Drama u Sueckom kanalu! Šta ovo rade Rusija i Iran? Počela operacija koja će obesmisliti sve - svet gleda i ne veruje

Rusija i Iran napravili su važan korak ka uspostavljanju direktne železničke veze između Rusije, Persijskog zaliva i Indije, nakon što su u Teheranu potpisani dokumenti za nastavak izgradnje pruge Rešt–Astara.

Moskva će u projekat vredan 1,6 milijardi evra uložiti čak 1,3 milijarde kroz međudržavni kredit, čime želi da obezbedi strateški trgovački pravac dug 7.200 kilometara, kao alternativu pomorskoj ruti preko Sueckog kanala.

Sporazum je potpisan 5. novembra, a ruski vicepremijer Andrej Nikitin potvrdio je da su rešena pitanja pristupa zemljištu duž čitave buduće železničke trase. Reč je o poslednjoj nedostajućoj deonici zapadnog kraka međunarodnog transportnog koridora „Sever–Jug“, koji povezuje Rusiju, Azerbejdžan i Iran sa tržištima Južne Azije.

Ruska kompanija „Kaspian servisez“ i iranska državna kompanija CDTIC potpisale su protokol kojim je ruskim stručnjacima omogućen pristup svim zemljišnim parcelama predviđenim za izgradnju, kao i dodatni sporazum uz postojeći ugovor.

- U Teheranu je pripremljen paket dokumenata za projekat izgradnje železničke pruge Rešt–Astara. Ruska kompanija 'Kaspian servisez' i iranska kompanija CDTIC potpisale su protokol o pristupu zemljišnim parcelama duž čitave trase radi sprovođenja prethodnih inženjerskih istraživanja, kao i dodatni sporazum uz ugovor - izjavio je Nikitin.

Ogroman projekat: 162 kilometra pruge, 73 mosta i 56 vijadukata

Iako će nova pruga biti duga svega 162 kilometra, njena izgradnja predstavlja izuzetno zahtevan infrastrukturni poduhvat.

Prema projektnoj dokumentaciji, planirano je osam novih železničkih stanica, 56 vijadukata, 73 mosta i 30 nadvožnjaka.

Veliki broj građevinskih objekata posledica je zahtevnog terena na severu Irana, gde će pruga prolaziti kroz područja sa brojnim rekama, dolinama i planinskim uzvišenjima.

Radovi na pripremi trase već su u toku. Ruski stručnjaci su tokom 2026. godine uspostavili osnovnu geodetsku mrežu i obavili snimanje terena iz vazduha.

Trenutno se sprovode hidrološka, meteorološka i topografska istraživanja, neophodna za određivanje položaja budućih mostova, vijadukata i drugih građevinskih objekata.

- Zemljišne parcele su predate, što omogućava nastavak prethodnih inženjerskih istraživanja i produženje roka za sprovođenje neophodnih radova - objasnio je Nikitin.

Izgradnja je prethodnih godina više puta odlagana, pre svega zbog problema sa otkupom zemljišta od lokalnih vlasnika u Iranu.

Prema sadašnjim planovima, glavni građevinski radovi trebalo bi da počnu 2027. godine i traju približno tri godine, pod uslovom da ne dođe do novih finansijskih ili organizacionih prepreka.

Od Sankt Peterburga do Mumbaja: Rusija dobija alternativu Sueckom kanalu

Najveći značaj pruge Rešt–Astara nije u njenoj dužini, već u tome što će povezati postojeće železničke mreže i ukloniti usko grlo na zapadnom kraku koridora „Sever–Jug“.

Međunarodna ruta povezuje Sankt Peterburg sa indijskim Mumbajem i duga je približno 7.200 kilometara.

Koridor obuhvata tri glavna pravca: zapadni, preko Azerbejdžana i Irana; istočni, preko država Centralne Azije; i transkaspijski, koji uključuje pomorski transport preko Kaspijskog mora.

Problem zapadnog kraka predstavljao je nedostatak direktne železničke veze između Rešta i Astare.

Teret koji ovim pravcem stiže iz Rusije i Azerbejdžana trenutno mora na pojedinim deonicama da bude pretovaran na kamione, što povećava troškove transporta, produžava vreme isporuke i ograničava ukupnu količinu robe koja može da se preveze.

Završetkom pruge taj problem trebalo bi da bude znatno smanjen, uz uspostavljanje neprekidne železničke veze prema iranskim lukama i tržištima Južne Azije.

Za Moskvu je posebno značajno što bi novi pravac omogućio prevoz robe mimo Sueckog kanala, čiji rad zavisi od bezbednosnih prilika u Crvenom moru i okolnim pomorskim područjima.

Za Teheran, železnička veza predstavlja mogućnost da razvije sopstveni tranzitni sektor i smanji zavisnost od pomorskog transporta u trenutku čestih kriza u Ormuskom moreuzu.

Rusija daje 1,3 milijarde evra: Zašto Moskva finansira prugu u Iranu?

Ukupna vrednost projekta procenjena je na 1,6 milijardi evra, od čega će Rusija obezbediti 1,3 milijarde kroz međudržavni kredit.

Preostalih približno 300 miliona evra trebalo bi da finansira iranska strana.

Iako se železnička infrastruktura gradi na teritoriji Irana, rusko rukovodstvo smatra da je ulaganje opravdano zbog dugoročnog značaja novog trgovačkog pravca.

Aleksej Muratov, rukovodilac regionalnog izvršnog odbora stranke Jedinstvena Rusija, ocenjuje da ovaj projekat ne treba posmatrati kao finansijsku pomoć Teheranu, već kao ulaganje u transportne mogućnosti ruske privrede.

Rusija bi završetkom pruge dobila stabilniji kopneni pravac za izvoz žitarica, industrijskih proizvoda i druge robe, kao i za uvoz proizvoda iz Irana, Indije i drugih azijskih država.

Posebno je važna mogućnost proširenja trgovine u okolnostima kada su zapadne sankcije znatno ograničile pristup tradicionalnim evropskim tržištima i pojedinim međunarodnim transportnim uslugama.

Međutim, pitanje finansijske isplativosti ostaje otvoreno.

Ukoliko nova železnička veza ostvari planirani promet, očekuju se veći prihodi od transporta i tranzita. Brzina povraćaja ruskog ulaganja zavisiće od stvarnih količina tereta, troškova održavanja, naknada za prevoz i uslova otplate kredita.

BONUS VIDEO