godine formirane su nove jedinice, među kojima su artiljerijski bataljon, baterija protivvazdušne odbrane i jedinica veze.

Artiljerijski bataljon oprema se samohodnim haubicama K9 Vidar, norveškom verzijom južnokorejskog sistema K9 Thunder. Prva četiri artiljerijska oruđa već su stigla u bazu Porsangmoen, dok je isporuka dodatnih 24 sistema planirana do 2028. godine.

Norveška vojska navodi da je cilj izgradnje brigade jačanje odbrane zemlje i sposobnosti odvraćanja u severnim oblastima. Nije reč o jedinici koja je već dostigla planiranu snagu - njeno formiranje odvija se postepeno i trebalo bi da bude završeno do 2033.

Foto: profimedia

Velike NATO vežbe na Arktiku i pomoć Ukrajini

Norveška je tokom 2026. bila domaćin velike NATO vežbe "Cold Response", održane od 9. do 19. marta. U manevrima je učestvovalo oko 32.500 pripadnika oružanih snaga iz 14 savezničkih zemalja, a aktivnosti su obuhvatile sever Norveške i Finske, kao i vazdušne i pomorske operacije u širem severnoatlantskom području.

Oslo istovremeno nastavlja vojnu podršku Ukrajini. Norveška je donirala šest borbenih aviona F-16, obezbeđuje obuku ukrajinskih pilota i tehničkog osoblja, a finansira i nabavku naoružanja, rezervnih delova i municije za te letelice. U decembru 2025. norveška vlada objavila je paket od oko 3,2 milijarde norveških kruna za municiju za F-16, rakete i sredstva protivvazdušne odbrane.

Foto: profimedia

Saradnja sa Rusijom opstaje uprkos tenzijama

Odnosi Norveške i Rusije u severnim oblastima nisu potpuno prekinuti. Dve zemlje su u decembru 2025. postigle dogovor o ribolovnim kvotama u Barencovom moru za 2026. godinu, uprkos političkim i bezbednosnim tenzijama.

Norveška je, međutim, pooštrila pravila za ruske ribarske brodove. Njima je, uz ograničene izuzetke, zabranjen pristup norveškim lukama na kopnu, dok je uplovljavanje u luke Tromse, Batsfjord i Kirkenes dozvoljeno pod posebnim uslovima i uz pojačanu kontrolu.

BONUS VIDEO